Вести
31. 07. 2013.
Чекајући Закон о информисању
Политичка воља и конфузија
"Новинарство је постало непривлачна професија којом се, у последње време, баве они који немају други избор. Ми смо слабо плаћени, подложни притисцима и склони компромисима и аутоцензури" каже за "Нову Нашу реч" Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
"Развлашћивање државе" у медијима или новинарство и медији без директног притиска и дириговања од стране власти на различитим нивоима и даље су недосањани сан у Србији.
Сем на само новинарство и садржај онога што се пласира читалачкој публици ово уплитање, при томе не треба заборавити и разне друге интересне групе, директно утиче и на опстанак многих медија јер се позиција и моћ, како политичка , тако и финансијска, користе за уништавање “непослушних” медија.
Борба за медијске законе који би требало да уреде стање на медијској сцени Србије, траје, суштински, од 6. октобра. Докле се стигло у најновијим настојањима, разговарамо за Нову Нашу реч са председником Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашином Обрадовићем.
ННР: Шта се дешава са Нацртом Закона о информисању, као и законима о електронским медијима и јавним сервисима. Докле се стигло с тим?
ОБРАДОВИЋ - У овом тренутку, Министарство културе и медија је утвдрило текст Нацрта Закона о јавном информисању и упутило га осталим министарствима Владе Србије, како се то биорократским језиком каже, на изјашњавање. То је уобичајена процедура. Након тога, текст Нацрта биће послат у Брисел, Европској комисији, која ће, такође, дати своје мишљење о предложеним решењима. Предвиђа се да коначан Предлог Закона о јавном информисању на јесен буде упућен у Скупштину Србије и, вероватно, усвојен у октобру.
Закон о електронским медијима, барем према најавама из Министарства, је готов и очекује се да се упути на јавну расправу. Када тачно, није познато али надамо се да се расправа о овом закону неће одвијати током летњих одмора. Према неким нашим сазнањима, биће одржана три јавна скупа на којима ће се разговарати о овом закону крајем августа и почетком септембра. Када ће овај закон ући у скупштинску процедуру, у овом тренутку, је потпуно неизвесно.
Што се тиче Закона о јавним сервисима, он је овог тренутка ад акта и потпуно је неизвесно шта ће се са њим дешавати. Ту влада општа конфузија и нико поуздано не може да каже каква ће бит судбина овог закона.
ННР: Крај године се ближи па и рок до када би држава морала да се повуче из медија. Стиче се утисак да "држава" тј. Влада нема озбиљне намере да то и уради?
ОБРАДОВИЋ - “Повлачење државе из медија” је , заправо, еуфемизам за развлашћивање државе, односно владајућих партија, у медијској сфери и омогућавање грађанима да, кроз слободан проток информација, престану да живе у виртуелној стварности која име се свакодневно сервира кроз строго контролисане садржаје. Ни ова власт, изгледа, као и она претходна, не би да се одрекне утицаја на медије јер, по овој логици, само слуђен грађанин је добар грађанин.
Оно што може бити последица кашњења у доношењу сета медијских закона јесте управо наставак стања у којем медији, који се финансирају из јавних прихода, од републике до опоштине, задржавају и даље свој привилегован положај на тржишту. Логична последица таквог стања је да остали медији губе ову неравноправну тржишну утакмицу, редакције се гасе један за другом, новинари остају без посла а држава наставља да преко финансијског и власничког утицаја контролише већину информација које се нуди грађанима.
Можемо бити мање или више задовољни решењима из Нацрта Закона о јавном информисању. Али, то у овом тренутку и није суштинско питање. Ми смо пред дилемом ко ће доживети примену тих решења, односно, оно најважнијих, промену начина трошења буџетских средстава, прелазак на пројектно финансирање, и процес приватизације. Плашим се да ће одлагање доношења сета медијских закона за јесен имати за последицу да и добар део 2014. године изгубимо за примену медијске реформе што ће имати погубне последице, пре свега, за локалне медије али и за грађане који остају изложени најгрубљој пропаганди и општој таблоидизацији.
ННР: Како је могуће да ЕУ не може да изврши озбиљна притисак на власти да то и ураде?
ОБРАДОВИЋ - Већ је постао манир пребацивање одговорности за све и свашта на Европску унију. Они нуде добре услуге али овде, у Србији, мора постојати политичка воља да се суштински промене односи у медијској сфери. Те воље нема или бар не у мери која би показивала жељу за коренитим променама. Стиче се утисак да сесвесно одуговлачи са процесом реформи јер постојећи систем омогућава ефикасну контролу медија, а сада, када се очекује и расписивање избора, на јесен или пролеће, свеједно, власт нема баш интерес да мења постојеће стање.
ННР: У општој борби за интересе централних медија они локални су у све озбиљнијој кризи, ако уопште и постоје. Подршка постоји али је она смао на речима. Да ли локални медији, који се професионално баве овим послом и нису се птиклањали нити их је плаћала било која политичка опција, могу да преживе?
ОБРАДОВИЋ - Најтеже последице одлагања примене Закона о јавном информисању трпеће локални медији.
Прелазак на пројектно финансирање, које је, заправо, требало да буде она слмака спаса за многе локалне медије, додатно се одлаже јер по првобитном плану, конкурси за 2014, годину требало је да буду расписани до 15. септембра. Сада за то, са кашњењем у усвајању Закона о јавном информисању, нема ни теоретских шанси. То ће проузроковати нова одлагања и додатно погоршати положај, негде и гашење, управо оних медија који нису под патронатом ни једне од владајућих политичких опција. Покушаћемо да убрзамо овај процес али нисам превелики оптимиста пре свега због огромног отпора локалних самоуправа да се одрекну “својих” медија.
ННР: Све више људи у локалу првом приликом одлази из медија да би радили било какав други посао. Ради се о дугогодишњим новинарима , сниматељима, техничким уредницима новина. Каква је, онда, будућност медија?
ОБРАДОВИЋ - Новинарство је постало непривлачна професија којом се, у последње време, баве они који немају други избор. Ми смо слабо плаћени, подложни притисцима и склони компромисима и аутоцензури.
У медијима опстају углавном они који прихватају сада опште важеће правило “ћути и ради шта ти се каже”. У таквој ситуацији и нормално је да људи беже из медија. А, будућност? Нимало ружичаста: најтеже је иза нас, најгоре је пред нама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.