Вести
29. 10. 2013.
Како до законитог, пристојног, истинитог и часног оглашавања
Српски оглашивачи поручују да већина рекламних агенција и компанија прихвата нова правила игре која би требало да уведу ред у домаћу индустрију маркетинга.
Етички кодекс је готов и највећи број српских удружења оглашивача га је прихватио, а следећи корак у саморегулацији домаће маркетиншке индустрије јесте формирање тела које ће надгледати како се овај кодекс спроводи.
Ово је, укратко, порука српских оглашивача који су се јуче у Београду окупили на семинару „Етика у оглашавању”, посвећеном самосталном увођењу правила игре на маркетиншко тржиште. Како истичу посленици рекламне индустрије, са доношењем Кодекса маркетиншких комуникација завршена је прва фаза ауторегулације, док их у другој етапи очекује стварање органа за контролу и надзор.
– За нас је било важно да почнемо да формирамо саморегулаторни систем, а то је важно и за државу да бисмо се ускладили са правилима која важе у ЕУ – казао је Милош Симић, председник српског огранка Међународног удружења оглашивача (ИАА).
Произвођачи и рекламне агенције инсистирају на томе да су за сређивање врло критиковане маркетиншке индустрије потребни не само закони, које доноси и примењује држава, већ и детаљнија правила игре, која доносе и примењују сами оглашивачи. Помоћник министра за културу и информисање Саша Мирковић истакао је да би после доношења Закона о информисању, Закона о електронским медијима и Закона о јавним сервисима, било логично очекивати и закон о оглашавању, али је додао да је и саморегулатива веома важна.
– Саморегулација је принцип за који се залажу и медији и држава – објаснио је Мирковић, додавши да у медијској сфери постоји Савет за штампу, који би оглашивачима могао да послужи као модел при стварању свог тела за надзор и контролу.
Многобројни учесници домаће маркетиншке сцене годинама упозоравају да су им потребна јасна правила која ће одговорити на питање шта је у реклами дозвољено, а шта не. Поједини оглашивачи трпели су оштре критике потрошача и јавности због сексистичких или шовинистичких реклама, као и због огласа који заваравају конзументе или злоупотребљавају децу. Зато у српском огранку ИАА инсистирају на томе да ће нови кодекс рећи шта је „законито, пристојно, истинито и часно” у оглашавању. Док се не оформи тело које ће процењивати да ли су домаће рекламе и стварно „законите, пристојне, истините и часне”, српски оглашивачи могу да чују како саморегулаторна тела функционишу у другим земљама. На јучерашњем скупу своја искуства поделили су челни људи саморегулативних тела у Бугарској, Мађарској и Шпанији.
Како објашњава Илдико Фазекас, генерални секретар мађарског саморегулаторног тела оглашивача, у почетку су многи играчи имали отпор према кодексу и саморегулацији јер су сматрали да је то вид цензуре која убија креативност.
Она, међутим, додаје да су правила неопходна јер потрошачи у данашњој дигиталној ери могу за тили час да униште имиџ неког производа.
– Поред закона које доноси држава, потребна је и саморегулација, јер је она јефтинија и бржа. На пример, врло брзо можете да повучете неки неетичан оглас и тако заштитите потрошаче – сматра Фазекас.
Хосе Кастаљо, генерални директор шпанског саморегулаторног тела, истиче да ова организација на захтев оглашивача процењује да ли су огласи и рекламе етични пре него што оду у штампу или у етар. Такође, тело решава спорове које пред њих изнесу конзументи и конкуренти.
– Око 75 одсто притужби на рекламе стиже од конзумената, а око 22 одсто од конкуренције – каже Кастаљо.
Он додаје да је његова организација прошле године решила 2.000 жалби на рекламе, док је у 82.000 случајева саветовала оглашиваче да ли да пусте или повуку извесну кампању.
– Мислим да је саморегулатива најбољи начин да се, пре свега, сачува наша слобода као оглашивача – закључује Кастаљо.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.