Вести
05. 08. 2013.
Пинк vs. Блиц: Каљуга медијске злоупотребе
Сукоб телевизије Пинк и листа Блиц, којем присуствујемо последњих дана (и недеља) показује не само елементарну непрофесионалност обе стране већ и немоћ струковних и регулационих тела да стану на пут самовољи власника да поменуте медије на најгори могући начин користе као оружје за обрачуне.
Овај медијски окршај започео је непосредно након саобраћајне несреће у којој је учествовао син Жељка Митровића, када се на Фејсбуку појавила страница „Променимо име листа Блиц у смрдљиве новине“. Страница је регистрована на Лесковац, као непрофитна организација, а у контакт подацима су наведени непостојећи број телефона и адреса непостојећег веб сајта.
Телевизија Пинк је, позивајући се на саопштења објављивана на овој страници, у свим терминима током емитовања вести објављивала изузетно увредљиве коментаре на рачун Блица и првог човека тог медија Веселина Симоновића, а касније и на рачун градоначелника Београда Драгана Ђиласа и једног од уредника „Блица“ Светомира Марјановића.
Блиц, са друге стране, није остао дужан. У периоду од 26. јула до 5. августа на том сајту је објављено 12 текстова који представљају директно обрачунавање са Пинком и његовим власником Жељком Митровићем.
Средства се ни са једне ни са друге стране нису бирала. Док је Веселин Симоновић на Пинку називан пијаницом, Блиц је писао о томе како на тој телевизији у канцеларијама држе портрете Адолфа Хитлера.
У целом сукобу упадљиво је то што тела попут Републичке радиодифузне агенције, Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС) нису реаговала како би требало или нису реаговала уопште. УНС се све време држи по страни када је у питању овај сукоб, НУНС се прилично пристрасно и упадљиво ставио на страну Блица, док РРА до сада није званично реаговала. На то су је позивали Блиц и Асоцијација медија, а када је реакција изостала, лист Блиц се обрушио и на ту агенцију.
Кршења медијског кодекса и бројних професионалних и етичких норми било је (и бива) са обе стране. Увреде, дисквалификације на личном и професионалном плану, пласирање непроверених и непотврђених информација и ниво комуникације који никако није примерен ни много мањим медијима, а камоли телевизији са националном фреквенцијом и високотиражном дневном листу (и порталу), само су неки од показатеља медијске каљуге и флагрантне злоупотребе медијског простора од стране њихових власника и/или управљачких структура. Највише забрињава то што нико у овом случају не реагује озбиљно на све што се дешава.
Исти ти медији су неретко умели да нам деле лекције о објективности, професионализму, етици и другим новинарским стандардима и идеалима, али тренутно имамо прилике да видимо да им ништа од тога није јача страна и да су у стању да све поменуто баце под ноге не би ли се обрачунали са противницима ове или оне врсте.
Сукоб Блица и телевизије Пинк, међутим, указује још једном на нешто много важније – потребу да српска медијска сцена добије заокружену законску регулативу и тела која ће у оваквим ситуација наступати са више механизама, а све у циљу упристојавања медијског и јавног простора у Србији. До тада, свако ће моћи да злоупотребљава своју позицију за разнолике обрачуне сваке врсте, отварање случајева, своја тумачења закона и пресуђивање по нахођењу и сопственом интересу.
Коментари (1)
Остави коментар13.08.
2013.
Dvoboj
Blic-pink 1-0 za blic!
Одговори