Вести
28. 11. 2013.
Крајњи исход – подела акција запосленима
Нови закон о јавном информисању, како је најављено недавно, требало би да буде упућен Влади Србије до краја године, што значи да ће за око месец дана почети да истиче рок од годину дана у којем се медији у Србији морају приватизовати.
Након више безуспешних приватизација претходних година, Нацрт овог закона, који је тренутно у фази завршне дораде, предвиђа излазак државе из медија до 31. децембра 2014. године. Хтели - не хтели, овог пута ћемо морати да се придржавамо закона, имајући у виду да смо отпочели приступне преговоре са ЕУ.
Међутим, посматрајући ранија искуства, поставља се питање каква је судбина запослених након што медији постану приватни.
До 2010. приватизовано је било свега око половине државних медија. Многе приватизације нису биле успешне, јер су се медији убрзо по продаји гасили, а запослени масовно остајали без посла. Приватизација је прво обустављена, а потом се појавила идеја о регионалним јавним сервисима. Многи локални и регионални медији спас су увидели управо у томе да постану јавни сервиси, док су финансијска ситуација у земљи и пример државног јавног сервиса показали да је тај предлог неодржив. Тако да у предлозима медијских прописа није предвиђена та опција, па неће ни бити изузетака у приватизацији.
Шта ће бити са новинском агенцијом Танјуг, то засад још није познато. Постојали су предлози да чак прерасте у Владин биро за информисање, а ових дана у Министарству културе завршава се коначан предлог решења трансформације ове медијске куће.
Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић објашњава за Радник да Нацрт закона о јавном информисању предвиђа коначан излазак државе из (су)власничког односа у медијима, што се односи и на Танјуг, који је 100 одсто у власништву државе. Он додаје да у случају да приватизација буде неуспешна уследиће понуда за бесплатну поделу акција запосленима.
- Ако она буде неуспешна, медији ће престати да раде и избрисаће се из регистра. Сам процес приватизације медија биће у домену Министарства привреде и Агенције за приватизацију. Министарство културе и информисања подржава идеју да у нацрту Владиног буџета буде предвиђена и ставка којом се дефинише социјални програм за запослене који након приватизације остану без посла, наводи Мирковић.
У Министарству привреде за Радник напомињу да ће приватизацију медија спроводити у сарадњи са ресорним Министарством културе и у складу са Законом о јавном информисању и новим Законом о приватизацији. Они додају да је за сва предузећа у реструктурирању формиран транзициони фонд, из ког ће држава откупљивати потраживања поверилаца, пре свега радника, а та средства ће потом бити намирена из приватизационе или стечајне масе. У том фонду, како наводе, биће обезбеђена и средства за социјалне програме за раднике који остану без посла.
- Сва дуговања, укључујући и дуговања за плате радника, откупиће држава, потраживања конвертована у капитал, спроведен социјални програм за решавање вишка запослених, како би предузећа у процес приватизације ушла са чистим билансима и без оптерећења и као таква била привлачнија потенцијалним инвеститорима, објашњавају у Министарству привреде.
Међутим, страх запослених за радна места све је већи, па су се појавила и противна мишљења овом плану државе. Међу првим заговорницима да ће приватизација бити погубна за поједине медије јесте и градска телевизија Студио Б. Генерални директор те куће Александар Тимофејев наводи за Радник да су малe шансе да ће медијски закони бити усвојени до краја године и да ће се приватизација завршити до краја 2014.
- Мој став јесте да ће увођење пројектног финансирања медија од 1. јануара бити погубно по Студио Б. Без озбиљног, сигурног и прецизног финансирања од Града, Студио Б неће моћи да функционише на начин како је до сада. Пројектно финансирање је погодно за мање компаније, али не и за неког као што смо ми.
Шта ће се десити и како, да ли ће доћи до приватизације у тако кратком року, тешко је замислити, напомиње Тимофејев.
У Студију Б тренутно има нешто мање од 250 запослених и Тимофејев каже да ће се они борити за свако радно место. На питање да ли ће предузети нешто како не би дошло до „погубног сценарија“, како је рекао, Тимофејев наводи да не жели да открива наредне потезе Студија Б у том правцу.
„Слушаћемо глас народа и реаговати у складу с тим“, наглашава директор градске телевизије.
Међу противницима приватизације медија су и Синдикат новинара Србије (СИНОС), Коалиција запослених у медијима Србије и Крагујевачка иницијатива, који окупљају више од 4.000 запослених у медијима. Председница Синдиката Драгана Чабаркапа истиче за Радник да су нацрти медијских закона писани „у нетранспарентној и недемократској атмосфери, а уз присуство представника медијских организација које штите интересе крупног капитала“.
- СИНОС, Коалиција ЗУМ и Крагујевачка иницијатива су у јавној расправи упозоравали да су нацрти медијских закона у супротности са Уставом и законима, међународним конвенцијама о правима националних мањина и Медијском стратегијом која предвиђа оснивање шест регионалних јавних сервиса. Захтевамо да се формира нова радна група која ће у транспарентној и демократској процедури уз учешће свих заинтересованих медијских организација предложити да се у законе уграде најбоља европска решења, указује Чабаркапа.
Према њеним речима, они ће инсистирати на транспарентности финансирања и транспарентности власништва медија.
Од 1.300 медија држава финансира 79
Председник Асоцијације медија Зоран Секулић недавно је изјавио да је приватизација медија раније била злоупотребљена и да зато држава мора да захтева гаранције да се неће мењати намена купљених медијских јавних предузећа. Он је нагласио да у регистру медија у Србији има 1.300 медија, од чега је 79 јавних предузећа које финансира држава.
Ко би уопште куповао Студио Б?
Александар Тимофејев каже да не зна ко би желео да купи Студио Б, који нема своје просторије и има лошу технику, без обзира на квалитетне људе који раде у њему, јер су људи најмање „на цени“ приликом приватизације. Према његовим речима, ова телевизија има бренд и традицију због чега би неко и купио ту кућу, али се мора имати у виду да производња њиховог програма кошта колико и једног националног емитера.
После таблоидизације следи затирање синдиката
- Ми смо заправо против приватизације медија, јер је она оставила катастрофалне резултате. Уколико се држава повуче из медија, имаћемо тајкунизацију и таблоидизацију, више од 4.000 запослених остаће без посла, а јавност без професионалног информисања. У приватним медијима не постоје синдикати, па ће и тек зачет синдикализам у медијима бити потпуно затрт, упозорава Драгана Чабаркапа, председница СИНОС-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.