Вести
10. 09. 2013.
Новинарка Весна Милетић из Врања написала књигу о борби са опаком болешћу
Живот са шифром Ц 20
(Не)очекивано се Весна Милетић (47) упустила у авантура да преприча делић свог животног пута који ју је у једном тренутку повео у провалију. Написала је књигу "Живот са шифром Ц 20", у којој описује почетка и успешан завршетак битке са карциномом дебелог црева.
Ово је несвакидашња исповест у којој нам ауторка сликовито, и не бежећи ни мало од сурове породичне драме кроз коју је прошла објашњава како живот може да се под непредвидивим околностима очигледно постојећих "окидача" у нама самима, претвори у неизвесност и велику борбу за победу над болешћу.
- До исхода који се по мене срећно завршио, а након чега сам осетила обавезу да напишем ову исповест као упозорење другима, не би дошло да сам се на време обратила лекару. Вишемесечно прикривање тегоба које сам имала, а које сам својом недовољном храброшћу прикривала, довеле су ме до компликованог хируршког захвата, а након тога и неизвесности да ли сам успела да се изборим са опаком болешћу - објашњава за Данас Милетићева, која се поново вратила на своје радно место шефице Службе за односе са јавношћу Градске управе у Врању.
Исповест аутентично приказује узроке настанка болести, да би нас ауторица провела кроз интимне одаје у којима се нашла потпуно смрвљена, али са великом надом да након заборављености у стресу постоји нада, борба и победа.
- Скривајући од породице, али и околине назнаке опаке болести користила сам интернет као свог "личног лекара". То је грешка коју нико не сме да учини, а ја сам је учинила. Када сам ушла у лекарску процедуру све је било много јасније, али дотле су за мене многи возови протутњали, а ја се нашла у тунелу неизвесности и апатије - поручује Весна. "Живот са шифром ц 20" је и тестаментално подсећање на ауторкине пријатељице које на Првој хируршкој клиници у Београду нису добиле битку за живот, а са којима се на заједничком "борбеном положају" нашла и ова Врањанка.
- Мој лекар др Александар Шепетковски у овом случају није био само хирург. Он је био гонич оптимизма, психотерапеут који ме гурао ка светлости коју сам видела негде на крају тунела, а то је јако важно када се нађете у оваквој ситуацији - прича Весна.
Док сравњавамо утиске, у њеној канцеларији је као у лекарској ординацији. Затичемо др Косту Здравковића, онколога и човека који је руководилац Дневне онколошке болнице при Здравственом центру у Врању. Помињемо др Вукашина Антића, хирурга који у Врању годинама успешно ради операције рака дојке. Своје улоге у овој, пре свега, поучној причи имају и хирург др Ненад Недељковић, те др Звонко Ђорђевић интерниста - гастроентеролог, обојица овдашњи лекари.
У свом предговору министарка здравља у Влади Србије др Славица Дјукић Дејановић наводи да "емоције, истине, дијагностичке процедуре, терапије, дилеме, болови због тога што је пролазност живота убрзана и сопственим немаром, јесу заједничко својство највећег броја оваквих писаних исповести које карактерише и исповест Весне Милетић". Професорица Дејановић указује на неопходност скрининга и рано откривање болести као једном од стилова чувања сопственог здравља. Зато је "Живот са шифром Ц 20" укоричени запис који треба да буде потпуно схваћен као иницијација "библијског формата" када је у питању превенција и рано откривање различитих облика карцинома.
- Немојте себе довести никада у ситуацију да као ја након свега што сам прошла будем срећна да ме муж провоза колима по Врању, а ја гледам обичне људе који безбрижно шетају градом, седе у кафићима са својим пријатељима и породицом - закључује ова новинарка која је за свој литерарни почетак одабрала силом прилика своју личну драму у којој је извојевала победу.
Коментари (1)
Остави коментар12.09.
2013.
Čestitam koleginici
Čestitam koleginici. Takva knjiga će svakako koristiti onima koji su zdravi, a i onima koji, možda, imaju neke slične simptome. Ja sam - C32! Ne znam da li sam se izborio sa bolešću, jer je prošlo manje od dve godine od operacije. Sličnost je, međutim, u tome što sam i ja napisao knjigu i objavio je u beogradskom ,,BeoSingu'', ali knjigu poezije. Poezija je, nažalost, manje čitana, a moja knjiga nije nigde predstavljena, pa će to ostati nekolicini prijatelja i poznanika, kao opomena da ne dozvole da ih bilo šta, a naročito urednici i direktori dovode do stresova i do nezdravog života. Istina, pet godina bez dinara prihoda, posle 33 godine apsolutne posvećenosti poslu i izbacivanja na ulicu, nikako ne može dovesti do zdravog života. Moj savet svima koji osete bilo kakve promene, ili im kolege i prijatelji dobronamerno ukazuju da treba da se jave lekaru - da to i učine i to što pre! Jer, i ja sam godinama svesno odbijao da priznam da sam bolestan. Javio sam se lekaru kad je ,,doteralo cara do duvara'' i kad je moj dr Spiroski posle prvog pregleda rekao: ,,Odmah u Klinički centar Srbije, već sutra, inače će biti prekasno''!
ОдговориDakle, poštovane kolege, radite, ali vodite računa o sebi, a ne samo o novinama, ili drugom mediju u kojem adite!