Вести
15. 08. 2013.
РТС – екран осетљив на додир
Криза Радио-телевизије Србије завршиће се у буџету Републике Србије. Или ће у њему тек да почне. Јер сва ујдурма у вези са финансијским проблемима јавног сервиса свела се, како се месецима очекивало, на финансирање приходима из буџета уместо претплате, чиме су реанимиране старе полемике о повећању директног утицаја власти на извештавање РТС-а и нове о почетку краја доминације те куће на скалама рејтинга.
Тенденција да се РТС доведе у ситуацију зависности била је исувише очигледна. Месецима најављивано укидање претплате рекордно је смањило њену наплату, а хитно писање нацрта закона којим би се тај трансфер уредио праћено је бројним неправилностима - распуштањем радне групе, нејасним и контрадикторним одредбама, неким које су у супротности са другим законима, али пре свега, случајно или намерно, недовољно јасним дефинисањем задатака и механизама „одбране“ независности јавних сервиса.
РТС и РТВ, нису, међутим, једини који ће претрпети чвршће повезивање са извршним властима, него и агенцијска кућа Танјуг, која ће, како је најављено из Министарства културе и информисања, постати Владин биро за комуникације.
По представљању сета медијских закона, стигле су притужбе, чак је доведена у питање и њихова уставност. Професор Саша Гајин, члан радне групе која је била задужена за писање Закона о јавним медијским сервисима и Закона о електронским медијима у форми једног, каже да радним групама мора да се омогући да наставе рад на предлозима, а да се они које је објавило Министарство морају повући, јер се њихов аутор не зна. „Нацрт закона о електронским медијима би требало побољшати у неким елементима, а Преднацрт закона о јавним медијским сервисима рађен је мимо знања радне групе. У њему се на непримерен и неуставан начин одређује надзор над финансијама РТС од стране РРА.“
Љути противници финансирања јавног сервиса из буџета, који свој став објашњавају управо супротном европском праксом и убијањем сваке могућности да у том случају јавна телевизија ради у корист јавности, а не власти, нису мање искључиви због бројки које показују да у овом тренутку не постоји друго решење. Становништво је, као и РТС, а тек РТВ, све сиромашније да би плаћало претплату.
Представници највећих новинарских удружења, УНС-а и НУНС-а, слажу се да ако нема другог решења, рад јавног сервиса треба да се плаћа из буџета, на што сигурнији начин и што је краће могуће, до увођења обавезујуће претплате.
Гајин није једини према чијим сазнањима предложени Преднацрт није тај који ће се наћи на јавној расправи. А Драган Коларевић, помоћник министра културе задужен за информисање, потврђује за НИН да ће неке одредбе бити избрисане.
Коларевић, који је гарантовао механизам којим ће професионална сигурност у РТС-у остати нетакнута, објашњава да ће, кад се детаљи утаначе, Влада потписивати уговор са јавним сервисом и да ће се договорени износ уплаћивати у 12 месечних рата. „Уговором ће бити решен износ рате и дан у месецу када се она исплаћује. Кашњење и друге промене неће бити могући, јер ће то значити кршење уговора. Законом ће бити дефинисано за шта се троше приходи из буџета, а шта су комерцијални трошкови.“ Коларевић каже да све то не би требало да траје дуже од две године, мада ни то не стоји у Преднацрту, и да је тенденција да се комбинацијом два вида финансирања постепено дође до претплате у неком новом облику.
Ако је реалан и добронамеран, овај план би могао да демантује сумње да се најпре финансијском угроженошћу, која је на РТС-у почела прво када је 2004. године Влада одлучила да им смањи буџет са 54 на 21 милион евра, онда увођењем ненаплативе претплате и коначно довођењем до потпуне финансијске зависности од сиромашног буџета Србије, реализује намера да се од јавног сервиса учини мала и безначајна медијска кућа занемарљивих финансијских капацитета, без утицаја и са рејтингом који не би узнемиравао никога сем малобројних запослених.
Ту тезу поткрепљује идеја, која би могла да се оствари усвајањем оваквог Преднацрта, према којој те телевизије не би имале право да наплаћују предизборни програм. Што би, онда, било око седам милиона евра које би комерцијални медији могли да поделе међу собом. Коларевић каже да се то неће догодити.
„И до сада је РТС имао обавезне бесплатне минуте за предизборни програм, а оно што су до сада наплаћивали и одсад ће. Све што је било комерцијално, остаје.“ завера: Познаваоци оцењују да су, у продукцијском смислу, конкуретним комерцијалним телевизијама са националним покривањем потребне деценије да би достигле капацитете и опремљеност РТС-а. Пиплметри кажу да је много потребно и да би се достигла гледаност првог канала те станице. А утицај медијских моћника у врховима власти поткрепљују све чешћа гостовања првака владајуће коалиције на комерцијалним каналима у тренуцима кад саопштавају вести од јавног значаја.
Саша Гајин каже да се, кад се погледа пројекција буџета за РТС, може извести закључак да се његов значај жели умањити. „Износ средстава, који ће бити обезбеђен, мањи је од нивоа претплате. Онда се може спекулисати о томе коме је у интересу да се јавни сервис доведе до лоше позиције. Да теза о планском уништавању јавног сервиса има смисла казује и чињеница да се одустало од покушаја да се законом омогући унапређивање пословања јавног сервиса. Не може се имати озбиљан јавни сервис ако му се не обезбеди извор финансирања од стране становништва, које од њега купује информацију.“
Танјуг: Буџетом ће, како је раније најављивано, бити издвојено највише 60 милиона евра за РТС и 20 милиона за РТВ, мада Коларевић тврди да ће се о износу још разговарати када управе јавних сервиса предложе и образложе свој финансијски план. За Танјуг је ове године издвојено 132 милиона динара, 11 милиона месечно, односно 60 милиона мање него прошле године. У тој агенцији НИН није успео да добије одговор на питање какве ће промене у раду уследити током трансформације у Владин биро, ни који су задаци пред Тањугом, али је Коларевић образложио да је реч о пласирању у свет и прикупљању из света вести од значаја за Владу Србије, а да ће реорганизација и социјални програми бити незаобилазни.
Потпредседник НУНС-а Драган Јањић каже да је та најава логична, јер је за Владин биро потребно мање људи него што их ова агенција има. „Танјуг је на тржишту, а прима новац из буџета, за који не конкуришу друге две агенције и то је илегална ситуација. То није јавни сервис, него јавно предузеће. Мада не видим зашто би држава уопште правила сервис.“
Независност: Логиком нелојалног положаја на тржишту, који произлази из буџетских средстава, могао би се преиспитивати и статус РТС и РТВ у односу на конкуренцију, без обзира на то што имају право на дупло мање минута реклама у односу на друге станице. То би, међутим, отворило и питање потребе за јавним сервисом уопште, а те се потребе демократска друштва још нису одрекла.
Хитно усвајање спорних и надасве недовршених закона, неће увести ред у медијски сектор у Србији. Напротив. Оставиће простор за још већи неред и пре свега за манипулацију главном улогом јавног сервиса. Уосталом, такав епилог хронологије која демонстрира модалитете покушаја да се јавни сервис учини независним само од јавности, очекиван је у менталитету у коме свака власт верује да ће довека трајати. Али ће потврдити и друге слутње. Да баш ова власт не ради само за своју пропаганду него и за интересе оних чије рачуне би угрозило постојање независног, а гледаног јавног сервиса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.