Вести
24. 04. 2026.
Курак и Ромић од професора Владете Јанковића траже по пола милиона за повреду угледа и душевни бол
Због душевног бола, повреде угледа и части, професора и дипломату у пензији Владету Јанковића туже бивши припадници државне безбедности који су ослобођени за убиство новинара Славка Ћурувије. Курак, Ромић и Радоњић поднели су укупно 22 тужбе
Некадашњи припадник резервног састава Ресора државне безбедности (РДБ) Мирослав Курак, један од ослобођених оптужби за учествовање у убиству Славка Ћурувије, тужио је универзитетског професора у пензији и бившег амбасадора Србије у Великој Британији и Ватикану Владету Јанковића.
Курак је годинама био у бекству као један од четворице оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије, поред високих функционера РДБ-а Радомира Марковића, Милана Радоњића и Ратка Ромића. Они су на крају деветогодишњег суђења ослобођени, да би после тога поднели укупно 22 тужбе против појединаца, медија и Славко Ћурувија фондације.
Због повреде части и угледа Курак од Владете Јанковића захтева да му исплати пола милиона динара.
Повод за тужбу биле су изјаве Владете Јанковића у емисији „Иза вести“ на ТВ Н1, када је коментарисао ослобађајућу пресуду Апелационог суда за убиство Ћурувије. Апелациони суд је, наиме, пошто су четворица оптужених пре тога два пута осуђени за овај злочин, у фебруару 2024. објавио да је поништио одлуке првостепеног суда и одлучио да их ослободи.
„Ова пресуда се не може променити. Рођен сам у правничком окружењу и добро сам се распитао. Ово што се догодило – то је то. То се зове ‘Реформатио ин пеиус’. Могу само да кажу да та пресуда није добра, али је не могу променити. Људи, ове убице остају на слободи“, рекао је Јанковић по доношењу коначне пресуде.
Већ је те 2024. године у Првом основном суду у Београду одржано припремно рочиште по тужби Мирослава Курака и судија Александра Босиоковић донела је решење да се преслуша емисија „Иза вести“ и чују сведочења Мирослава Курака и Владете Јанковића.
Годину дана касније, због промене судије, главну расправу је отворила судија Сања Црњак Станковић.
У јануару 2026. године саслушан је Курак, који је пред судом изјавио да је „повређен, увређен и неиспоштован“.
„Трпео сам медијски линч десет година и јако ме је повредило то што неко себи даје за право, а посебно јавна личност, да ме након ослобађајуће пресуде и даље назива убицом и зликовцем”, рекао је Курак. Према њему, посебно би Владета Јанковић, који је био и народни посланик, морао да води рачуна о стварима које износи у јавности и то након правоснажне ослобађајуће пресуде.
И Ромић тужи Јанковића
Пред Првим основним судом у Београду јуче је одржано рочите и по тужби некадашњег оперативца РДБ-а Ратка Ромића, такође због повреде угледа и части, због истог гостовања у емисији „Иза вести“.
Судија Весна Ђурђић одржала је припремно рочиште средином априла 2025. године и донела решење да се саслушају обе стране и прочитају писани докази у које спада и транскрипт делова спорне емисије.
На рочишту одржаном у октобру прошле године Ромић је навео да се све време током суђења за убиство Славка Ћурувије против њега води медијска хајка, односно „медијски линч у којем је унапред оглашаван кривим и оглашаван убицом“.
„Након ослобађајуће пресуде, ја сам помислио да ће ови притисци, ово медијско експонирање, да сам убица, престати. Међутим, нису престали, а што се показало и од стране туженог, који ме је јавно у емисији Н1 окарактерисао да сам убица који остаје на слободи, да сам зликовац и да у Србији нико није слободан док се ја крећем након ослобађајуће пресуде“, рекао је Ромић пред судом. Као и Курак, сматра да речи Владете Јанковића имају већу тежину јер је универзитетски професор и бивши амбасадор.
Владета Јанковић се због здравственог стања није појавио на јучерашњем суђењу, као ни у октобру 2025. године, када је суд саслушавао Ромића.
Адвокатица Владете Јанковића Невена Маринковић питала је Курака да ли је на штету коју је претрпео утицао и наратив других учесника у јавном животу, на шта је он одговорио да је поднео пар тужби против људи који су износили сличне ствари.
Маринковић је питала да ли је тужио и председника државе који је рекао да је ослобађајућа пресуда ужасна неправда и страшна ствар. Курак је одговорио да није тужио председника државе, јер има права да изнесе лично мишљење да ли му се пресуда допада или не, али га није називао убицом.
На рочишту у јануару, као и оном заказаном за уторак 21. априла, Владета Јанковић, који има 85 година, из здравствених разлога није могао да се појави у суду. Његова заступница је тражила да се рочиште одложи. Адвокатица Курака Ангелина Обрадовића предложила је да се тужени Владета Јанковић саслуша ван суда.
„Ово није једини поступак против туженог и он се не појављује ни у једном поступку”, рекла је Обрадовић.
Против Владете Јанковића тренутно се воде три парнична поступка, два пред Првим основним судом у Београду, а један пред Другим основим судом. Поред тога, воде се и два кривична поступка пред Трећим основним судом.
Врховни суд: Пресуда апелације уз повреде поступка
У јануару ове године, Врховни суд је утврдио да је Апелациони суд, доносећи ослобађајућу пресуду у процесу за убиство Ћурувије, повредио одредбе кривичног поступка и незаконито одбацио исказе важних сведока и неке од кључних доказа у корист четворице оптужених.
Против судија Апелационог суда који су донели ову пресуду ћерка убијеног новинара Јелена Ћурувија и СЋФ су поднели дисциплинску пријаву, док је кривичну пријаву против њих, због сумње у измене изјава сведока, поднео адвокат Владимир Тодорић.
Поднета је и иницијатива Уставном суду за оцену уставности законских одредаба које не дозвољавају жалбу на преиначујућу ослобађајућу пресуду, чак и ако се утврди – као што је овде случај – да је она донета уз повреде закона
Курак, Ромић и Радоњић су тужили и Славко Ћурувија фондацију због саопштења после ослобађајуће пресуде Апелационог суда у коме су названи убицама. Суђење је завршено почетком марта и још увек се чека пресуда.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.