Вести

15. 08. 2013.

Аутор: Тамара Скрозза Извор: Време

Одложене дезинфекција, дезинсекција и дератизација

Права је срећа што је бог измислио Жељка Митровића. Да није, тешко да би се ико у Србији уопште и осврнуо на две прошлонедељне седнице Савета Републичке радиодифузне агенције.

Овако, пошто је Митровић ту, међу нама, а Савет се бавио  његовим случајем, пажњу је – колатерално – привукла и много важнија расправа  о додели пете фреквенције с националном покривеношћу. Савет је 7. августа дискутовао о ТВ Пинку, док је 9. августа одлучено да  ниједан од два кандидата не добије дозволу за емитовање ТВ програма с  националном покривеношћу. Упркос томе што на први поглед немају везе једна с  другом, обе теме прецизно илуструју Србију данас и обе имају завидан естрадни  потенцијал.

Поетично

На првој седници, Савет РРА "изрекао је меру упозорења емитеру ТВ Пинк због  кршења Закона о радиодифузији, Закона о јавном информисању и Кодекса о  понашању емитера и обавезао емитера да престане свако даље кршење ових  прописа као и вођење кампање против било ког појединца или организације".  Такође, Савет је Жељка Митровића упозорио да не користи увредљив тон, да  поштује начела професионализма и достојанства личности, али и да се "стара да  лично уверење и мишљење уредника и новинара не смеју да дискриминаторно  утичу на избор теме и њеног представљања".

Ова одлука донесена је поводом вишенедељне кампање коју Митровић води против  "Блица", а која је почела извештавањем тог листа о саобраћајном удесу који је  изазвао Митровићев син, а у којем је погинула 17-годишња девојка. Текстови  "Блица" у вези с тим догађајем били су заиста у супротности с етичким кодексима  новинарства, понекад далеко иза границе доброг укуса, али оно што је Митровић  тим поводом урадио у својим информативним емисијама скоро је неописиво.

За  разлику од других кампања на Пинку, којима је на овим страницама посвећено  можда и превише простора, ова је започела цитатима с Фејсбук групе маштовито  назване "Променимо име листа ‘Блиц’ у смрдљиве новине", а настављена  коментарима истих тих цитата. Да не дужимо, уредници "Блица" ту су прозивани по најразличитијим основама, повезивани с различитим политичким опцијама и  марифетлуцима, а као визуелна позадина свих прилога приказивана је фото монтажа  с поменуте Фејсбук странице: коњ с Трга Републике, али с главом главног и одговорног уредника "Блица" Веселина Симоновића, којег уместо Михаила  Обреновића јаши градоначелник Београда Драган Ђилас.

"Блиц" је Митровићу свакодневно одговарао текстовима у којима се детаљно  објашњава колико је дужан на име пореза, како му изгледају канцеларије, како  се односи према запосленима, итд. Он им је, са своје стране, узвраћао што  личним простаклуцима, што простаклуцима са Фејсбук странице коју је сам  креирао, али и наводима из извештаја Верице Бараћ и Савета за борбу против  корупције (у којима се наводи да је "Блиц" из државног буџета добијао високе  износе на име различитих медијских акција које је спроводио). Упркос чињеници  да је у тој причи, са обе стране, мало шта измишљено и нетачно, количина  језичке и менталне прљавштине превазишла је све што је до сада виђено у иначе  прљавим медијско-политичким ратовима.

У том смислу, одлука Савета РРА заправо уопште није важна. С једне стране,  јавни простор већ је толико загађен, да захтева дезинфекцију, а не меру  упозорења. С друге, пошто ни Пинк, ни "Блиц" нису задовољни овом одлуком, сва  је прилика да ће вербални покољ бити настављен. "Блиц" је и пре одлуке  најављивао да ће Митровић бити само упозорен, уместо да му се – како је  наводно заслужио – привремено или трајно одузме фреквенција.

Два дана пре  седнице, објављен је текст у коме се тврди да "између Савета РРА и Жељка  Митровића постоји нека тајна веза која власнику Пинка дозвољава да се преко  своје ТВ обрачунава са свима који му се не свиђају". Претходно, уместо да и  сами смире страсти, уредници "Блица" анализирали су састав Савета РРА, са све  биографијама чланова и тачним износима њихових зарада – подацима који ни  раније нису били тајни, а који притом (упркос намерама уредништва) ни на који  начин не повезују Митровића са Саветом.

Колико год неукусно било, оно што се нашло на страницама "Блица" права је  "пачја школа" у односу на Митровићеву реакцију на одлуку Савета РРА. Одмах  после те одлуке, Јутарњи програм Пинка угостио је Драгана Ј. Вучићевића из  таблоида "Информер", иначе архинепријатеља "Блица".

Овај је, сасвим очекивано  и врло лагано уклизао у Митровићев дискурс, понављајући све оно због чега је  Пинк опоменут, укључујући ту и рогобатни назив "смрдљиве новине". Наводно  бранећи слободу говора, у својим је новинама наставио Митровићеву кампању, па  текстови о "Блицу" свакодневно заузимају ударна места на првим страницама.

Ни то није било довољно, па је исту причу поновио и у Националном дневнику 11.  августа, с тенденцијом да репризира самог себе и убудуће, током дугог, топлог и  вестима сиромашног августа. Потпуно очекивано, није ћутао ни главни актер: у  писму које је изражајним гласом водитељке прочитано у централној информативној  емисији Пинка, осуо је паљбу на Савет РРА, поновио да у нападима на "Блиц"  говори само истину и подугачко објашњавао нешто што вероватно ни њему самом  није јасно.

За ову прилику, најважније је то да је Митровић јавно опоменут и да, очигледно,  није послушао ту опомену. Недељу дана после одлуке Савета РРА, зрео је да опет  постане тачка дневног реда.

Дигитално

Пошто је ТВ Авала у новембру 2012. упокојена захваљујући удруженом раду  различитих фактора, фреквенција коју је користила требало је да буде додељена  медијској кући која би испунила услове и за коју би гласало пет или више од  укупно девет чланова Савета РРА. Гласање је најављено за 7. август, али је из  непознатих разлога одложено за два дана, уз све бројније заговараче тезе о  могућности да ова фреквенција не буде ни додељена. Коначно, то се и догодило.

ТВ Нова и ТВ Коперникус имали су потпуну документацију, благовремено су је  предале, али нису добиле потребан број гласова: за ТВ Нову гласала су два, а за  ТВ Коперникус три члана Савета.

У саопштењу са ове седнице, иначе затворене за јавност, наводи се да је Савет  дужан да поново распише јавни конкурс за доделу дозволе за коришћење  фреквенције, изузев ако Министарство спољне и унутрашње трговине и  телекомуникација не одлучи да мрежу угашене ТВ Авала уступи за процес  дигитализације – за шта се, иначе, у међувремену залагао значајан део стручне  јавности.

Одмах после седнице Савета, државни секретар за телекомуникације  Стефан Лазаревић најавио је да ових дана у процедуру улази правилник о  расподели фреквенција, који се односи на све фреквенције слободне за потребе  дигитализације.

"Доношење Правилника би значило да можемо да извршимо  проширење иницијалне мреже, односно да у потпуности ставимо у функцију опрему  коју смо добили од ЕУ као донацију, а с друге стране, стављањем у функцију  иницијалне мреже бисмо обезбедили покривеност државе са дигиталним сигналом од  око 70 до 80 одсто", објаснио је Лазаревић.

Све ово звучи готово идилично, посебно имајући у виду више пута поновљене  најаве да ће нетом ослобођена фреквенција у перспективи, а захваљујући  тендерима за дигиталну дивиденду, обогатити државни буџет за око сто милиона евра. Но, ту долазимо до већ поменутог естрадног потенцијала. Иако је сума од сто милиона евра одраније помињана, иако је рок за дигитализацију већ померен  са 2012. на 2015, иако су на тај рок европски званичници дуго упозоравали, све  до пре неки дан било је скоро извесно да ће Савет РРА поступити по свом и пошто- пото доделити фреквенцију неком од два кандидата.

Против доделе ове фреквенције  били су Републичка агенција за електронске комуникације (РАТЕЛ), Министарство  културе, Министарство за телекомуникације, па чак и шеф делегације ЕУ у Србији
Венсан Дежер, који се огласио упозорењем након што је РРА ипак расписала јавни  конкурс.

Притом, да не буде неспоразума, јавни конкурс јесте био у складу с  важећим законима, али је – баш као што се догодило и 9. августа – читава ствар  могла да буде поједностављена, у старту пребачена на терен надлежног  министарства и стављена у службу фамозне дигитализације. Зашто се то није  догодило? Зашто су уопште разматране неке друге опције, када је неуступање  фреквенције најрационалније и најисплативије решење? Одговори на ова питања  на нивоу су спекулација и градских аброва, али ипак вредни помена.

Соломонски

Пре свега, важно је напоменути да је један од кандидата важио за "сигурног  победника": продукција која је с њим повезана откупила је права за емитовање  најгледанијих серијала и ријалити програма, а нису били за занемаривање ни  лични контакти с једним од највиђенијих чланова Савета, као ни чињеница да је  други кандидат био у најмању руку неозбиљан. Све ово изазвало је револт међу  неким члановима Савета, али и озбиљне пацке из Брисела. С пуним правом. Наиме,  иако је ЕУ Србији поклонила опрему вредну десет милиона евра, с процесом  дигитализације – који је један од услова за приступање Унији – није се много  одмакло. Пре свега, није било слободне фреквенције која покрива целу државу или  бар њен већи део, без чега од дигитализације нема ништа.

Републичка радиодифузна агенција, или бар њен утицајни део, остајала је при  своме – упућени извори "Времена" тврде да је и гласање одложено за два дана,  баш због интерних несугласица с једне, и притисака државног врха с друге  стране. А онда се, како се тврди, догодило оно што се у српским причама иначе  догађа већ годину дана. Надгласавајући све гласне државне гласове, проговорио  је (први) потпредседник Владе Александар Вучић и све је завршено причом о  дигитализацији. "Дигитализација јесте важна, али она никоме није била  приоритет. Вучића је опоменуо Брисел, он је опоменуо РРА, па је одлучено да на  конкурсу нико не победи. Дигитализација је ту употребљена као згодан изговор",
каже извор "Времена". Овоме у прилог иде и информација коју је 1. августа  објавио "Блиц": "Савет РРА добио је налог из врха Владе Србије да ником не  додели нову националну фреквенцију коју је користила ТВ "Авала" и да нађе  правни начин да поништи конкурс".

Коначно, све је добро што се добро сврши. Фреквенција која покрива скоро читаву  Србију идеална је за процес дигитализације, вредна опрема биће употребљена за  оно чему је и намењена, у буџет ће стићи милиони евра. Тужно је ипак (и ах,  тако српски), то што је пут до хепиенда водио преко покушаја корупције,  буразерског понашања државних чиновника, упозорења, опомена и неизбежног  Александра Вучића.

Но, тужно је ових дана све што нас окружује. Ко не верује, нека гледа Пинк.