Вести
16. 05. 2014.
Бекство из Скупштине
Пролеће је отпочело бројним контроверзама, углавном медијским: „кристијанизацијом“, „шкороизацијом са насталим постоперативним компликацијама са загнојеним недоумицама спреге плусквамперфекта и презента“; потом, „Еуросонг с брадом и свеколико ментално мастурбирање на ту тему до обесмишљавања исте.
Ментална мастурбација ретко врхуни менталним оргазмом, код генија типа Вудија Алена, Фон Трира, Чаплина“... Код нас се менталном мастурбацијом бави свако ко год умисли да је писац (последица друшт.мрежа).
Даље, знаковита заседања Скупштине, која нема ко да анализира, српско јадно и јалово надгорњавање око Руса и Амера гледе Украјине, те, напосљетку, „прољеће је отпочело кишом“, као да намерава да нас подави. Поправили, најзад, тај ХААРП!
Twitter је, од свих мрских ми друштвених мрежа, најкориснији, ако покупим живце те претходно некако сварим лобистичке групе „случајних“ twitter-аша који нам креирају шта и како треба да мислимо углавном о медијима и политици, те медијској политици. Духовити, ко Кафкин Грегор Самса после метаморфозе, док глође огризак јабуке. Фуј и бљак! Уместо свега тога радије читам саопштења НУНС-а, која су сваким даном све невероватнија, и повремено УНС-а, која раније нисам читала.
Сада узмем два саопштења НУНС и УНС и играм стару добру игрицу:
Пронађите скривене разлике или скривене сличности, како кад.
Сад јуре ваљда РРА због тога што је онај лик из српског Алкатраза, ничим изазван, гостовао на скоро свим ТВ станицама, и то било пиплметрично до ускршњих јаја, а да нико не зна ни зашто је гостовао ни шта је рекао. Мислим, ако би то било важно некоме, онда у домен анализе спада обавезно разоткривање медијског феномена: Зашто су сви медији звали у исто време истог човека да гостује. До данас нема ниједног текста на ту тему, али има згражавања, или исто тако необразложених одобравања.
Нисам гледала Сушу код Сарапе. Читам да је изјавила да не зна ко је Шкоро, ја знам јер сам гледала Утисак у коме је Шкоро показао разумевање за Ратка Дмитровића колико и Ратко за њега, тако да ми тек сад ништа није јасно, али о томе се известите на Twitter-у, где траје акција спашавања Шкора, по истом принципу као Фекетић - спашавање дечака од стране Вучића.
Једино, али заиста застрашујуће јесте Скупштина Србије. Сва она мекоћа у изражавању већине која би да „одгаја“ мањину, све оно кокетирање мањине и Борка Стефановића са већином и председавајућим коме је чак рекао да „мање боли“ кад он дефлорише опозиционе небулозе, част изузецима (ако их има, нисам још чула све посланике). Елем, ако Вучић заиста не смета Сарајлијама, е па, безбели, не смета ни мени, ако га свет и ЕУ слави, нек му Алах подари сваку срећу и њему и свету као таквом. Досадно је већ да се ми овде једини захебавамо с ликом А.В. на исти, забавни, начин, тек да се каже „ето, слободни медији“. Нема то везе са слободом.
Али Скупштина, без шале, Скупштина Србије је болест Србије, али и болест Европе, којој се ТО допада, спакована у један неоархетип, чије име не смем да изговорим, које буја у скупштинским клупама, а метастазира по целој Србији.
Скупштина је манифестна, а Влада је латентна болест Србије.
Све је обухватила буразерска синергија опозиције која влада позицијом и обрнуто. Страх појединаца у Парламенту личи на страх ликова из филмова Романа Поланског.
Коментари (1)
Остави коментар16.05.
2014.
ĆITALAC ZA AUTORA ZA SLOBODU MEDIJA
HVALA UNS NA OBJAVLJIVANJU OVOG TEKSTA. OD NUNS SE TO VIŠE I NE OČEKUJE, UNS UPRKOS SVIM SVOJIM MANJKAVOSTIMA, ČESTO ZADRŽAVA PROFRSIONALNO POŠTENJE , KADA PRIMETI CENZURU ODREĐENOG TEKSTA ILI AUTORA. NA SAJTU DANASA KOMENTARI SU STROGO KONTROLISANI, A SPINOVANJE OVE VAŽNE TEME OČITO.
Одговори