Вести
02. 02. 2026.
Јелена Ћурувија тражи оцену уставности Законика о кривичном поступку, који је онемогућио преиспитивање ослобађајуће пресуде Апелационог суда за убиство Славка Ћурувије, као и разрешење судија које су донеле ту пресуду
Након пресуде Врховног суда, којом је утврђено да је Апелациони суд повредио закон учинивши битне повреде правила поступка у корист окривљених за убиство Славка Ћурувије у пресуди којом су они правноснажно ослобођени, Јелена Ћурувија поднела је Уставном суду Србије иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одредаба Законика о кривичном поступку (ЗКП).
Истовремено, дисциплинском тужиоцу Високог савета судства поднете су и дисциплинске пријаве против троје судија који су учествовали у доношењу ослобађајуће пресуде Апелационог суда у случају Ћурувија, због постојања сумње да су несавесно вршили судијску функцију.
Иницијативом која је поднета Уставном суду оспорена је одредба ЗКП која искључује могућност изјављивања жалбе против ослобађајуће другостепене пресуде, као и одредбе које онемогућавају да Врховни суд, након што утврди постојање повреде закона у ослобађајућој пресуди, оцени могућност утицаја тих повреда на исход окончаног кривичног поступка, те да, уколико оцени да су могле утицати на исход, укине пресуду.
У иницијативи се истиче да је повод за њено подношење правноснажно окончан кривични поступак вођен због убиства Славка Ћурувије, у којем је пред другостепеним судом био отворен претрес и пред чијим већем су извођени докази. Међутим, након доношења преиначујуће ослобађајуће пресуде била је искључена могућност изјављивања жалбе. Врховни суд је касније утврдио да су у ослобађајућој пресуди учињене повреде закона, односно битне повреде правила поступка у корист окривљених, али је услед ограничења прописаних у ЗКП он само могао да констатује те повреде, не дирајући у правноснажност другостепене пресуде.
На овај начин, ЗКП фаворизује окривљене и онемогућава испуњавање обавеза државе проистеклих из Устава и Европске конвенције о људским правима које се односе на право на живот и право на делотворно правно средство, што се непосредно одразило и на случај Ћурувија и на права Јелене Ћурувије као оштећене у том предмету. По устаљеној пракси Европског суда за људска права, одредбе које уређују кривични поступак у целини морају бити подобне да доведу до идентификовања и кажњавања одговорних за повреду права на живот, и да правноснажност пресуде не сме бити препрека да се, у случају утврђивања битних повреда које су могле да утичу на исход кривичног поступка, предмет поново отвори.
Због повреда права, Јелена Ћурувија ће у наредним данима поднети и уставну жалбу на пресуду Врховног суда која, осим декларативног, нема никакав значај у окончаном поступку.
Истовремено, због постојања сумње да су несавесно вршили судијску функцију и да су учинили тешке дисциплинске прекршаје који озбиљно штете угледу судијске функције и поверењу јавности у судове, дисциплинском тужиоцу Високог савета судства поднете су дисциплинске пријаве против судија Апелационог суда у Београду, Душанке Ђорђевић, Марка Јоцића и Драгана Ћесаровића. Против преостале две чланице већа – судије Наде Хаџи Перић и председнице већа Весне Петровић, дисциплинске пријаве нису поднете јер су у међувремену пензионисане, па им је престала судијска функција.
У пријавама је затражено разрешење троје судија због несавесног вршења судијске функције, неоправданог одуговлачења поступка, неоправданог кашњења у изради одлуке, као и због повреде начела непристрасности. Повреде закона и правила поступка које је утврдио Врховни суд толико су бројне и драстичне да је тешко поверовати да је реч о омашкама.
Имајући у виду да је поступак поводом убиства Ћурувије покренут безмало 16 година након убиства и да је сам поступак трајао скоро деценију, позивамо Уставни суд да хитно одлучи о иницијативи за оцену уставности и тако омогући Јелени Ћурувији да, након уклањања неуставних процесних ограничења из ЗКП, затражи измену пресуда Апелационог и Врховног суда, у складу с чланом 61 Закона о Уставном суду.
Начин на који Високи савет судства буде поступао поводом дисциплинских пријава против троје судија биће јасан показатељ у којој мери ово тело има снаге да обезбеди одговорност вршилаца судијске функције и тако начини први корак у враћању пољуљаног поверења у правосуђе.
Иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба Законика о кривичном поступку (ЗКП)
Дисциплинска пријава против судије Апелационог суда у Београду Душанке Ђорђевић
Дисциплинска пријава против судије Апелационог суда у Београду Марка Јоцића
Дисциплинска пријава против судије Апелационог суда у Београду Драгана Ћесаровића
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.