Вести

30. 07. 2013.

Аутор: Јована Глигоријевић Извор: Време

Тероризам, гламур и уређивачка политика

На насловној страни најновијег броја магазина "Ролингстоун" налази се фотографија Џохара Чарнајева, терористе одговорног за априлски бомбашки напад на Бостонски маратон. Због тога, највећи трговински ланци у Сједињеним Америчким Државама одбијају да продају часопис, а полемике не јењавају.

Први августовски број магазина "Ролингстоун" (Rolling Stone) биће готово немогуће пронаћи на киосцима наредне недеље. Разлог, међутим, није економска криза која тешко погађа штампане медије, који се гасе из дана у дан. "Ролингстоун", који иначе излази на сваке две недеље, жив је и здрав, а ново издање је већ одштампано. Ипак, у продајним објектима шеснаест трговинских ланаца широм Сједињених Америчких Држава неће га бити јер су управе трговина одбиле да га продају. Ово ће без сумње нанети велику финансијску штету часопису, будући да су међу поменутим трговинским ланцима и Волгрин, са 8300 продавница широм САД, ЦВС са 7000 објеката и Волмарт, трећа по величини трговинска корпорација на свету чији је број објеката, због различитих назива и франшиза, немогуће пребројати. Разлог: на насловној страни налази се фотографија Џохара Чарнајева, терористе одговорног за априлски бомбашки напад на Бостонски маратон, када је троје људи погинуло, а 264 повређено.

ЦВС се огласио саопштењем у ком каже да је повлачење "Ролингстоуна" са рафова овог трговинског ланца "права одлука, донета из поштовања према жртвама напада и њиховим ближњима", док је Волгрин на свом Твитер налогу кратко најавио да наредни број магазина неће бити доступан у њиховим трговинама. Остали ланци само су следили њихов пример.

ДЕЧКО СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: Без обзира на јачину овог финансијског удара, уредништво "Ролингстоуна" остало је при ставу да је фотографија Чарнајева на насловној страни исправна одлука. У саопштењу издатом прошле недеље, уреднички колегијум часописа каже: "Свим срцем и мислима смо уз жртве бомбашког напада на Бостонском маратону и њихове породице. Прича коју смо ставили на насловну страну урађена је у најбољој традицији новинарства, уз ‘Ролингстоунову’ посвећеност озбиљној и промишљеној обради најважнијих политичких и културних тема данашњице." Уредништво даље саопштава да је управо због тога што је Џохар Чарнајев млад, исте животне доби као већина њихових читалаца, важно испитати сложеност теме, како би сви боље разумели зашто догађају овакве трагедије.

На насловној страни налази се фотографија са Фејсбука, коју је Чарнајев сам снимио, а она је илустрација за главну причу у броју – хронику његовог живота и догађаја који су довели до бомбашког напада 15. априла. Критичари тврде да фотографија, стављена у контекст "Ролингстоунове" насловне стране, глорификује тинејџера-убицу, самим тим и тероризам, и прави од њега поп-културну икону.

Занимљиво је да сам носећи текст не напада нико. Уредништво је донело паметну одлуку да цео чланак још 17. јула постави као бесплатан садржај на сајту магазина. Међу критичарима и бранитељима "Ролингстоунове" насловне стране влада консензус да је животна прича Џохара Чарнајева одлично истражена и бриљантно написана а плод је тромесечног рада новинарке Џенет Рајтман. У тексту, Рајтманова до танчина расветљава како је популаран и амбициозан студент прво изневерен од породице, затим је упао у замку радикалног ислама и на крају постао монструм. Проблем је само одлука да се фотографија терористе нађе на насловној страни часописа који је претходних месеци на том простору објављивао слике Ријане и Џастина Бибера.

Гувернер Масачусетса Девал Патрик окарактерисао је насловну страну магазина као неукусну, а када је на званичној Фејсбук страници "Ролингстоуна" објављена ова фотографија, пристигло је око 1600 коментара, махом позива на бојкот часописа и оптужби за "гламуризацију" терористе. Један међу њима можда најбоље погађа суштину неразумевања на релацији редакција–читаоци: "‘Ролингстоун’ је музички магазин, а не ‘Талибан тајмс’."

МУЗИЧКО И ПОЛИТИЧКО: Управо на линији расправе да ли је "Ролингстоун" само музички часопис, гради се прилично снажна одбрана одлуке магазина да стави терористу са фризуром попут Џима Морисона на насловну страну. "Ролингстоун" је много више од музичког часописа. Реч је, заправо, о првокласном политичком магазину, са врло мерљивим политичким утицајем. Докази за то могу се наћи уздуж и попреко у више од 45 година дугој традицији часописа основаног 1967. Пре само три године, након чланка који је у "Ролингстоуну" објавио Мајкл Хејстингс, амерички генерал Стенли Мек Кристал био је принуђен да поднесе оставку са места командира америчких трупа у Авганистану. Разлог: непримерене опаске на рачун председника Барака Обаме и потпредседника Џоа Бајдена, изречене пред Хејстингсом, уз пуну свест да је реч о новинару познатог часописа.

Осим тога, текстови Мета Таибија (иначе, рођеног у Бостону), који сваке друге недеље излазе у "Ролингстоуну", спадају међу најстручније и најопсежније анализе финансијског колапса САД и улоге Вол стрита у њему.

Колико су политика и тешке друштвене теме важан сегмент "Ролингстоуна", можда најбоље сведочи податак да је магазин прави процват доживео седамдесетих година прошлог века када се оштрије окренуо овој тематици. У то време, међу запаженијим ауторима био је, рецимо, Хантер С. Томпсон, аутор легендарног "Феар анд Лоатхинг ин Лас Вегас", који је покривао изборну кампању Ричарда Никсона. Осамдесетих година, "Ролингстоун" се удаљава од озбиљнијих тема, више се оријентишући на музику и популарну културу, што већ почетком деведесетих доводи до пада тиража, који ће трајати читаву ту деценију. Велики повратак "Ролингстоуна" међу најчитаније периодичне часописе у Америци догађа се почетком двехиљадитих, када редакција добија појачање у виду два млада новинара – Мајкла Хејстингса и Мета Таибија. Први је специјализован за рат у Авганистану, а други за економски крах земље. О музици ни речи.

Штавише, један од најблиставијих момената у Таибијевој каријери догодио се 2010. када је документовао преваре банака у процесима активирања хипотека грађана у Џексонвилу, Флорида. Са друге стране, Хејстингс, који већ може да се похвали тиме што је утицао на смену команданта америчких трупа у Авганистану, у "Ролингстоуну" је у јануару прошле године ексклузивно објавио одломке из своје књиге Дивља и застрашујућа прича о америчком рату у Авганистану. Књига је на "Амазону" ушла на листу најпродаванијих за само 48 сати након објављивања.

ПРАВО ЛИЦЕ УБИЦЕ: Да парадокс буде већи, Џохар Чарнајев није ни први ни највећи злочинац на насловној страни "Ролингстоуна". У другом јунском издању из 1970. године на његовом месту нашао се Чарлс Менсон, један од најпознатијих масовних убица на свету, осуђен за убиство глумице Шерон Тејт и још двоје људи. Текст са насловом "Чарлс Менсон: Невероватна прича најопаснијег живог човека" исте године добио је "Натионал Магазине Аwард", награду коју додељују Америчко удружење уредника штампаних медија и Универзитет Колумбија. Ових дана, у бројним анализама на ову тему, помиње се и детаљ да је на насловници "Ролингстоуна" био и О. Ј. Симпсон. Међутим, то је било 1977. године, када је Симпсон још увек био само велика рагби звезда, али не и осуђеник због двоструког убиства, неколико пљачки, превара и отмице.

Све ово сасвим довољно доказује да "Ролингстоун" никада није био само музички часопис, те да су политика и деликатне теме увек чиниле виталан део његовог садржаја. Али, шта ћемо са Чарнајевим? Није ли његова слика на насловној "Ролингстоуна" превише лепа? На друштвеним мрежама већ постоји критична маса девојчица које му изјављују љубав, исписују његово име по телу и обожавају га скоро као Џастина Бибера, највећу тинејџерску звезду данашњице. Са разбарушеном косом, невиним погледом и дечачким лицем, на насловној страни популарног магазина, тешко да изгледа као монструм одговоран за крвопролиће. Међутим... Џохар Чарнајев на насловници "Ролингстоуна" можда не изгледа као терориста, али он јесте терориста. Заправо, његова појава није у складу са уобичајеном представом о томе како терориста треба да изгледа. Од медија се очекује да ту представу потврде тако што ће објављивати фотографије на којима се одмах види да су терористи сумануте, језиве психопате, те их је стога лако уочити и као терористе означити. Али, терористи не изгледају увек тако, о чему најбоље сведочи насловна страна "Ролингстоуна". Посао медија је да говоре о стварима онаквим какве јесу. У томе је кључ неспоразума јавности са "Ролингстоуном".

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Надимак:

наслов:

Коментар:

Саопштења Акције Конкурси