Вести

27. 01. 2026.

Аутор: Бранко Чечен Извор: Цензоловка

У милости машина: Четири нова израза у новинарству за 2026. годину

Шта су vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Не би било лоше да сазнате, сва је прилика да ћете то или користити или конзумирати, ако то већ није случај. Према лидерима развоја дигиталног информисања из целог сета, ови изрази ће бити у живахној употреби ове младе и неизвесне године.

Технологија и растакање света какав смо познавали великом брзином стварају и „троше“ нове појмове медијског сленга. Реч  „tipfeler“ (slovna greška) је имала смисла када смо типкали по писаћим машинама и нестала је из редакција заједно са тим чудима механике без којих је новинарство деценијама било незамисливо.

Прошле године смо добили ружан нови израз пинк слиме (розе слуз) за узнемирујућу количину веб сајтова које плитким, допадљивим кликбејтовима пуни вештачка интелигенција, сасвим спремна да буде и злоупотребљена у време неких избора или за другачије, више или мање неморалне потребе.

Лидери развоја дигиталног информисања из целог света издвојили су четири нова израза који ће, по њима, бити у живахној употреби ове младе и неизвесне године.

 1. Vibe coding

С једне стране, лако је објаснити шта значи овај израз који је смислио један од оснивача Open AI чет-бота, Андреј Карпати: то је писање програма, конструкција веб страница или стварања епова путем промпта (упутства) неком од сервиса вештачке интелигенције, који то онда направи за вас.

С друге стране је један од најважнијих проблема у овом концепту – добићете програм који ће вероватно радити, али нећете имати појма о томе шта је заправо у њему, како ради и да ли ради и нешто што ви не разумете или не знате.

Први проблеми који су се појавили су једноставни – обични „багови“, које су раније програмери са пулсом и материјалним телом решавали током иницијалног тестирања софтвера, сада подразумевају да неко проучи цео програм из почетка. Другим речима, евентуалне интервенције живог програмера су прилично неисплативе.

Наравно да можете истом АИ сервису да се обратите новим промптом који тражи решење проблема, али и даље не знате шта ће и како тај сервис да уради, што проблем може само да увећа. Другим речима, ако немате појма како ради ваша машина, ако је и машину створила машина, онда сте у милости тих машина и ништа ту не можете да учините.

Вештачка интелигенција по природи (мора да) приоретизује тачност, а не ефикасност. Овај феномен доводи до честе појаве „уског грла“ у функционисању програмских ВИ творевина, посебно у системима који примају велике количине инпута споља, па их чине спорим и неефикасним.

Велики језички модели, који су погонско гориво вештачке интелигенције, за неке ствари су помало тупави и то ствара читав низ непријатности у vibe codingu.

За очекивати је да многи проблеми буду и решени, али један је посебно важан за новинарство – безбедност. Наиме, ВИ једноставно не рачуна на непријатељско деловање када ствара кодове и због тога су њени дигитални производи незаштићени од хаковања. Пришивање заштитних закрпа на такав програм је ретко исплативо, а штета од хакерског напада је обично велика.

Новинари, посебно они који су изложени притисцима и репресији, морају да знају за овај проблем пре него што се одлуче на vibe coding.

Није то смак света, нити чини АИ потпуно непрактичном за употребу. Само је треба употребљавати на мање осетљивим пројектима и темељно проверавати производе. То ће кредибилне редакције свакако и чинити, али оне којима су циљеви кликови и непримерен утицај на ставове корисника, могу да ураде потпуно супротно, а ми о томе нећемо знати баш ништа.

Vibe coding је већ распрострањен начин брзог програмирања и дизајнирања дигиталних медијских производа и доноси велике могућности. Да вам је пре само пар година у редакцији пала на памет идеја о једноставној и духовитој компјутерској игрици о теми вашег извештавања, морали сте да планирате бар пола године за њено стварање, чак и са већ доступним кодовима. Данас то можете да изведете за један дан. О једноставнијим дигиталним потребама, типа интерактивног графикона или визуелизације ексел табеле да и не говоримо.

Па опет, неке програмерске куће данас нуде курсеве на којима можете да научите како да користите ВИ за програмирање са мање грешака, више безбедности и да добијете ефикасније производе. Ако се, с друге стране, бесловесно препустите вибе цодингу, то вероватно значи да нисте прочитали овај текст и заслужили сте све што вам се догоди. Ваши корисници, међутим, нису заслужили ништа осим доброг информисања, које им дугујемо.

2. AEO – Answer Engine Optimisation

Ради се о логичној наследници СЕО, односно оптимизације вашег садржаја за претраживаче, само што сада оптимизујете своје вести, дигиталне платформе и визуелни садржај за ВИ чет-ботове. Другим речима, желите да особе које се информишу тако што траже сажетке вести од ВИ сервиса, одаберу ваш садржај за информисање корисника, а ако је такав њихов сервис, наведу вас као извор.

Наизглед, ништа ту нема проблематично – оптимизујеш свој садржај да га језички модел одабере пре него неки други и све у реду. Но, АЕО је компликованији од СЕО, зато што се не прилагођава машини која има једноставне критеријуме да ти понуди линкове на вести, него ствара сопствени одговор на питање, на основу тих садржаја. Клопка је, лако је погодити, у томе што су критеријуми за стварање одговора машински, а не људски, и што вештачкој интелигенцији заиста није приоритет да сагледа читав контекст и понуди различите могућности, већ да корисник буде срећан. А седам од десет срећних корисника прихватају вести без скепсе или провере. Разумете колики ово проблем може да постане?

Ево, да објаснимо – ако оптимизација постане критеријум по којем ВИ чет-бот бира шта ће вам сервирати, а не тачност и релевантност, добићете одговор под утицајем онога ко је уложио више пара и знања у оптимизацију. То може да буде похлепни продавац магичног чаја за потенцију, али и Исламска држава, ви о томе свакако нећете знати ништа. А пошто је ова врста оптимизације прилично захтевна, особе које се информишу на овај начин ће имати понуду најбогатијих, а не најбољих у свом послу.

Произвођачи АИ сервиса, чак и они који имају племените намере спрам тачности и важности информација на основу којих формирамо своје светоназоре, не контролишу потпуно ни своје чаробне машине за одговоре на питања, а камоли понуду информација из којих ВИ бира шта ће да нам „сажме“. Однос произвођача кредибилног информативног садржаја и фирми које праве вештачку интелигенцију је компликован и тежак. Већина најбољих медија света су онемогућили ВИ сервисе да приступају њиховим садржајима, као нелојалној конкуренцији која бесплатно користи њихов рад и кредибилитет, али су неки склопили са њима и уговоре и наплаћују своје садржаје, препуштајући их тумачењу и прилагођавању ефемерног програма вештачке интелигенције.

Баш као и раније, решења су незграпна и непопуларна – савет да користимо више различитих чет-ботова, или да користимо само оне сервисе који нуде и линкове на изворе информација и проверавамо их, узимају много времена и пребацују посао верификације, одабира и формулације информације на – нас. Кориснике. Као и друштвене мреже, отприлике. Напредак је, очигледно, постигнут само утолико што нам се нуди још једноставнији начин да верујемо да смо информисани. У то су уложене запањујуће паре. У тачност тих информација, улаже се заправо све мање.

3. Digital prominence (дигитално порекло)

Овај појам је заправо акт транспарентности креатора дигиталног производа, или једноставније речено – проверљива историја његовог настанка. Нека врста декларације аутентичности, коју можете да потврдите ако сумњате у њу.

Ова пракса се појавила веома, веома брзо након првих чет-ботова који користе ВИ, што је сведочанство о количини лажних анимација, видеа, фотографија, текстова, графикона и свега што се нуди на интернету. Велике платформе су, као, запањене и, ето, „боре се“ да нас спасу свега тога, али заправо само реагују на жалбе фолирајући да нешто озбиљно предузимају. ТикТок, рецимо, има програм награда за креаторе, који ће финансијски наградити садржаје од бар једног минута ако изазову реакције корисника, али без икаквог обзира на то да ли вас тај садржај можда доводи у заблуду. Тако је, отприлике, на свим мрежама.

Фејкови нису новост, нити везани искључиво за АИ, већ је вештачка интелигенција једноставно учинила да прављење манипулативних садржаја постане веома лако и много уверљивије. Као што су фејкови стари проблем, тако су старе и прве велике иницијативе у погледу заштите аутентичног садржаја.

Адобе је са Њујорк тајмсом и Твитером још 2019. године покренуо Цонтент Аутентицитy Инитиативе (Иницијатива за аутентичност садржаја), која је имала за циљ да развије стандарде транспарентности за читаву медијску индустрију, укључујући и друштвене мреже.

Микрософт и ББЦ су покренули Project Origin, затим је уследило много сличних иницијатива, које су временом почеле да обједињују снаге и у компликованом следу догађаја, који никако није важан за овај конкретан садржај, дошло се до – неколико згодних алата за проверу порекла садржаја на интернету.

Један је алат за проверу порекла садржаја специјализоване организације ЦонтентЦредентиалс.орг. За BBC Verify је јасно ко га је створио. Има још сличних алата, као и коалиција веома значајних провајдера различитих производа и услуга који се организују у правцу олакшане верификације садржаја на интернету.

За то је потребна и сарадња самих друштвених мрежа преко којих производи стижу до корисника, али све се увек спотиче на истом, принципијелном месту – зар није, кад већ зарађују паре на нама, логична обавеза провајдера информације да обезбеди њену тачност? Зашто бисмо ми морали то да радимо користећи разне алате, само да сазнамо шта се догађа у Гази или Украјини?

Поменути ТикТок је, рецимо, подржао Цонтент Цредентиалс иницијативу и обећао да ће бити могуће проверити порекло садржаја на мрежи њиховим алатом, али то и даље подразумева да даунлоудујете видео или фотографију и пренесете је у алат, а да ТикТок само остави дигиталне податке на основу којих алат може да обави посао. Што нико од нас није баш срећан да ради, наравно.

Опен АИ, с друге стране, намерно оставља „траг“ у сваком производу генерисаном њиховим сервисом, тако да га исти тај алат одмах препозна и означи приликом провере. Што једнако тако не спречава мало вештије кориснике да сами уклоне те податке са производа.

4. Liquid content (Флуидни садржај)

Израз означава садржаје који се непрестано мењају у складу са развојем ситуације, контекстом у којем их индивидуални корисници конзумирају, локацијом, временом или интеракцијом, само што то не раде особе, већ вештачка интелигенција. Ово подразумева и да ће ВИ да прилагоди вест, текст, видео или шта год – и мрежи на којој приступате том производу, скратити га ако је такво ваше раније понашање на интернету, разбити у визуале ако је потребно…

Као и много шта друго што нам је експлодирало у лице током историје, и иза ове идеје стоје добре намере – циљ би био да корисници у сваком тренутку располажу најсвежијим важним информацијама, стављеним у њима важан контекст и прилагођеним њиховом начину конзумирања вести. Звучи заиста као осетан напредак у информисању, посебно због тога што се „ручно” прилагођавање испоставило као посао који узима превише времена и рада да би било исплативо.

Предуслов за све ово је да медијски производ од почетка буде створен модуларно, односно из делова који могу да се комбинују према потребама. Но, који део једног добро написаног извештаја вама није потребан зато што немате времена да сазнате да је планета у кризи, рецимо? До сада је то скраћивање бар било препуштено новинарима. Сада ће о томе да одлучује програм за који ни програмери не знају како тачно ради, а свакако га не занимају ни етика, ни квалитет ваше информисаности. Само ваш конформизам и евентуално банковни рачун.

Ако се још нисте уплашили, ништа зато, сад ћемо и то да средимо. Подкаст или видео који сте хтели да чујете и видите, ако је на њега примењен овај механизам, вештачка интелигенција ће да измени у складу са вашим алгоритмом, над којим немате баш много контроле. Програмери се, наравно, ентузијастично пале на „ремиксовање садржаја” које „чува суштину” као да су на било који начин позвани да се баве било садржајем било суштином.

Било би заиста важно да сами одлучујемо шта је „суштина”, да знамо да из подкаста о савременој историји, на пример, неће бити изостављени делови који могу да увреде људе са којима делите државу, пошто су увредљиви, а и идеализују своју историју, као и већина других друштава на планети. Или ће такви делови бити наглашени, не би ли се створило то што се уопштено назива „интеракцијом”, а често је неподношљиви ураган увреда и мржње.

Примењен на вести, овакав принцип постаје изванредно опасан и деструктиван, осим ако верујемо у најбоље намере Илона Маска или Марка Зукерберга. Или Деда Мраза, све једно.