Вести
16. 03. 2026.
Албанија: Одлука о неуставности забране ТикТока јача заштиту слободе изражавања
SafeJournalists мрежа (SJN), доле потписани партнери платформе Media Freedom Rapid Response (MFRR) и Репортери без граница (RSF) поздрављају одлуку Уставног суда Албаније, који је утврдио да Одлука Савета министара бр. 151 од 6. марта 2025. године, којом је на годину дана суспендован приступ друштвеној мрежи ТикТок на територији целе земље, представља кршење слободе изражавања и слободе штампе, које су заштићене чланом 22 Устава Албаније и чланом 10 Европске конвенције о људским правима (ЕKЉП). Поступак пред Судом покренули су Удружење новинара Албаније и БИРН Албанија.
Мера је уведена у марту 2025. године, када је албанска влада наложила једногодишњу суспензију ТикТока на територији целе земље, наводећи забринутост због утицаја платформе на безбедност младих и насиље, након смртоносног убода ножем четрнаестогодишњака крајем 2024. године.
Уставни суд је разматрао ову меру применом троделног теста утврђеног чланом 17 Устава, који одређује у којим случајевима су ограничења основних права дозвољена. У оквиру тог оквира, Суд је процењивао да ли је ограничење имало јасан правни основ, да ли је тежило легитимном јавном интересу и да ли је било пропорционално.
Kада је реч о законитости, Суд је утврдио да закони на које се Влада позвала не пружају јасно и прецизно законско овлашћење за меру оваквог обима – односно за суспензију приступа читавој онлајн платформи за све кориснике у Албанији. Kао резултат тога, Суд је закључио да услов да ограничења буду „прописана законом“ није испуњен.
Kада је реч о легитимном циљу, Суд је прихватио да заштита деце од штетног онлајн садржаја представља легитиман јавни интерес који може оправдати одређена ограничења слободе изражавања.
Међутим, Суд је утврдио да мера није прошла тест пропорционалности. Закључено је да Влада није у довољној мери показала да су размотрене мање рестриктивне алтернативе, нити да је забрана платформе на нивоу целе земље била неопходна за остваривање наведеног циља. Суд је такође навео да привремени карактер мере не чини меру пропорционалном, јер је забрана имала облик општег ограничења које погађа све кориснике.
Иако је оспорена одлука већ била укинута Одлуком Савета министара бр. 62/2026, Суд је ипак наставио да одлучује о предмету у јавном интересу и прогласио да је спровођење Одлуке бр. 151/2025 представљало кршење слободе изражавања и слободе штампе. Потпуно образложена пресуда биће донета у складу са законским роковима.
Ова одлука потврђује забринутости које су од самог почетка износиле организације за слободу медија и актери цивилног друштва, да је забрана ТикТока на нивоу целе земље – уведена без парламентарне контроле, претходних јавних консултација или спроведене процене пропорционалности – била неспојива са уставним стандардима и међународним обавезама у области људских права.
Одлука успоставља важан уставни принцип: мере које ограничавају приступ дигиталним платформама морају имати јасан и прецизан правни основ, бити доказиво неопходне и представљати најмање рестриктивно средство за остваривање легитимног циља од јавног интереса.
Одлука има и ширу важност за текуће дискусије о регулацији дигиталних платформи. Kако владе широм Европе и Западног Балкана истражују начине за решавање штетних појава на интернету, ова пресуда пружа важан подсетник да такве мере морају бити засноване на јасном законском овлашћењу и поштовати принципе неопходности и пропорционалности, у складу са уставним и међународним стандардима о слободи изражавања.
Поново позивамо албанске власти да покрену инклузиван и транспарентан процес консултација који би обухватио парламент, цивилно друштво, медијске организације, стручњаке за дигитална права, међународне партнере и друге релевантне актере, како би се развио пропорционалан и на доказима заснован приступ регулисању дигиталних платформи.
Такви напори треба да буду усклађени са европским стандардима, посебно са Закон ЕУ о дигиталним услугама (EU Digital Services Act), који пружа оквир заснован на процени ризика за решавање системских ризика и штетног садржаја на интернету. Недавне мере спровођења овог закона, укључујући прелиминарне налазе Европске комисије у вези са потенцијално зависничким дизајном ТикТока, показују да се ризици повезани са платформама могу решавати путем регулаторног надзора и механизама одговорности, без прибегавања широким ограничењима приступа дигиталним платформама. Овај приступ омогућио би Албанији да ефикасно адресира легитимне забринутости у вези са безбедношћу деце и заштитом података, истовремено чувајући слободу изражавања, демократску расправу и правну процедуру.
Данашња одлука наглашава важност обезбеђивања да све будуће мере које утичу на дигиталне платформе буду засноване на јасном закону, да буду доказиво неопходне и пропорционалне, као и да подлежу смисленом демократском и судском надзору.
Потписнице
SafeJournalists мрежа
Хрватско новинарско друштво
Удружење новинара Kосова
Удружење новинара Македоније
Удружење БХ новинари
Независно удружење новинара Србије
Синдикат медија Црне Горе
Репортери без граница (RSF)
Media Freedom Rapid Response platforma (MFRR)
Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF)
Међународни институт за штампу (IPI)
Европска федерација новинара (ЕФЈ)
Free Press Unlimited (FPU)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.