Вести
24. 12. 2025.
ЕУ упозорава: Масовни губитак прихода у сектору информативних медија
Kонзумирање вијести помјерило се ка дигиталним и краћим форматима, указује извјештај ‘Media Industry Outlook’.
Сектор информативних медија данас је дубоко укључен у економију пажње и суочава се с растућим притисцима, укључујући масовни губитак прихода, успон умјетне интелигенције (artificial intelligence, AI) и промјене у навикама конзумирања вијести, наведено је у извјештају Media Industry Outlook, који је пренијела Европска федерација новинара (ЕФЈ).
У извјештају, који је објавила Европска комисија у оквиру анализе стања и трендова у медијској индустрији Европске уније (ЕУ), додаје се да стални помак унутар економије пажње иде у корист онлине платформи које привлаче публику и преузимају тржишне уђеле. Док конкуренција међу актерима јача, медији су приморани прилагођавати своје пословне моделе и праксе како би повећали приходе и осигурали одрживост квалитетног информисања, наведено је.
У дијелу који се односи на промјене у навикама конзумирања вијести, наведено је да конзумирање вијести није нестало, али се помјерило ка дигиталним и краћим форматима. Грађани Европе вијести првенствено конзумирају путем садржаја који се појављује на друштвеним мрежама, прије него што се окрену самим медијским кућама. Ипак, како је наведено, портали јавних телевизија и радија и даље су перципирани као најпоузданији извор информација у свим државама чланицама ЕУ, осим у Мађарској и Пољској, гђе се грађани више ослањају на приватне изворе информисања.
Сектор информативних медија суочава се и с генерацијским разликама у навикама конзумирања вијести. Млађа публика најчешће прати кратке информативне садржаје онлине, док се старије генерације и даље у већој мјери ослањају на традиционалне канале (телевизију, радио и штампу).
Ослабљено повјерење у медије
Упркос актуелним изазовима и ширењу дезинформација, европске вијести се и даље перципирају као поуздане. С тим у вези је наведено да 87 посто Европљана прати вијести свакодневно, а 34 посто седмично. Међутим, ова перцепција поузданости не одражава се на претплате, јер 66 посто Европљана није спремно плаћати за вијести.
Иако би се могло очекивати да особе које не сматрају медије поузданим избјегавају њихово праћење, подаци показују супротно. Међу тим особама, пише у извјештају који преноси ЕФЈ, 41 посто ипак конзумира вијести из професионалних медија, док се 29 посто окреће друштвеним мрежама.
‘Платформизација’ сектора
Извјештај истиче и да је развој умјетне интелигенције дубоко трансформисао индустрију омогућавајући непрекидно доступне садржаје. Иако је уз помоћ АИ система производња садржаја постала лакша и бржа, конкуренција међу актерима се додатно појачава јер редакције немају једнаке могућности улагања у АИ инфраструктуру и алате. Додаје се да би се овај јаз у наредним годинама могао додатно продубити, с обзиром на растућу потребу за технолошким вјештинама.
Наведено је и да ширење АИ иде руку под руку са ширењем неквалитетних информација на интернету те да се новинарски садржаји дистрибуирају уз дезинформације и садржаје које производе тзв. неwс инфлуенсери, који не поштују нужно новинарску етику. Ипак, традиционални медији би могли повећати сарадњу с таквим инфлуенсерима како би искористили њихову публику, углавном млађу, и пронашли алтернативне изворе прихода.
Општи пад прихода
Сектор информативних медија и даље послује у контексту опадајућих прихода од оглашавања, који су пали са 84,3 милијарде еура у 2019. на 77,2 милијарде еура у 2023., уз разлике између телевизије, радија и штампаних медија. Док приходи телевизије остају стабилни, а приходи радија расту, штампани медији настављају да се смањују и биљеже пад како прихода тако и тиража. Истовремено, дневни тираж дигиталних новина порастао је за 52 посто између 2019. и 2023. године.
У извјештају се наводи и да неправедно преузимање прихода од онлине платформи структурно утиче на тржиште и угрожава економску одрживост медија у готово свим државама чланицама ЕУ. Kао посљедица тога, стопа запослености смањена је за 7,5 посто између 2021. и 2023. године (чак 11,5 посто у сектору телевизије и емитовања).
Одрживост пословних модела под знаком питања
Онлине платформе преузимају све већи удио прихода од оглашавања, који је порастао за 67 посто између 2019. и 2023. Због тога се традиционални медији више не могу ослањати искључиво на постојеће пословне моделе и све чешће развијају додатне активности, истовремено истражујући АИ као потенцијални нови извор прихода.
Извјештај посебно указује на забринутост у вези с локалним и малим медијима, који се чешће ослањају на филантропске донације, јавне грантове и европске фондове. У извјештају се наводи да су они најугроженији. „У овом контексту, локални медији, истраживачка штампа и мале компаније и даље се суочавају с највећим изазовима због ограничене величине тржишта и досега, мањка ресурса за дигиталну прилагодбу и слабије преговарачке моћи у односу на онлине платформе. То је довело до затварања локалних редакција и појаве тзв. пустиња вијести“, истакнуто је.
Ипак, како је у извјештају наглашено, сектор информативних медија и даље почива на снажним темељима, те се наводи да су медијске куће у великој мјери почеле преиспитивати своје моделе кроз приступе усмјерене на публику (аудиенцес-фирст) како би остале одрживе, задржале тржишне уђеле и осигурале производњу квалитетних европских вијести.
Ово издање је друго по реду ЕУ и објављено је у септембру 2025. године. На основу независних истраживања и анкета међу потрошачима, извјештај истиче кључне трендове у медијској индустрији – од конзумације вијести, преко нивоа повјерења, до одрживости пословних модела.
Kомплетан извјештај је доступан на овом линку.#mce_temp_url#
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.