Вести
12. 06. 2014.
Ректор Мића добио „прву рунду” против листа „Сведок”
Због повреде части и угледа, издавач листа „Сведок”, власник Владан Динић и аутор Миливоје Глишић, обавезни да Јовановићу исплате 100.000 динара.
Мића Јовановић, власник и ректор Универзитета Мегатренд добио је „прву рунду” спора против листа „Сведок”, његовог власника Владана Динића и бившег амбасадора и новинара Миливоја Глишића. Виши суд у Београду донео је после расправе првостепену пресуду по којој су, због повреде части и угледа, „Мелон д. о. о.” као издавач „Сведока”, Динић и Глишић, обавезни да Јовановићу исплате 100.000 динара.
Тужилац Јовановић је, иначе, за нематеријалну штету тражио накнаду од 1.500.000 динара. Суд је наложио и да се донета пресуда објави у наредном броју „Сведока” без икаквих коментара.
Према наводима тужбе , власнику Мегатренда част и углед нарушени су у тексту „Витез Мића од Мегатренда” објављеном у „Сведоку” 1. октобра прошле године када је како тврди, „изнето низ неистинитих и непроверених информација”.
Осврнуо се у тужби власник Мегатренда, поред осталог, на наводе Глишића да добар део Јовановићевих међународних признања „има цену”, а да су „домаће награде делом партијске”, као и да „двоструки доктор и професионални ректор Мегатренд универзитета не само што може да додели докторат, него и да излечи од вампиризма, нарочито у почетној фази”. Овакве наводе, Јовановић је окарактерисао као „оспоравање међународних признања и почасних звања Јовановића”. И ту није крај…
Замерио је Јовановић аутору текста и на наводима да је „све чешће наилазио на личност, а све мање на дело, изузимајући једно, али славно, штампано на енглеском 2008. у издању Мегатренда „Бизнис као уметност живљења”, а потписано са „By Mica Jovanovic de Bozinoff”. Овакве Глишићеве наводе, ректор најпознатијег приватног универзитета, окарактерисао је као „оспоравање могућности о евентуалном племићком пореклу тужиоца…”
Владан Динић, власник „Сведока” каже за „Политику” да је пресуда која је донета „ван памети”, као и да се у њеном образложењу не наводи због чега се оглашавају кривим.
– У смислу последњих догађања у вези са Универзитетом Мегатренд, и сумње у докторску дисертацију господина Јовановића, поручио бих свима који се „каче” са Мићом Јовановићем да буду опрезни. Тим пре, што се овом првостепеном пресудом признаје да Мића може да лечи од вампиризма – каже Динић.
Друга ствар, наводи власник „Сведока”, која указује на незаконитости у поступку јесте чињеница да је промењен судија.
– Потпуно ми је нејасно због чега је донета одлука о промени судије. Можда је судија промењен јер је направио прекршај, односно што није одбацио Јовановићеву тужбу још на првом рочишту када се власник Мегатренда и његови адвокати нису појавили на суђењу. Према важећим законским прописима, у оваквим случајевима, тужба се сматра повученом. Међутим, тадашњи судија је мимо важећих прописа успео да одложи суђење. У сваком случају, Глишић и ја очекујемо да у жалбеном поступку суд укине ову бесмислену пресуду – наводи власник „Сведока”.
Контратужба
Потписујући се својим псеудонимом Јован Мићановић, Мића Јовановић је на порталу Press Online изнео низ увреда на рачун бившег амбасадора Глишића, Динића и новинарске професије, тврди власник „Сведока”.
– Ми смо због тога против њега поднели тужбу надлежном суду. Ни после шест месеци нисмо добили позив за расправу, а тужба коју је Јовановић поднео достављена нам је после само четири дана – наводи Динић.
Шато де Божиноф
На суду је био спор и око „шатоа де Божиноф”, вина које је понос подрума Миће Јовановића. Оптужене је Јовановић окривио и да му исмејавањем винске колекције вређају и оца Божина према ком је и подрум добио заштитно име. „Доказ смо попили, али флаша је остала”, бранили су се Глишић и Динић на суду. На врху етикете вина пише на француском језику Мегатренд университе и година 1989, што би могло да значи да је те 1989. берба у шатоу грофовске породице Божиноф била јако добра. Испод назива вина етикете стоји да то вино припада групи „цру боургеоис” али је невоља што је та класификација вина уведена 2010. године, због чега је власник био веома велики визионар када је бербу из 1989. године успео да уведе у ту групу 21 годину пре рока. Још је већа невоља што се на листи од 260 двораца, које имају вина из групе „кру буржуа”, не налази и име дворца племените породице де Божиноф. А можда је решење ове енолошке мистерије сасвим једноставно – нити има таквог дворца, нити такве породице. А можда се винар и просветитељ само шалио.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.