Вести
28. 11. 2025.
Беџ са крвавом шаком у председништву: Ко је погрешио – Вучић или камерман РТС?
Државне инстутуције немају посебне правилнике којима је дефинисан дрес код новинара, али у већини важи правило да посленици седме силе не могу да улазе у институције непримерено одевени. Шта то тачно значи зависи од саме установе, али је генерални став да су бермуде, атлет мајице, папуче или јапанке забрањени.
Да ли новинари, али и други чланови новинарских екипа смеју да носе обележја са политичком поруком питање је на које ни сами медијски радници немају усаглашене ставове.
По једнима беџ са црвеном шаком, који је носио сниматељ РТС-а, није оправдање за то што му је ускраћено да преноси недавну конференцију за медије председника Србије Александра Вучића, други пак мисле да такав поступак није примерен јер сви чланови новинарских екипа морају да се придржавају професионалних стандарда.
Могло је све што се десило у Председништву 25. новембра да остане ван очију јавности да Вучић своје обраћање о ситуацији са Нафтном индустијом Србије није искористио да поново “очита буквицу” новинарима.
„Молим вас да сниматељи буду пристојно одевени и да не носе кратке панталоне и обележја која вређају институцију ове земље, пошто ћемо их и сваки следећи пут избацити напоље. Ту се обраћам вама са РТС-а. Није му био дозвољен данас улаз и неће бити ни убудуће, уколико се не буде пристојно понашао“, навео је Вучић.
Кратке панталоне тог дана нико од чланова новинарских екипа није оденуо, а оно што је засметало председнику је, као што смо поменули, био беџ са црвеном шаком, обележјем протеста покренутих након пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, који је носио један од сниматеља РТС-а.
Шта се тачно тог дана десило, ко је уочио беџ и да ли су сниматеља зауставили већ на уласку у Председништво или је беџ примећен када су камере већ биле постављене у прес сали, нисмо успели да сазнамо.
Из Председништва Србије до објаве овог текста нису одговорили на питање Данаса којим актом је дефинисан дрес код за улазак у зграду, било грађана или новинара. Посебно нас је занимало да ли у неком пропису пише да ли је забрањено ношење беџева или обележја на одећи која се сматрају неприкладним.
Кодекс новинара Србије не бави се правилима облачења новинара, указује за Данас новинарка Тамара Скроза, која је једна од ауторки овог документа.
– Али се формално подразумева да беџ ове или оне политичке групације или политичког опредељење представља опредељење тог новинара или сниматеља, односно члана новинарске екипе, а то не би требало да се ради. Да обрнемо ситуацију: да се на конференцији ССП-а појави новинар са беџом СНС-а сви бисмо скочили, имали бисмо реакцију. Мислим да би људи који извешавају са догађаја ипак требало да се суздрже од јавног прокламовања својих политичких уверења. Посебно када је овако узаврела ситуација. То могу да ураде када изађу са конференције – каже Скроза.
Она напомиње да дрес код новинара не спада у домен професионалне етике већ неких стандарда понашања на јавним догађајима.
– Што се мене тиче мислим да то што се десило јесте непримерено као што је непримерено да се стави беџ било које политичке организације на било којој конференцији за новинаре. Ми новинари, сниматељи и ко год иде на догађаје морамо да будемо што је могуће више неутралнији и непристраснији, а ако неко стави беџ, то није случај. С друге стране, поставља се питање да ли председник има право да избаци новинара. То је исто непримерено. Могао је да направи неку шалу на тај рачун, да замоли камермана да тај беџ скине или да се то другачије реши, а не да га избацује са догађаја. И само помињање да се то десло је такође непримерено, ако се и догодило, зашто мора да се подноси реферат – пита Скроза.
Догађај из Председништва Перица Гуњић, главни и одговорни уредник Цензоловке, види као “Вучићево иживљавање”.
– У земљи, у којој је одавно укинуто и право слободе говора, и право на кретање, и право на политички став, ово је само део те приче и очигледно све израженије одмазде према медијским радницима, која се из Ћациленда преселила у Председништво где се одржала поменута конференција за медије – оцењује Гуњић.
Да ли би представљало кршење Кодекса ако би се новинар појавио са беџом са црвеном шаком?
– Новинар не треба да заузима политичке ставове који су везани за политичке партије и тај облик политичког деловања. И по Кодексу новинари не могу да јавно изражавају ставове одређених политичких партија или политичких личности. У овом случају ствар јесте политичка, али се не тиче политичких странака већ је у питању један друштвени покрет. Мислим да јавно изражавање подршке том покрету не мора да угрози објективност новинара. Уз то, овде је реч о камерману, тако да је могућност да дође до угрожавања објективности још више умањена – указује Гуњић.
Према мишљењу Тамаре Скрозе, у изношењу политичких ставова на радном месту нема разлике између тога да ли је неко новинар или сниматељ.
– Сви који смо у овом еснафу смо равноправи, поготово на догађајима са којих извештавамо. Сниматељ је део новинарске, медијске, редакцијске екипе, део је тима тако да су правила понашања апсолутно иста за све, како год се неко звао и који год посао у редакцији вршио – јасна је Скроза.
Гуњић додаје да сви имају право на изражавање ставова о друштвеним питањима, али напомиње да би новинари требало да буду опрезнији када су такве ствари у питању.
– Они имају обавезу објективног преношења и то је нешто о чему бисмо могли да расправљамо: да ли је камерман или новинар објективно пренео информацију са те конференције или неког другог догађаја, а не да ли је на себи имао неко обележје или не – сматра Гуњић.
На улазним вратима већине јавних установа и институција истакнути су постери са приказима у којим одевним комбинацијама је забрањен улазак, што важи и за медије. Како нам је незванично речено, такво обележје постоји и на улазу у Председништво Србије.
Што се новинара тиче, највише проблема било је са уласком у Народну скупштину, јер се често дешавало да су враћани због тога што су на ногама имали патике или сандале са отвореним прстима.
Дугогодишњи извештач Данаса из парламента својевремено је посведочио да су враћани и они који су имали поцепане фармерке или мајице без рукава, због чега новинари често носе резервну одећу или обућу када долазе на заседања парламента.
Наши извори из Скупштине Србије појашњавају да је за обезбеђење на улазу надлежан МУП, те да су управо они “филтер” који процењује да ли је новинар, али и сваки други посетилац који улази у парламент, прикладно одевен.
Није тајна да строга правила важе за запослене у Скупштини, али не и за посланике, а посебно посланице које су на скупштинска заседања неретко долазиле у “живописним” комбинацијама.
Правилник о основним принципима рада, понашања и одевања запослених у Народној скупштини и лица ангажованих за обављање послова у парламенту прописује да се неприкладном одећом и обућом сматра нарочити одећа која открива стомак или ноге (изнад горње ивице колена за жене), затим она која на непримерен начин открива деколте, леђа и рамена, одећа која, с обзиром на своју припијеност уз тело, потпуну одражава његов облик, као и она намењена спортским и рекреативним активностима.
Непримереном се сматра и “одећа која садржи писане или сликовне знаке (речи, изразе или графичне приказе) који могу довести у сумњу непристасност или политичку неутралност запосленог.
На списку непожељне је и обућа са превисоком и неприкладном потпетицом, као и обућа која открива већи део стопала.
Парламент има још један доста стари пропис – Правилник о облачењу, донет док је на челу Скупштине Србије био Предраг Марковић, зато што су поједини посланици долазили ноншалантно обучени, у обући за плажу, голих стомака, голих рамена, у мини сукњама, али и зато што су тадашњи радикали протестовали против министара који су на заседања почели да долазе у кошуљи и без обавезне кравате.
Влада Србије усвојила је Кодекс понашања државних службеника, којим се налаже да запослени буду прикладно и уредно одевени, али и да својим начином одевања “не изражавају своју политичку, верску или другу припадност, која би могла да доведе у сумњу њихову непристрасност или неутралност”.
Према Кодексу, неприкладном одећом се сматрају; непримерено кратке сукње, блузе са великим деколтеом или ртанким бретелама, изразито кратке или провидне блузе и кратке панталоне.
Ова правила важе и за новинаре, чије одевне комбинације при уласку у Владу такође проверава полицијско обезбеђење.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.