Вести
29. 07. 2013.
Новинарство на распродаји
Продаја дневника „Аксела Шпрингера” покренула расправу о томе да ли је прихватљиво да профит од акција буде важнији од информативне и образовне улоге медија у друштву.
Медијски џин „Аксел Шпрингер”, један од три најуспешнија новинско издавачка концерна Немачке и Европе, отворио је минулог четвртка, каже се, „велику летњу распродају” штампаних медија. Шеф концерна Матијас Депфнер саопштио је запосленима електронском поштом да ће концерн „ВАЦ”, некадашњи сувласник „Политике”, преузети два велика, уз то профитабилна регионална дневника Немачке, хамбуршки „Абендблат” и берлински „Моргенпост”, као и најтиражнију европску ТБ ревију „Херцу” и још неколико магазина у жанру шарене штампе, за суму од 920 милиона евра.
„Рекло би се да нема разлога за продају профитабилних медија, ипак, тврдим да се нешто нуди на продају управо ако је профитабилно”, рекао је поводом продаје Депфнер.
Вест о купопродаји Шпрингеровог „медијског пакета”, уз најаву нове стратегије – усредсређивања на дигиталне медије - подстакла је вртоглави раст вредности акција концерна. Уочи викенда Шпрингерове акције су биле у плусу од чак 25 одсто. Управо тај податак, међутим, био је повод за расправе – губе ли водећи медијски концерни веру у профитабилност штампе.
С обзиром на то да се Шпрингер одлучио на продају своја два најстарија листа, дневника „Абендблат” и недељника „Херцу”, којима је својевремено постављен камен темељац концерна, поставља се и питање да ли је прихватљиво да профит који утиче на раст вредности берзанских акција буде важнији од смисла постојања медија, од њихове информативне и образовне улоге у друштву.
Немачко тржиште штампаних медија, истини на вољу, десетковано је у минулих неколико година. Уз гашење неколико десетина локалних листова, малих или средњих тиража, поткрај 2012. године престао је да се штампа познати финансијски дневник на немачком „Фајненшел тајмс Дојчланд”, а лево либерални „Франкфуртер Рундшау” морао је да оде у стечај.
Истовремено, понуда дигиталних медија вртоглаво расте. Шпрингер концерн је, примера ради, за само пет година безмало преполовио удео штампаних медија, са 73 на 47 одсто укупног обрта. Истовремено, удео дигиталних медија је скочио са 8,1 на 35,5 одсто.
Овакав развој се образлаже високим трошковима производње штампаних медија, уз истовремени константни пад прихода од огласа. Лавовски удео у трошковима производње штампаних медија имају плате новинара. На основу колективних уговора, плате и хонорари аутора штампаних медија су далеко више од оних које се исплаћују новинарима електронских медија. Исти, неповољни однос важи и када је реч о евентуалним отпремнинама.
Сходно ситуацији, у Немачкој је поведена расправа о улози новинарских синдиката. Од њих се очекује да поведу преговоре о изједначавању услова запошљавања и награђивања новинара електронских и штампаних медија.
Још битнија је расправа на широј, европској платформи о неопходности да држава суфинансира независне, информативне медије. У овом подухвату предњаче Аустријанци којима је својевремено пошло за руком да успоставе баланс између начела о поштовању тржишних закона и неопходности финансијског подстицаја независних, информативних медија.
Главни аргумент је да је независна информација један од четири стуба демократског друштва – законодавство, извршна власт, правосуђе и медијска контрола јавних надлежности.
„Јавност полаже право на независну информацију, не само када је реч о јавним, радиодифузним сервисима информисања”, каже се у аустријском синдикату новинара и указује на праксу суфинансирања културних установа, попут театра, опере...
Став аустријских удружења новинара – синдиката и клуба „Конкордија” – и министарстава надлежних за културу и образовање је да културне и информативне вредности не смеју бити препуштене на милост и немилост тржишних закона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.