Вести
10. 12. 2025.
Занатлије из Жуте куће
Независно удружење новинара Србије очитовало се поводом пресуде Андријани Нешић, упосленој на месту уреднице у Вечерњим новостима. И то „упозоравајући“ на пресуду! Нешић одлуком суда годину дана не сме да обавља уреднички посао. Овај колумниста је саопштење НУНС-а дочекао уз чуђење. Мислио сам да се то удружење бави експлицитно новинарима, њиховим правима и заштитом самог новинарства.
Новинарски посао има само пар битних одредница. Једна је да се извештава о стварима од јавног интереса, а не пишу ПР саопштења, лобира и врши пропаганда. Друго је да се то ради занатски иоле потковано. Треће и најбитније је да се то чини етично, онако како пише у кодексу.
Свако може да буде новинар, на занат не постоји тапија, он не тражи формално образовање нити се наслеђује с колена на колено. Исто тако, свако ко се бави пропагандом и упорно крши кодекс сам се исписује из овог занимања.
Рецимо, у Жутој кући у Албанији су терористи организовали вађење органа отетих људи, органе су продавали на црном тржишту, а остатке људи бацали у јаме. Захвате су изводили „хирурзи“ који су знали занат, где да повуку рез и тако даље. Вероватно су имали и оне кесе-капе, гумене рукавице, стерилне скалпеле.
А опет, зачудило би ме да се правима тих „хирурга“ бави Лекарска комора. Ко не поштује Хипократову заклетву, тај се сам исписао из лекарског позива иако уме да извади бубрег.
Упосленица Вечерњих новости осуђена је јер је у том памфлету адвокат Зденко Томановић упорно означаван као „велеиздајник“, „вођа блокадера терориста“ и тако даље. Томановић је тужио за кривично дело увреде и суд је оглобио Нешић са 450.000 динара и, што је новина код нас, забраном уредничке делатности.
Наш закон није најсрећнији јер проказује увреду, па тако испада да штити право грађанина да не буде увређен. Грађанин мора да се појави на суду и аутентично посведочи да је тешко погођен, људски скрхан, како му задиркују децу у школи, а пролазници га псују на улици. То је обично представа за суд.
Нешто мислим да Вечерње новости не могу да увреде никог ко иоле држи до себе јер је то као увредити се што прдеж смрди.
Томановић је заправо оклеветан, а то значи да су ноторне лажи представљене као чињенице. Чак би и то могла да буде приватна ствар грађанина Томановића да није реч о матрици коју Вечерње новости и још стотину истих штампаних твари, телевизија и портала примењују на сваког ко критикује власт, радећи као фабрика лажи у три смене, као отимачи бубрега из Жуте куће.
Ту долазимо до онога што мене интересује, наиме до новинарства. Клеветајући једног адвоката и стотине других, режимски памфлети највише штете публици. Њу обмањују, кретенизују, привикавају на бљувотине, чине отупелом на лаж. Ових дана Информер пише да блокадери-терористи имају паклени план – укључиће сви у исто време рингле и бојлере да би Србију оставили без струје!
Нашла се, ето, једна судија да каже да то не може и да казни оштрије од новчане глобе коју ионако плаћа народ кроз буџетске паре што се дотурају памфлет-медијима. И сада је та судија на мети режима. Министарство информисања каже да је то одлука „отетог правосуђа“ и пресуда какве није било још од периода злочиначке НДХ!
И онда дође и НУНС да „упозори“ да је забрана вршења делатности уредника „опасан преседан по слободу изражавања и слободу медија“. И нису једини. На исто упозоравају Веран Матић и Стеван Дојчиновић, уредник КРИК-а који је и сам онолико пута тужен, а „увређени“ објекти његовог извештавања за њега траже забрану обављања посла.
Али, бесмислена је примедба да се нешто правично може злоупотребити као преседан за нешто неправично. Као кад би хапшење „хирурга“ из Жуте куће послужило као преседан за хапшење хирурга са ВМА који свој посао обављају часно. То јест, ако би се сутра нашао судија који би забранио Дојчиновићу да буде новинар – та пресуда била би једнако скандалозна и са и без „преседана“ у виду забране не-новинарки Нешић да уређује пропагандни памфлет и лаже.
Наш занат није умео да се саморегулише, а реално није ни имао велике шансе уз овакву власт и чињеницу да су људи углавном кварљива роба. Ни публика, слуђена, кликтачка, слабо поткована, није у стању да својом пажњом награди новинарство, а својим игнорисањем казни не-новинарство.
У једној колумни сам (тек у полушали!) предлагао да се на дан после уведе Народни одбор за контролу штампе и реваншизам (НОКШИР) који би сасекао све не-медије, а њиховим „уредницима“ доживотно забранио да објаве писану или изговорену реч, јер су се о њу заувек огрешили.
Бојим се да ћемо се без тога увек враћати на старо, а онда новинарства неће бити ни у траговима. А то би било без преседана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.