Вести
02. 02. 2016.
Владини и невладини организми
Шта има ново у чудесном свету Љиље Смајловићке? Ништа, брате. Све по старом. Љиља и њен фанзин стоје, ка и вазда, на бранику. Чега? Како чега? Свега и свачега што је српско!
Почев од ћирилице, закључно са најрецентнијом истрагом потурица, што ће рећи невладиних организација које узимају паре са Запада да би потурали клипове у точкове наше револуције.
Пре него што пређем на ствар, следи дигресија: ја нисам неки нарочити фан такозваних невладиних организација, држим да невладини - назовимо их - организми углавном млате празну сламу (и то за поприлично ситне паре, нису дародавци толико штедри), али, Боже мој, сви смо ми беочузи у суровом ланцу исхране. Све је на овом свету повезано, само се то на први поглед не види.
Замислимо следећу ситуацију. Добра вила се пресалдуми па једним потезом чаробног штапића укине лопове, убице, силоватеље и проче непочинитеље.
И - шта? Настаће рај на земљи? Ма јој, море. У том случају без посла ће остати полицајци и остале „безбедносне" структуре, па ће се - силом прилика - они и одати лоповлуку, пљачки и осталим тешким кривичним делима. Кужите, стари моји? Кужите, мој Црвен Бан. Но, добро. Идемо даље.
Исто тако немам ништа противтога да сефинансирање невладиних организација и организама учини транспарентним; паре су ђавоља работа, а поготово кад су „мрачне". Па шта онда закерам? Шта ми смета у Политикиној акцији раскринкавања „страних плаћеника"?
Кренимо од почетка. Пре свега, малчице ми је засметало кад сам негде прочитао да је и Политикина глодурка вактиле била на челу (а да где би друго) некакве НВО. Потом ми је засметао тон подтекста добитнице Тијанића награде. Учинило ми се - а можда и грешим - да подтекст непрестано инсинуира да су примаоци страних донација издајници. А то ме је, опет, подсетило на вечно враћање истог - на фамозну српску поделу на патриоте и издајнике.
Није то био крај разноразним асоцијацијама. Учинило ми се, рецимо, да је Политикина акција копија сличне акције, додуше много успешније спроведене у једној вееееликој, братској земљи, која је стиснула муда па дибидус укинула невладине организације.
На крају, нисам могао а да се не запитам због ког се Црвеног Бана Политика меша у рад финансијске (и редовне) полиције? Манимо се, коначно, приче о „шпијунажи", „култумрном империјализму" и сличним трицама и кучинама; стране владе, факат, у то улажу грдне паре, али то раде на много дискретнији начин, а свакако не преко „Фонда за добробит оваца на Златибору".
Него прекардаших са карактерима. Ваља засвирати и за појас зађенути. Сажмимо. Постоје, дакле, владини, невладини и провладини организми међу њима, безбели, има сумњиваца - али мени се некако чини да су најсумњивији организми наклоњени страним владама. А основано сумњам да у Политици има таквих.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.