Вести
22. 06. 2016.
Мањкавости извештаја
Министарство културе и информисања је било више него јасно да се мора поштовати Закон о јавном информисању и медијима и да би медији требало да буду позитивно дискриминисани, изјавио је данас државни секретар тог министарства Саша Мирковић.
Наше виђење тумачења закона је подржала и Скупштина Србије.
Паралелно са овим процесом је текао процесс пројектног суфинансирања и то су два стуба медијских реформи, истакао је Мирковић на представљању извештаја Заштитника грађана за 2015. годину.
Можемо да дебатујемо да ли је то довело до побољшања стања у медијској области, рекао је Мирковић и подсетио да су медијски закони рађени у блиској сарадњи са Бриселом.
Осврћући се на приватизацију медија, Мирковић је рекао да је на продају било понуђено седам одсто медија и да је тај посао водила Агенција за приватизацију, на чијем су челу, од августа 2014. када су донети медијски закони, до момента гашења те институције, променењена чак три директора.
Анализом бројки долазимо до тога да је у 2015. години тачно 15 одсто конкурса за суфинансирање било проблематично. У првој години примене медијских закона 15 одсто се никако не може сматрати неуспехом, јер је то нулта година и свесни смо дечјих болести, нагласио је Мирковић.
Порадићемо на томе да се те неправилности исправе. Волео бих да сам нашао у извештају нешто што сам указао прошле године. За пројектно суфинансирање је 2014. издвојено 93 милиона динара на републичком нивоу, а 2015. и 2016. тај износ је већи од 200 милиона динара, истакао је Мирковић.
То нећете прочитати у овом извештају, напоменуо је Мирковић, који мисли да је то битно да би се разумела добра воља и жеља да се подрже медији.
Он је навео и да су чланови комисија за пројектно суфинансирање на републичком нивоу у већини били представници медијских и новинарских удружења.
Битно је рећи да су медијска и новинарска удружења имала већину чланова комисија. Министарство културе и информисање је, као део Владе Србије, сматрало да би у комисијама "требало да буду заступљени чланови које предлажу омбдусман, господин Шабић, госпођа Јанковић, представници невладиних организација", рекао је Мирковић.
Све те институције су барем једном прошле кроз тај процес и знају како то изгледа. Не видим у њиховим извештајима да ли ту нешто треба побољшати, предочио је Мирковић.
Он је оценио и да је саморегулација у медијима изузетно значајна и подсетио да је Министарство својим односом јасно давало поруку како би требало да изгледају комисије за пројектно суфинансирање и на нижим нивоима власти.
Мислим да би требало да разговарамо отворено. Свесни свих замерки, али би, исто тако, требало и да похвалимо оно што је добро, закључио је Мирковић.
Коментари (4)
Остави коментар23.06.
2016.
Mudri Mirkovic
Redom, Mirkovic se diskretno pravda i potura kao alibi:Skupstina, Brisel, smene u Agenciji, novinarska udruzenja, nezavisne institucije... Kakvo sramno samozapiranje, pa jos poziva da se pohvale dobre stvari. A o losim valjda treba pitati ove iza kojih se sakrio. Da je covek bar malo u zivotu okusio novinarskog posla sad bi bar midro cutao.
Одговори22.06.
2016.
šta je dobro
Više je nego očigledno da novi medijski zakoni nisu doneli toliko očekivani boljitak za medije. Naprotiv. Sve je urušeno do maksimuma, privatizacije neuspešne, a tek projektno finansiranje je posebna priča. Dele se jednaki iznosi medijima sa troje zaposlenih i onima koji uz velike napore rade profesionalno i proizvode sopstveni program . Pitanje: kako će primera radi televizija sa troje zaposlenih, realizovati pet različitih medijskih projekata, koji imaju regionalni karakter? A neka "stručna komisija" je procenila da je to moguće. Gospodine Mirkoviću i gospodo iz medijske koalicije, briselski zakoni su neprimenjivi u Srbiji. Ili je njihovo usvajanje i primena po svaku cenu, bila vaša namera da izazovete ovakav medijski haos i otimanje para. Ne bih u to da verujem. I još nešto! Mislite li da poslanici koji su glasali za ove zakone imaju pojma šta su usvojili. Sigurno je da većina ne zna za kakve zakone je glasala. Pa znamo kako se donose zakoni u Srbiji.
Одговори22.06.
2016.
Besmislica: medijska samoregulacija
U preposlednjem pasusu ove izjave stoji: "On (državni sekretar Saša Mirković) je ocenio i da je samoregulacija u medijima izuzetno značajna ... Medijska samoregulacija je besmislena i zato mora propasti kao sto su svojevremeno propali i samoregulativno trziste i socijalisticko samoupravljanje.
Одговори22.06.
2016.
stara srpska
Nicija nije do zore.
Одговори