Вести
24. 09. 2013.
Цигла у зиду
Пре три деценије један духовит и наоко безазлен коментар врсног новинара Југа Гризеља (значајна новинарска награда данас носи његово име) потресао је партијска тела ондашњег Београда, показујући ону вуковску (не мислим на В. Д.)мудрост: „Кад се мало муну, почињу да труну.“
У својој дневној колумни (први је увео овај спистељски ритам), Гризељ је евоцирао познату далмошку фл оскулу о виолинисти у куплерају, додавши да новинари, као припадници једног достојанственог позива, не би смели да се слично понашају у окриљу прљавих и других радњи. Онда је у то време злогласни С. Г. из Градског комитета СКЈ дигао галаму, прогласио одстрел честитог Гризеља, његова редакција се оградила, Гризељ је изгубио посао, прешао у НИН и потом постао најбољи председник УНС којег смо икада имали. Пред смрт (а никад се не зна коме она долази) запитао сам Југа како види оно што се њему и нама догодило, само је одмахнуо: “У мом животу био је и Голи оток. Ко зна шта нас све чека!”
Да ли се нешто у међувремену променило? Много шта, несумњиво. Али, Гризељево упозорење о неопходности новинарске етичке, професионалне кичме важи и данас.
Сада су више у моди медијски снајперисти (за серђолеонеовску “шаку долара”), према којима су ћеманисти у новинарству безазлена деца. Сада све може да се појави на новинским ступцима, нема више С. Г. да подигне споменик ретким Југовим наследницима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.