Вести

23. 04. 2026.

Аутор: Даница Ђокић Извор: Цензоловка

Милиони за чланове Савета РЕМ-а – који и даље не ради

На рачуне четири члана Савета РЕМ-а месечно легне између 220 и 250 хиљада динара упркос томе што Савет не постоји. Четири кандидата који су у децембру поднели оставке одбила да приме накнаду за први месец. Ивана Стевановић из Фондације Ћурувија мисли да би сваки частан члан Савета одавно сам поднео оставку

Више од седам милиона и 200 хиљада динара. Толико је укупно новца, заједно са порезима, за пет месеци уплаћено из буџета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) за накнаде члановима Савета који – не постоји.

Крајем прошле године за чланство у Савету изабрано је осам од девет чланова. Половина њих је убрзо поднела оставке, услед нерегуларности током процеса избора деветог преосталог члана.

Савету – који не ради од новембра 2024 – од новембра 2025. недостају бар још два члана да би се конституисао. Ипак, четири изабрана члана – Милош Гарић, Милан Петковић, Стевица Смедеревац и Снежана Миљковић – за ове функције редовно примају накнаде у висини две просечне плате.

На њихове рачуне месечно легне између 220 и 250 хиљада динара, потврђују из Регулатора за Цензоловку.

Четири кандидата који су у децембру поднели оставке одбили су да приме накнаду за први месец мандата, јер је то, кажу, бесмислено.

Смедеревац: Немамо обавезе, али не својом вољом

Стевица Смедеревац каже за Цензоловку да као изабрани чланови Савета РЕМ-а накнаду примају по основу закона, и да то што Савет није конституисан није утицало на њихове обавезе према закону.

Овај избор је, наводи, имао своје последице: чланови су постали јавни функционери и морали су да регулишу и угасе своје раније радне односе како би спречили сукоб интереса.

На питање Цензоловке да ли су изабрани чланови Савета РЕМ-а, током скоро пола године колико им траје мандат, имали обавезе у РЕМ-у у вези са својим новим функцијама, Смедеревац одговара одрично.

„Немамо. Не нашом вољом. Да би Савет функционисао, мора бити конституисан. За то је потребно да се изаберу минимум још два члана, како би Савет могао да доноси одлуке и разматра силне извештаје који су се накупили.”

Смедеревац наводи и да је „од првог дана вољан да ради” и да му је жао што не може да „у пуном капацитету преточи своја размишљања и ставове у део неких одлука” Савета. Он каже да му је жао што је четворо изабраних чланова Савета поднело оставке и мисли да је јако лоше што Савет РЕМ-а није конституисан:

„Не видим логику тог чина јер мислим да би на седницама Савета могло свашта да се каже и да свако изнесе своје мишљење. Не видим да је овако боље.”

Смедеревац више није помоћник директорке РЕМ-а, Гарић угасио фирму

Током процеса избора, део стручне јавности је критиковао кандидатуру Смедеревца за чланство у Савету РЕМ-а, сумњајући на његову независност јер је дуже од деценије водио службу за надзор и анализу програма у овом телу. 

Због његовог радног места помоћника директорке РЕМ-а за надзор и анализу, Смедеревац каже да је водио поступак пред Агенцијом за спречавање корупције и да је, у складу са донетим мишљењем, ставио у мировање овај радни однос.

„Сад сам само члан Савета. Не остварујем никаква права из радног односа које сам раније имао као помоћник директорке. За два месеца и формално идем у пензију. Бићу члан Савета док ми не истекне мандат или док се у Скупштини не донесе друга одлука.” 

Због сукоба интереса, закон прописује да члан Савета не може да буде особа повезана са правним лицима која се баве производњом, дистрибуцијом или емитовањем радио и телевизијског програма.

Славко Ћурувија фондација је, током процеса избора, указивала и на то да је Милош Гарић предузетник у овој области. Удружење новинара Србије тражило је од Одбора за културу и информисање да због тога одбаци његову кандидатуру.

Према подацима из АПР-а, Гарић је угасио фирму Гарнетс два дана након што је изабран за члана Савета.

Апсурдно

Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија фондације, сматра да је кључни проблем то што питање формирања новог Савета РЕМ-а траје већ скоро две године.

То је, додаје, довело до „потпуно апсурдних ситуација, као што је та да изабрани чланови Савета примају накнаду, иако нити раде, нити су у прилици да раде свој посао”.

„Мислим да би сваки частан и поштен члан Савета, који има интегритет и мисли о јавном добру и о својој улози у остваривању тог јавног добра, заправо, одавно и сам поднео оставку у таквој ситуацији”, наводи Стевановић.

Оставке на функције чланова Савета су, месец дана након избора, поднели Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић.

То се десило након проблема са избором деветог, преосталог члана Савета. У заједничком писму поводом оставки, ови чланови су навели да Одбор за културу и информисање није „искористио могућност да исправи очигледне неправилности и обезбеди минимум законитости”.

Њих четворо је и одбило да прими накнаде за своје мандате, потврђују за Цензоловку из РЕМ-а.

Милева Малешић се присећа да су им из Регулатора, крајем новембра ‘25, тражили бројеве рачуна и податке за уплату.

„Тада још увек нисмо поднели оставке, али смо их најавили. Искрено сам се запитала какве накнаде. За шта? За нерад? Још увек нисмо ни конституисани, нисмо одржали један радни сат у том телу… Нико од нас четворо није доставио тражене податке, јер је то бесмислено.”

Малешић наводи да не зна да ли они који су остали чланови Савета данас нешто раде:

„У јавности се не виде резултати тог рада, који не може ни да има легитимитет, јер Савет РЕМ-а није конституисан. Та накнада није за потцењивање. Ако је примају, а не раде ништа – то заиста није у реду”, сматра саговорница Цензоловке.

Родољуб Шабић није желео да коментарише то што чланови Савета РЕМ-а примају накнаду, али напомиње да је проблем то што годину и по дана, од последњег рока, Србија још увек нема функционалан РЕМ.

Иако тамо постоје службе које раде део посла, „РЕМ је практично непостојећи без конституисаног Савета”, истиче Шабић.

РЕМ епопеја: Годину и по без Савета

Савет РЕМ-а не постоји од новембра 2024. Први покушај избора у децембру 2024. се претворио у фарсу и бескрупулозно кршење закона. На крају је део кандидата напустио процес због низа кршења закона, дискриминације и нетранспарентности.

Други покушај је отпочет пошто су студенти блокирали зграде РТС-а са захтевом да се распише нови позив. 

Због нових нерегуларности, 16 кандидата и 78 предлагача иступило је из новог процеса. Повратак су условили поштовањем закона. Под притиском међународне заједнице, прошлог лета је процес избора оживљен.

На крају је Скупштина изабрала осам чланова Савета, али није изгласала деветог – међу кандидатима албанског и бошњачког савета националних мањина. Због тога је поновљен процес избора у овој категорији, али није одмакао даље од Одбора за културу и информисање.

Новоизабрани чланови Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић условили су останак тиме да Скупштина у категорији националних мањина гласа између првобитно утврђених кандидата – албанског и бошњачког. 

Како то није учињено, њих четворо је поднело оставке. Покушај Одбора да попуни ова места је прекинут. Од тада се ништа дешава.