Вести

22. 01. 2026.

Извор: Voice

Storyteller: Како је локални медиј из Бачког Петровца постао државни непријатељ?

"Мали медији показали су своју снагу у току протекле године, а сада је важно да и грађани схвате да је борба за новинарство у ствари борба за њих"

“Нисмо уплашени, али јесмо опрезни” – тако је звучала прва реакција мале редакције из Бачког Петровца, коју чини пет младих жена, на саопштење Спољне обавештајне службе територијално највеће државе на свету. Средином септембра 2025. руска СВР сврстала их је међу информативне портале, који новцем добијеним из Брисела, “испирају мозак српској омладини, промовишући такозвану светлу европску будућност”.

У саопштењу објављеном на званичној интернет страници те обавештајне службе, петнаест дана након до тада најнасилније реакције полиције над демонстрантима у Новом Саду, једанаест медија и једна невладина организација оптужени су да учествују у “субверзивним делатностима Европске уније и држава чланица тог савеза“, а све са циљем да “на власт у највећој балканској земљи доведе послушно руководство лојално Бриселу”. Оптужили су их да мобилишу бирачко тело и  припремају српски Мајдан, алудирајући на проевропски покрет чије су демонстрације у Кијеву претходиле избијању рата у Украјини. Такође, да је њихова намера да искористе годишњицу трагичних догађаја у Новом Саду од 1. новембра, како би окренули ситуацију у своју корист.

“Знамо да су то пропагандне конструкције, али знамо и да ситуација није безазлена. Када се имена малих и независних редакција – које раде у интересу јавности – појаве у документима страних служби и на насловницама домаћих таблоида, то није само нетачно, него и опасно. Такве тврдње стављају новинаре и новинарке у рањиву позицију, означавају их као „непријатеље“ и отварају простор за притиске, па и за озбиљне безбедносне последице”, написале су тада чланице редакције “Сторyтеллер” у реаговању на неочекивану “пажњу” коју је њихов локални медиј добио ван граница Србије.

“Да ли је грађанима Србије сада јасно?”

На саопштење Спољне обавештајне службе Руске Федерације уследиле су реакције и владајућих и опозиционих странака у Србији, те новинарских удружења.

Независно удружење новинара Србије тако је, на пример, оценило да новинари из медија који су се нашли на списку СВР-а професионално извештавају о протестима, али да их изјаве које без доказа инсинуирају стране завере доводе у директну опасност.

“Ширење теорија завере и дезинформација не само да скреће пажњу са стварних разлога због којих грађани излазе на улице, већ и угрожава основно право јавности да буде истинито и непристрасно информисана”, саопштено је из НУНС-а.

И Удружење новинара Србије (УНС) осудило је тврдње руске Спољне обавештајне службе да поједини медији учествују у припреми насилног преузимања власти у Србији. Оценили су да је такво обележавање медија “неприхватљиво и да би могло угрозити безбедност новинара и медијских радника, поготово у тренутку појачаних тензија у друштву и притисака на медије”.

С друге стране, за представнике власти у Србији то је саопштење послужило као додатни аргумент за причу о организовању обојене револуције. Председник Србије Александар Вучић захвалио се Спољној обавештајној служби Русије, уз најаву да ће их српске обавештајне службе додатно контактирати у вези са наводима из саопштења.

“То је једна од најмоћнијих спољнополитичких служби или агенција. Увек с пажњом пратимо и читамо свако саопштење СВР и кад нас критикују због муниције. Пажљиво анализирамо та саопштења и нашим руским партнерима у складу с тим и одговоримо и одређене мере применимо“, изјавио је тада Вучић.

Понављајући своје више пута изнесене ставове о обојеној револуцији, навео је да је сувише пара у њу уложено, те да ће “они који су је организовали морати да имају завршни покушај преузимања власти на силу”, те да их спремно чекају.

Политичка партија његовог блиског сарадника Александра Вулина, Покрет социјалиста, запитала се реторички “да ли је грађанима Србије сада јасно због чега је Европска уније уложила толико напора да смени Вулина, али и шта је потребно да се деси да Влада Србије престане земљу да води у ЕУ”.

“Обавештајни подаци” вс. реалност

У тренутку када је Спољна обавештајна служба Русије о њима писала као о важном фактору у процесу дестабилизације земље, редакција “Сторyтеллер-а” била је процесу селидбе. Довршавали су опремање, по први пут, својих просторија у Кулпину, војвођанском насељу које према попису из 2022. има 2431 становника.

У питању је локални двојезични портал на српском и словачком језику, који тада, средином септембра 2025. није имао новца ни за плате.

“Оно што је додатно смешно је тврдња како добијамо неке огромне паре од Европе, а ми тренутно радимо без плате, волонтирамо, тако да би заправо врло радо видела неку подршку из Брисела”, изјавила је тада главна уредница “Сторyтеллер-а”, Владимира Дорчова Валтнерова за “Данас”.

Објаву руског СВР-а схватила је као покушај застрашивања и ућуткивања, наводећи да су се, гледајући остале редакције са списка, нашли у добром друштву, односно у друштву независних медија који се труде да свој посао обављају професионално, иако то углавном значи да раде на ивици егзистенције.

Владимира Дорчова Валтнерова за VOICE појашњава да мале редакције, попут њихове, новац врло ретко, готово никада не добијају на конкурсима локалних, покрајинских или државних институција, то јест из буџета, већ да се финансирају тако што пишу пројекте и конкуришу за средства код међународних фондова.

“До пре годину, две дешавало се да добијемо средства од Покрајине или Републике, али не за суфинансирање производње медијских садржаја, већ на конкурсима за професионализацију медија, односно за организацију или учешће у медијским обукама и радионицама. Међутим, прошле године смо одбијени и на покрајинским и на конкурсима Министарства. На локалном нивоу годинама нисмо ни конкурисали, јер смо раније одбијани уз образложења која једноставно нису одговарала реалности”, каже уредница “Сторyтеллер-а”.

Иако би, као двојезичан медиј, могли да се пријаве и на конкурсе који финансијски подржавају јавно информисање на језицима националних мањина, Владимира наводи да су и од те опције одустали.

“Једноставно је наше искуство било такво да је Национални савет словачке националне мањине увек давао негативно мишљење на наше предлоге. Не видим сврху. Награђују се медији блиски властима”, додаје.

Уредница “Сторyтеллер-а” појашњава да сваки одобрени пројекат подразумева подробне финансијске извештаје, али да их финансијери никада нису условљавали, нити интервенисали по питању уређивачке политике или садржаја који као медиј објављују.

Циљна група и публика “Сторyтеллер-а” су становници мултинационалних средина, о чијим проблемима најчешће извештавају. Њихов фокус је такође на такозваном “солутион” новинарству, односно новинарству оријентисаном ка решењима, које се фокусира на истраживање и препознавање већ постојећих решења за друштвене изазове.

“Нисмо ни локални, ни регионални медиј. Најбољи опис би можда био “медиј заједнице”. Полазимо често од проблема који је заједнички на пример за територију Војводине и онда томе додајемо локални елемент. Ми смо почели са “солутионс” новинарством на еколошким темама, али смо од пре две године преусмерили фокус у контексту политике. На пример, када су били локални избори у Бачком Петровцу питали смо грађане шта им у програмима и у предизборној кампањи недостаје као тема, па смо покушали да пронађемо постојећа решења у другим државама”, каже Владимира.

Пажњу шире јавности привукли су након инцидента који је избио у Бачком Петровцу током Словачких народних свечаности у августу 2025, када су присталице Српске напредне странке прекинуле изложбу грађанских активиста о протестима, цепајући фотографије и вербално вређајући учеснике скупа. Новинарке “Сторyтеллер-а” извештавале су са тог догађаја, као и са сваког претходног протеста који су у мањим срединама махом остајали медијски непокривени.

Прозивке су ипак почеле на локалу

Управо је извештавање са протеста у Бачком Петровцу и околним селима додатно подигло видљивост и читаност садржаја “Сторyтеллер-а”, будући да други медији на словачком, уз изузетак мањинских редакција на покрајинском јавном сервису, о тим догађајима нису писали.

Новинаркама овог малог портала већа популарност донела је и прва таргетирања од локалних политичара.

Гостујући на Новом радију Петровец 6. фебруара, бивши председник општине Бачки Петровац Срђан Симић (СНС), поистоветио је новинарке са активистима о којима извештавају.

“Објективно новинарство не постоји. Ви имате један портал у Бачком Петровцу, који је опозициони портал 1/1, као Н1, као Нова С. Они извештавају са протеста, они су први на протестима, само што нема пиштаљку у рукама и мегафон. Па која је разлика између тебе, као назови новинара, ниси објективан, не могу да кажем да си објективан, и тог неког што је на протестима. Ако имаш своје политичке амбиције, онда остави новинарски занат, изађи тамо, протестуј, кандидуј се и претендуј да будеш на власти. Немој то да радиш са ове стране”, рекао је Симић у радијској емисји.

Иако је слушаност те радио станице мала, изјаве локалних политичара, које описује као намерну манипулацију јавности, Владимира Дорчова Валтнерова види као таргетирање.

“То може да утиче на формирање мишљења људи у локалној средини. Имајући у виду шта се све другим новинарима догађа, ово није ништа велико, али ми смо веома мала средина и свако таргетирање може да изазове последице. Више ме нервира намерна манипулација јавности где се новинари представљају у погрешном светлу, а људи се додатно збуњују”, наводи она.

Срђан Симић био је на челу општине Бачки Петровац од 2016. до 2020. године. Био је најмлађи председник једне локалне самоуправе у Србији, а хвалио се податком да је већ са 19 година постао члан, тада у оснивању, Српске напредне странке.

Све време трајања његовог мандата, па и након тога, Нови радио Петровец добијао је новац из буџета намењен суфинансирању производње медијских садржаја.

Према подацима доступним у Агенцији за привредне регистре (АПР), Нови радио Петровец основан је 2017. године и има четворо запослених. Претходно је на истој адреси био регистрован Радио Петровец, данас у ликвидацији.

У протеклих девет година, на општинским конкурсима за суфинансирање производње медијских садржаја од јавног интереса, тај приватни медиј приходовао је више од 8,6 милиона динара. До те цифре дошли смо сабирањем износа које је Радио добијао на годишњим конкурсима, а чији су резултати доступни на сајту општине Бачки Петровац (2017, 2018, 2019, 2020, 2021, 2022, 2024, 2025.) и података до којих је, путем захтева за информације од јавног значаја, дошла опозициона Странка слободе и правде.

Они су објавили документ из општине, који је потписала Милена Нишић – руководилац Одељења за буџет, финансије и пореску администрацију, а на ком се види да је испред директних корисника буџета Општине Бачки Петровац за Нови радио Петровец ДОО у 2022. издвојено 1.006.000 динара, у 2023. та сума је била 2.475.970 динара, а у 2024. износила је 2.776.000 динара.

Уз коментар да Нови радио Петровец, који претежно извештава на словачком језику и тиме чува језик, културу и идентитет овдашњих Словака, треба да постоји и добија подршку из буџета, ССП је оценио како “није у реду да медиј који се финансира претежно новцем свих грађана, постане простор искључиво за представнике СНС-а, који користе емисије да нападају опозицију, шире неистине и обмањују грађане”.

Једина година када Нови радио Петровец на конкурсу није прошао била је 2020. Одлука комисије те године била је да за пројекат “Ретроспектива недеље” не додели тражених 1.020.000 динара, уз образложење да није у потпуности усклађен са Правилником о суфинансирању пројеката од јавног интереса из области јавног информисања.

VOICE је контактирао директора Новог радио Петровца, међутим није био заинтересован за коментар.

Припремање терена  – политичари + таблоиди

Оно што је почело на локалу, медијским гостовањима политичара у којима су их поистовећивали са активистима или чак организаторима протеста, наставило се у таблоидима са далеко ширим дометом.

Тако је главна уредница “Сторyтеллер-а” Владимира Дорчова Валтнерова, само пар недеља пре саопштења Спољне обавештајне службе Руске Федерације, била тема и на Телевизији “Информер”.

У сличном контексту у ком је већи број медија споменула руска служба, о њима су расправљали новинари и уредници “Информера” уживо на телевизији, а уз Владимирино име уследила су нагађања о њеној националној припадности.

“Била сам „час Чехиња, час Пољакиња, час Бугарка“ – али то не мења суштину ствари: чињеница да се моја национална припадност користи као средство етикетирања је опасна.

Оно што се у оваквим емисијама ради зове се таргетирање – цртање мете. Када вас јавно означе именом и презименом, када вас представе као „стране плаћенике“, када вас етикетирају по пореклу и идентитету – шаље се порука да нисте „једни од нас“ и да сте непожељни”, написала је уредница “Сторyтеллер-а” на свом ЛинкедИн профилу.

Емисију Телевизије “Информер”, у којој су таргетирани други медији и конкретно портал “Сторyтеллер” из општине Бачки Петровац, на друштвеним мрежама поделила је и некадашња председница те општине, а данас покрајинска посланица владајуће странке Јасна Шпрох. Такво ширење поруке на локалном нивоу доноси додатне проблеме, објашњава Владимира Дорчова Валтнерова.

“Сваки пут када неко од локалних политичара подели овакав садржај, или изнесе неки коментар на наш рачун, повећа се број увреда које нам стижу преко друштвених мрежа. У мањим срединама се тиме још више распирује нетрпељивост према новинарима и према неистомишљеницима уопште. Овде ми је додатно проблематично било то што је и сама Јасна Шпрох припадница словачке националне заједнице, а дели садржај где се и та национална компонента користи за таргетирање”, наводи главна уредница “Сторyтеллер-а”.

Након помињања њеног имена и националности у таблоиду, а потом и саопштења СВР-а које су делили и коментарисали и бројни други медији, те највиши државни званичници, преко друштвених мрежа почели да им стижу коментари, увреде, па и упозорења, која су у себи садржала и националну компоненту.

“Ми увек пријављујемо увреде и претње. Одмах шаљем скриншотове и опишем контекст НУНС-а, па они даље разматрају да ли ту има елемената за пријаву тужилаштву. Иако понекад нема основа за тужбу, важно је да све то буде у бази новинарских удружења, да остане забележено”, каже Владимира Дорчова Валтнерова, уз напомену да у таквим ситуацијама постане свесна подршке јавности коју као редакција имају.

“Лепо је када схватиш да има смисла то што радимо, јер заједница одреагује – можда не увек јавно, али бар кроз поруке подршке”, додаје.

Положај локалних медија тежак, мањинских још тежи

Положај локалних медија који извештавају професионално, односно у складу са етичким кодексом и јавним интересом, из године у годину се погоршава, а уколико су у питању медији који извештавају на језицима националних мањина, тај положај је још рањивији, за VOICE каже новинар Недим Сејдиновић. Он је 2020. године истраживао и анализирао друштвено-политички контекст у ком функционишу мањински медији, законски оквир, те њихов положај у новој Медијској стратегији. У припреми је и нова, ажурирана анализа.

“Суштина медијских реформи у Србији, који трају од петооктобарских промена па до данас, управо је била да се такви медији (професионални медији прим.аут.), односно њихови садржаји, финансирају новцем грађана. Поједностављено речено, грађани издвајају новац да би им медији појаснили и приближили стварност која их окружује, као и да би контролисали изузетно важну ствар – куда иде њихов новац? Да ли власт ради у свом или њиховом интересу? Наравно да се у Србији све окренуло наглавачке, па испада на крају да се новац грађана, скоро у стопроцентном обиму, усмерава ка медијима који креирају паралелну стварност и представљају пропагандне комплете власти и других моћника. Грађани, испада тако, плаћају да буду обмањивани”, напомиње Сејдиновић.

Он је оценио да је прошле године ситуација досегла свој негативни врхунац.

“То значи да медији који имају професионално критичан отклон према власт и стварности не смеју да добију ни динара из буџета! Дакле, они су дискриминисани по том основу у односу на медије у служби власти који добијају новац са свих страна. Треба рећи да постојећи професионални локални медији који раде у интересу грађана опстају само захваљујући страним донацијама, и у мањем обиму – донацијама грађана.

Али, дискриминација по буџетском основу је само део шире дискриминације. Такви медији се од представника власти и њихових медија проглашавају непријатељима друштва, односно издајницима и страним плаћеницима, што је етикета коју је поготово у локалним срединама тешко носити”, додаје Сејдиновић.

Разлог за то је, наводи, што у малим градовима и општинама често нема јавности која би устала у заштиту угрожених уредника и новинара, те су они и њихови медији препуштени смаи себи, док је уцењивачки потенцијал представника власти у малој средини у којој се “сви” познају већи.

Аутор истраживања о медијима на језицима националних мањина појашњава да су они углавном локални или регионални, те да и за њих важи све горе наведено, уз додатне отежавајуће околности.

“Рецимо, када сте припадник националне мањине, а неко вас прогласи непријатељем друштва, односно српства, или своје нације (у мађарској заједници независне и професионалне новинаре проглашавају издајницима мађарства) можете много више надрљати. Осим тога, обраћате се мањој заједници, што значи да потенцијални приход од реклама и других медијских услуга много мањи, од продаје садржаја такође, а и мања је могућности заштите шире заједнице”, појашњава Сејдиновић.

Говорећи о конкурсном суфинансирању медијског садржаја, Сејдиновић оцењује да је тај систем претворен у сосптвену карикатуру.

“Претворен је у систем којим власт плаћа послушне медије. Медији тако постају важна карика у систему свеопште корупције, уместо да се боре против корупције. У бољим случајевима, медији „одраде“ добијени новац неким традиционално-фоклористичким или другим потпуно безопасним темема у којем нема ни К од критичког поступка. У горем случају, финансирају се национални и локални медији који служе за прогон политичких неистомишљеника”, наводи он.

Сличног је мишљења и чланица претходног сазива Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Јудита Поповић. Говорећи о повезаности медија на локалу са владајућим политичким структурама, она каже – то је већ опште место.

“Редовна појава, чак и у великим електронским медијима. Медији су у тој мери под контролом власти и више не служе основној сврси и задатку који имају, него искључиво да буду пропагандни орган владајуће странке. То је нарочито видљиво на локалном нивоу, где се враћамо неком феудалном односу између медија и политике. Имамо једног главног цензора који контролише ситуацију.

На локалу смо посебно свесни колико су новинари који се баве објективним информисањем угрожени”, изјавила је за VOICE некадашња чланица РЕМ-а Јудита Поповић.

Према њеним речима, нови закони који су у процедури додатно ће погоршати ствари, јер уводе и одређена ограничења на интернету.

“Бићемо доведени у ситуацију да немамо више ни какву такву слободу чак ни на интернету, ни на мрежама. Бићемо у потпуном медијском мраку”, каже Поповић.

“Солутион” (за) новинарство

Попут новинарства окренутог ка решењима, којим се, међу реткима у Србији, бави, Владимира Дорчова Валтнерова труди се да буде оптимистична и по питању опстанка локалних медија. Најпре због тога што постоји публика која разуме значај професионалног и непристрасног новинарства.

“Ни мене ни остатак редакције таргетирања нису обесхрабрила, јер видимо да заједница реагује. То нам је само додало више мотивације. Међутим, и она зна да излапи јер се умориш од борбе са ветрењачама. Сви то имамо”, каже Владимира.

Жели да верује да ће локални медији преживети, јер ситуација неизвесна и за оне далеко веће и финансијски стабилније. “Сторyтеллер” се, каже, неће угасити, али је упитно у којој форми ће моћи да опстане.

“На пример, ако не будемо имали финансије, нећемо имати редакцију и новинарке. То значи да ћу остати сама и с времена на време нешто написати. Људи морају бити свесни да ми када кукамо за своју егзистенцију, не кукамо само због нас, већ и због њих, јер ће они без професионалног новинарства остати у потпуном мраку”, наводи уредница “Сторyтеллер-а”.

Зато су се окренули и донацијама грађана, захваљујући којима су успевали да пошаљу своје новинарке на терен у Нови Пазар на пример, или да ураде неке важне приче од јавног интереса, попут оне о дивљим депонијама, али и тај модел има ограничења.

“Покушале смо да развијемо сопстевни онлине систем донација кроз е-цоммерце модел, како бисмо олакшале процедуру грађанима вољним да нам финансијски помогну, али смо се суочиле са одбијањем банака. Незванично образложење, које смо посредно добиле гласило је да су критеријуми успостављања те услуге за донације грађана организацијама цивилног друштва додатно пооштрени”, прича Владимира.

Није јој познато да ли је реч о локалној пракси у Србији или ширем глобалном тренду, али је јасно да то додатно отежава рад независних медија и може директно утицати на то да грађани остану без малих професионалних медија заједнице.

“Све је то још један у низу проблема са којим се као медиј заједнице суочавамо и који додатно увећава ионако велики терет који носимо на својим леђима. Када се томе дода чињеница да смо редакција коју чине искључиво жене, јасно је да су притисци, препреке и невидљиви зидови са којима се свакодневно сусрећемо вишеструки и да се ретко узимају у обзир када се говори о одрживости независних медија”, напомиње Владимира Дорчова Валтнерова.

Додаје да су мали медији показали своју снагу у току протекле године, а сада је важно да и грађани схвате да је борба за новинарство у ствари борба за њих.

Наташа Ковачев (VOICE/насловна фотографија:

Storyteller)