Вести
09. 08. 2013.
РТС трајно на буџету?
Упркос најавама да ће се РТС и РТВ по укидању претплате финансирати из буџета само две године, у Нацрту закона о јавним сервисима, који је објављен у среду, то се не помиње. Наиме, у овом документу се наводи да је финансирање јавних сервиса привремено, док се не пронађе ефикаснији начин.
Иако је у ранијим верзијама закона, у које је Данас имао увид, то било прецизирано, као и да у одређеном року РТС и РТВ треба да предложе модел финансирања, то је избачено из документа који је тренутно на јавној расправи.
Из Министарства културе и информисања јуче нисмо успели да добијемо објашњење зашто није истакнуто да ће финансирање јавних сервиса из буџета бити привремена мера, док представници новинарских удружења оцењују за Данас да је могуће да држава жели да контролише јавни сервис и више од две године.
Петар Јеремић из Удружења новинара Србије наводи за Данас да држава уопште нема јасну визију како да дуготрајно реши проблем финансирања јавних сервиса или да жели да остави отворену могућност да држе јавни сервис под контролом колико то буду хтели.
- Иначе, УНС није против тога да се РТС и РТВ финансирају из буџета, али да то буде само у кратком року док се не стабилизују њихове финансије. Истовремено, мислимо да не треба укидати претплату, већ пронаћи начин њене ефикасније наплате, објашњава Јеремић.
Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић каже за Данас да уколико надлежни остају при ставу да ће се после две године финансирања из буџета вратити на претплату, онда треба другачије формулисати одредбе закона.
Он додаје да у закону треба да стоји да се јавни сервиси финансирају из претплате или накнаде, а да у прелазним и завршним одредбама стоји да ће тај члан важити после две године.
Према његовим речима, у Нацрту закона није назначено ни на који начин ће се исплаћивати средства из буџета јавним сервисима, до кад и којим механизмима, „што оставља отворени простор за разне видове притисака“.
- Не знам које су им намере. Или је реч о правној неукости аутора или можда држава има намеру да контролише јавни сервис дуже од две године и то законом озваничи, напомиње Обрадовић.
Законом се предвиђа још да се јавни сервиси финансирају из буџета Републике Србије, обављањем основне делатности пружања услуга јавног медијског сервиса, обављањем комерцијалних делатности и из одговарајућих фондова међународних организација. У овом документу се још наводи да је за спровођење закона након ступања на снагу потребно обезбедити додатна средства у буџету Републике Србије за финансирање установа јавног медијског сервиса.
Додаје се и да није могуће, „бар за сада, проценити износ тих средстава“. Према предлозима закона, министарство надлежно за послове финансија дужно је да средства преусмерава установама јавног медијског сервиса месечно у 12 једнаких рата.
„Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије на начин из овог закона не сме утицати на независност установе јавног медијског сервиса“, наводи се у Нацрту закона о јавним сервисима. НУНС је, иначе, јуче заједно са Центром за унапређивање правних студија затражио од Министарства културе и информисања да повуче из јавне расправе
Нацрт закона о електронским медијима и Нацрт закона о јавним медијским сервисима и омогући радној групи експерата да оконча свој рад на овим законским текстовима, у складу са највишим европским и упоредноправним стандардима.
„Правно-политички гледано, чини се као да је Нацрт закона о јавном медијском сервису писао неко ко уопште не разуме природу јавног сервиса и његов однос према потреби задовољења јавних интереса у сфери информисања.
Чињеница је да радна група Министарства за израду медијских закона није аутор Нацрта закона о јавним медијским сервисима. НУНС и ЦУПС захтевају од ресорног министарства да обавести јавност ко је и по чијем налогу писао Нацрт закона о јавним медијским сервисима, јер је недопустиво да се закони од највећег значаја за демократски поредак пишу у тајности“, саопштили су НУНС и ЦУПС.
Хитно усвајање
У Нацрту закона се предвиђа да пропис треба усвојити по хитном поступку, јер је већ прекорачен рок утврђен Медијском стратегијом.
Коментари (1)
Остави коментар12.08.
2013.
комерцијализација
Постоцавани,
Одговорисматрам да нам Јавни сервис ма шта год ви причали да је тако у Европи, не треба.
Нека лепо постану комерцијална телевизија па нећемо имати проблем ни са дилемом плаћање из буџета или претплата, прецизније речено скинућемо народу са грбаче један непотребан данак.
Зашто нам не треба јавни сервис?А зашто нам треба?кажу ради објективног и непрстрасног информисања, без утицаја власти,тајкуна,лопина сваке врсте - баш бих волео да ми било ко од колега појасни шта је то и где то има? Ма нема нигде!
Тако и све оно што би, као требало да чинодејствује јавни сервис пада у воду.
Од школског програма, образовног па надаље...
Нит знају то да ураде нит то више децу, народ интересује...
Дакле, само замлаћујемо једни друге и отимамо од ионако гладних уста народа...
Поздрав
Тодор Гардашевић