Вести
15. 05. 2014.
Крађа
Како бисте се осећали када би на некој непознатој жени на телевизији приметили ваш накит? Или када бисте видели да се водитељ у ТВ студију игра с вашим мобилним телефоном? Да појасним, неко је присвојио нешто што припада вама. Шта радите у тој ситуацији?
Пред овом дилемом последњи пут сам се нашла када сам у „Политици” објавила текст под називом „Немамо вајфај причајте једни са другима”, у чијем поднаслову стоји констатација да вирус социјалног аутизма кружи међу младом генерацијом и да су ајфони, ајподи и смарт телефони прекинули контакт младих са реалношћу.
Није прошло неколико дана, а весела водитељка јутарњег програма у студију ТВ Хепи, са осмехом је најавила прилог под називом „Да ли вирус социјалног аутизма кружи међу младом генерацијом” и у студио увела - саговорника из мог текста!
Потом му је поставила идентична питања које сам му ја поставила у свом тексту, на које је он покушао да пружи за нијансу другачије одговоре, свестан апсурдности ситуације у којој се налази.
То, нажалост, није први пут да колеге „позајмљују” моје теме и саговорнике - ако бих парафразирала бившег министра грађевине и урбанизма „да мало крадуцкају, па да им толеришем”, али то „крадуцкање” одавно је престало да се пише у деминутиву.
Наши текстови се преписују и краду у неограниченим количинама - заинтересована за судбину овог текста преко „Гугла” сам открила да је сајт Б 92 дан касније пренео мој текст, наводећи извор, али мењајући назив у „Да ли нас модерне технологије све више отуђују”. Истог дана, црногорски портал Кодекс. ме такође је пренео мој текст и написао да је његов аутор извесни или извесна С. Д.
Толико о новинарском кодексу, части и поштењу. Да се разумемо, немам комплекс више новинарске вредности и не гајим илузије да сам Хемингвеј и да моји текстови заслужује Пулицерову награду. Али, васпитана сам да је крађа морално неприхватљива делатност. Адвокати додају - и кажњива. Алекс Петровић, партнер у адвокатској канцеларији „Јоксовић, Стојановић и партнери”, подсећа да сваки новинарски текст који није пуко извештавање са догађаја представља ауторско дело и заштићен је законима о ауторским правима. Ауторско дело ужива заштиту овог закона од момента објављивања - ако неко „прекопира” текст и не напише одакле га је узео, то представља виши степен прекршаја.
У праву се „толерише” незнатни део украденог текста - ако је у тексту написано нешто што је опште место, на то нико не може да полаже ауторско право. Али, ако је већи део текста суштински прекопиран, за то су предвиђене новчане санкције - од милион до три милиона динара. Мислите о томе, драге колеге, када следећи пут, у недостатку сопствених, добијете идеју да позајмите наше идеје, теме и саговорнике.
Коментари (1)
Остави коментар15.05.
2014.
VERUJ
Dete moje! Jedno je krađa nakita a sasvim nešto drugo krađa u kulturi ,nauci i umetnosti. I ne samo tu,i u ostalim oblastima društvenih aktivnosti ima "krađa" i krađa.Svakodnevna su pojava. Doduše neke se mogu uporediti sa krađom dijamanata,ali se to već godinama ne čini.Uobičajena pojava!Jednostavno rečeno, te krađe su dobile posban tretman,gotovo u celom svetu.
ОдговориE sad, svrha mog komentara. Dobronamerni savet,preporuka i upozorenje: " Budi srećna zato što si pokradena i budi zabrinuta onda kad prestanu da te kradu i podkradaji-naročito tada!
O kradljivcima ni reči!
Ima ih različitih i to je posebna priča koja nema ništa zajedničko sa potvrdom vrednosti koju si očigledno, ovoga puta,SREĆOM, dobila.
Veruj mi!