Вести
22. 08. 2013.
Нама се успех не прашта
"Када је почела глобална економска криза, тадашња влада је тврдила како ће нас она само ојачати. Нису нас успавали – развијали смо нове производе и решили да се од класичног принт издавача трансформишемо у мултимедијалну компанију".
Повод за разговор са генералном директорком "Рингиер Аxел Спрингера" били су чести медијски напади на ову компанију у последњих месец дана. У интервјуу за "Време" Јелена Дракулић-Петровић говори о развоју компаније од када је 2008. дошла на њено чело, карактеристикама српског медијског и маркетиншког тржишта, а као мотиве медијских напада види "финансијско слабљење компаније и дискредитацију њених челних људи".
"ВРЕМЕ": Према подацима АПР-а, "Рингиер Аxел Спрингер" годинама послује са стабилним добитком од скоро пола милијарде динара годишње. Како објашњавате ове податке?
ЈЕЛЕНА ДРАКУЛИЋ-ПЕТРОВИЋ: Компанија "Рингиер Аxел Спрингер", издавач дневних новина "Блиц", "Ало" и "24 сата", недељника НИН, "Блиц жена", "Пулс", "Ауто Билд", портала "Блиц.рс", "Жена.рс", "Ало.рс", "24сата.рс", "Пулс.рс" и више комерцијалних дигиталних платформи, једна је од ретких са транспарентним власништвом и која се влада тржишним принципима поштујући законе. Због тога већ сада могу да кажем да ћемо и ову пословну годину, тешку за све компаније у Србији – па и за нас, завршити са профитом.
Чак ни најмоћније медијске компаније у најразвијенијим земљама не могу да мењају трендове на тржишту, па ни ми у Србији нисмо имали такве илузије, већ смо од почетка кризе покушавали да се прилагодимо променама које нам тржиште доноси. Најбољи пример за то је модел интегрисаних тимова уредника и новинара који раде и развијају штампана и онлине издања. Многи су нам предвиђали пропаст, а било је и злурадих коментара и унутар куће и у професионалним новинарским и маркетиншким круговима. Скоро три године после тога ми смо унапредили и проширили принт издања и постали водећа онлине компанија, не само у Србији већ у читавом региону.
Маркетиншко тржиште у медијима се из године у годину урушава, што је довело до општег неморала, непоштовања закона, нелојалне конкуренције, речју – све је дозвољено за страну више огласа. Као озбиљна европска компанија увек смо били далеко од тог брлога: држали смо до своје репутације, годинама грађеног имиџа и угледа, нисмо клијенте привлачили распродајом страна и банера… Наш мото је "Цени себе да би те и други ценили", јер тиме поштујемо и милионске аудиторијуме читалаца и посетилаца наших дневних новина, магазина и портала. Успешне компаније у Србији, управо због тога, препознале су у нама поузданог партнера. Свако ко тржишно послује оглашава се у нашим издањима. Укупна читаност наших принт и онлине издања је виша од пет и по милиона читалаца и посетилаца. Дневне новине чита милион и по људи сваког дана, магазине милион недељно, док је посета портала виша од три милиона дневно.
"Рингиер Аxел Спрингер", осим у Србији, послује и у Чешкој, Словачкој и Пољској, а сам "Рингиер" је присутан и у Румунији и Мађарској, када је реч о земљама окружења. Можете ли упоредити пословања на овим тржиштима са ситуацијом на српском тржишту?
Општи трендови на тржишту штампаних и онлине издања готово су исти у свим овим земљама и у нашој компанији их решавамо помажући и учећи једни од других.
"Рингиер", као највећи швајцарски, и "Аxел Спрингер", као највећи немачки издавачи, препознали су потребу да заједнички у источној и централној Европи развијају медијски и дигитални бизнис. Ове две компаније послују у 19 земаља широм света и запошљавају више од 21.000 људи. Знање, искуство и експертиза које добијамо од власника омогућавају нам да будемо храбрији и самоуверенији. Креативност, маштовитост и рад мојих колега у Србији је ипак то што највише доприноси да будемо корак испред других.
Тај посао није лак јер осим самих себе, морамо да мењамо и начин размишљања и перцепцију осталих учесника на тржишту. Посебно смо поносни на то што смо по резултатима међу водећим земљама у којима послују обе наше матичне компаније иако послујемо на најсиромашнијем тржишту.
Водећа позиција на тржишту доноси често и невоље у земљама где се успех не прашта. У нашој компанији знамо професионално како да одржимо водећу позицију:
непрестаним улагањима, едукацијом, модернизацијом…али је проблем у накарадним пословним обичајима – да свако ко је исфрустриран неуспехом има могућност да некажњено блати и напада боље од себе. Правда коју у тим случајевима потражите на суду или код инспекција је спора, а понекад и недостижна.
Дошли сте на место генералног директора 2008. године. Шта се од тада променило – унутар компаније, а и на тржишту Србије?
Дошла сам на чело компаније у години када је почела глобална економска криза. У свим нашим издањима писали смо о кризи која ће нас погодити док је тадашња влада тврдила како ће нас она само ојачати. Нас нису успавали, јер смо знали да "мирно море не прави добре морнаре" – развијали смо нове производе и решили да се од класичног принт издавача трансформишемо у мултимедијалну компанију.
Проналазили смо успешне нове моделе пословања, а наши власници су нас подржали и профит који остварујемо сваке године нису износили из Србије већ су инвестирали у развој бизниса и нова радна места. Промене на тржишту и у компанији захтевају велика одрицања и напоран рад, што је мени лично донело професионално усавршавање које бих у ретко ком другом послу могла да остварим. Са друге стране, моја породица је због тога највише испаштала, али сам им захвална што су увек били уз мене. Сатисфакција ми је и то што радим у друштвено одговорној компанији која преко "Блиц фондације", којом имам привилегију да управљам, води бригу о 40 социјално најугроженијих породица са више од 100 деце.
У последњих месец дана у фокусу јавности је обрачун ТВ "Пинка" са "Блицом", због чега је ова телевизија добила опомену од РРА, а ваша компанија је тужила ТВ "Пинк" и лист "Информер" Привредном суду. По вама, шта је у позадини овог спора?
Нападима је у основи био циљ да се компанија финансијски ослаби, као и да се дискредитују њени челни људи. У овом случају поклопили су се интереси различитих медијских и криминалних лобија. Политички писменијим, а непристрасним људима јасно је чији језик и тон је у тим телевизијским и новинским памфлетима. Свуда у свету па и код нас државне институције и јавна предузећа сарађују са медијима: објављују тендере, конкурсе, обавештења, огласе, воде кампање од јавног интереса… У таквој врсти оглашавања нема ничега спорног.
Државне институције и јавна предузећа имају истоветне уговоре са нама и другим медијским кућама. Никада нисмо поставили питање зашто министарства или државна предузећа и агенције објављују огласе, тендере, конкурсе… за знатно веће уговорене износе у другим медијима, а не код нас. Јефтини популизам су оптужбе да су нека предузећа или министарства трошила код нас више него у другим медијима. Примера ради, неко предузеће које издаје једне дневне новине и може имати чак и сто хиљада продатих примерака не може се поредити са понудом наше компаније која издаје троје дневних новина, пет магазина и дванаест портала.
Сваког директора државног предузећа или институције који се водио тржишном логиком проглашавају сумњивим и кривим за малверзације. Основно кућно васпитање, како моје тако и осталих колега, не дозвољава нам да одговарамо на приземне нападе. Правду тражимо једино на суду и од регулаторних тела. Моја обавеза је да штитим интересе компаније и више од 700 радника и њихових породица. На овом примеру показаће се колико Србија напредује у поштовању основних људских права и примени закона.
Како је све то утицало на пословање ваше компаније?
Инспираторима и извршиоцима напада никад није успело да дестабилизују наше пословање. Прошлу годину смо завршили са профитом, а и ову ћемо, уз повећање плата запосленима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.