Вести

09. 06. 2016.

Аутор: Антонела Риха Извор: Цензоловка

Доста је било прозивки и вређања новинара

Александар Вучић годинама показује презир, оптужује и вређа новинаре који му стоје на путу ка тоталној хипнози грађана и апсолутној моћи у држави. Саша Радуловић, коме је приступ медијима готово потпуно ускраћен, подржао је новинарске протесте и био много коректнији, све док прекјуче у Скупштини није почео да одређује ко је новинар а ко не и позвао обезбеђење да оне који му се не допадају изведе напоље

Било да имају апсолутну моћ или се за власт тек боре, политичари отворено показују презир према новинарима чија им питања или медиј у којем раде сметају. Док Александар Вучић одговара на питања оптужбама и увредама, Саша Радуловић зове обезбеђење да уклони новинаре.

Да не буде забуне: огромна је разлика између Александра Вучића и Саше Радуловића. Најпре у томе што је један мандатар будуће владе и вођа најјаче, Српске напредне странке и на власти је већ пуне четири године, док је други мање од пола године био министар у Дачићевој влади, затим као опозиција основао странку Доста је било, а од последњих избора је и посланик у парламенту.

Сву моћ коју има, Александар Вучић највише воли да демонстрира на телевизији. Уме да говори сатима, његови наступи се по правилу преносе уживо, воли да сам себе пита и сам себи одговара и има своје новинаре који му терцирају.

Саша Радуловић је велики број својих следбеника стекао на друштвеним мрежама јер му је велики број медија и даље недоступан. За разлику од Вучића који контролише већину медија у Србији, Радуловић и даље суверено влада једино својим Твитер налогом.

У чему је, дакле, та сличност између двојице политичара чија је моћ немерљиво различита? И један и други показују дубоки презир према професији новинара.

Постоје, додуше, и ту извесне разлике. Александар Вучић је на јучерашњим конференцијама за новинаре (8. јун), у паузама између консултација о будућој влади Србије, успео да тактиком апсолутне замене теза и тема не одговори на питање о напретку истраге и политичким последицама рушења дела Савамале и малтретирања грађана, за шта су, како је открио, одговорни „највиши органи градске власти у Београду“.

Уместо тога, уз асистенцију уредника Информера који се лично појавио на пресу, чули смо низ оптужби на рачун новинара које не занима ко су криминалци који су пребијали бившег директора РТС-а Милановића, нити ко је убио Гавриловића, а ко под фантомкама хапсио Милошевића, већ пуштају снимке „како ми туку рођеног брата, како га безмало убијају на улици, од тога сте направили тему, да је криминалац…“

Тиме је наставио оно што смо од њега толико пута до сада чули уместо одговора на питања: вређање новинара, оптужбе да раде против Владе, да лажу, да су „жути“, да су део организоване кампање против њега лично, да постављају наручена питања, а од јуче и да су „медијски сатрапи“.

Радуловићев манир је другачији. У два наврата последњих дана одбио је да одговара на питања новинара Пинка и Студија Б, брецајући се на њих да „нису новинари већ део Вучићевог пропагандног тима“.

Последњи пут након састанка са мандатаром Вучићем, на питање новинара Студија Б у вези са избором седмог потпредседника Скупштине Србије и тужбом коју је поднео против Вучића, поновио је:

„Ви нисте новинар, ја бих замолио обезбеђење да реагује.“

Има међу нама новинарима разних бараба, чијој су каријери најчешће помогли управо политичари. Има много онога што се „продаје на киоску а нису новине“. Многе колеге су заборавиле на занат и живе од удвориштва. Има их који отворено заговарају ставове појединих странака, што не мора да буде спорно ни са становишта струке – партијска гласила постоје свуда у свету, новинарима нико не брани да имају став, то у овој земљи још увек није кривично дело.

Укратко, оно што не смеју, где год да раде и шта год да мисле, јесте да манипулишу и лажу, а оно што им је посао јесте да – постављају питања.

Политичари и сви они на јавним функцијама имају право да на питања не одговоре – и то је одговор. Могу, и то најчешће раде, да дигресијама намећу своје теме. Али немају право на све оно што смо годинама виђали и слушали – да новинаре шутирају, вређају, омаловажавају, не пуштају на прес конференције, етикетирају и оптужују само зато што су поставили питање.

Саша Радуловић је препознао бунт новинара против бившег министра Братислава Гашића који је увредио новинарку ТВ Б92. Појављивао се на протестима иницијативе Новинари не клече, давао подршку побуњеним новинарима у Новом Саду, колегама које су губиле посао, шетао за „паткицом“ медијском трасом.

Ипак, није разумео да новинари протестују управо због понашања које је он демонстрирао у више наврата оптужујући поједине да су „део Вучићеве пропаганде“. И још горе – дао је себи за право да констатује да „можда јесу завршили Факултет политичких наука, али да нису новинари“.

Не тако давно међу новинарима се чула идеја да у професију треба да се уведу лиценце и навела на полемику и питање ко је тај ко треба да даје лиценцу. Следећи потез ауторитарне власти заиста би могао да буде да нам одреде ко је од нас новинар а ко не. Саша Радуловић је, верујем нехотице, дао шлагворт таквој идеји и тренутак је да сам себи каже: „доста је било“.

За разлику од њега који свој утицај жели да прошири изван Твитера и још увек учи како да придобије јавност, Александар Вучић је све методе већ усавршио. Почео је као ратни извештач са Пала, био је и министар информисања за време Милошевића, у време када је настао озлоглашени Закон о информисању.

И док је био у опозицији имао је своје новине и одане новинаре, савладао је читање шерова и рејтинга ТВ програма, зна каквим се „коскама“ хране поједине колеге, мајстор је манипулације и кризног менаџмента, гледанији је од ријалити програма и читанији од књига, има апсолутну моћ у држави, а оно што му стоји на путу ка тоталној хипнози грађана Србије је неколико новинара који му упорно постављају питања и траже одговоре.

Konkretno

Da li je Gordana Uzelac novinar - molim za prost odgovor DA ili NE ?

Ako je odgovor DA, izvinite molim Vas ali imam pravo da se ne složim sa Vama, bilo koja emisija koju ona vodi/ uređuje je direktna samopromocija Aleksandra Vučića, zašto da trpimo takve stvari, ako njima odgovoaraš onda prihvataš njihova pravila igre, a to je loše po Srbiju.

Da li je Vučićević novinar - DA ili NE ? DA - e pa izvinite molim Vas, neko ko vređa, psuje, laže, bruka Srbiju sa svojim montiranim naslovnim stranicama predsednika susednih država, neko ko montira slike u kojima se nalaze Vaše kolege novinari je sve samo nije novinar, i ajde više da prestanemo da okrećemo glavu na drugu stranu ! Biće nam svima bolje !

Uzelac i Vučićević NISU novinar, oni su zaposleni u PR timu Aleksandra Vučića, sve dok je tako političari bi trebalo da se pridruže Saši i izbegavaju da odgovaraju novinskim kućama gde su oni zaposleni.

Pa da vidimo kako bi izgledala Srbija bez Informera i Pinka ? Šta mislite bilo bi bolje ili gore ?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Надимак:

наслов:

Коментар:

Саопштења Акције Конкурси