Вести
07. 11. 2025.
Месечни водич: Политичари против новинара у Србији
Славко Ћурувија фондација: 163 вербална напада на новинаре у октобру
Током октобра 2025. године, Славко Ћурувија фондације забележила је најмање 163 случаја вербалних напада на критичке новинаре и медије, упућена од стране 22 висока државна званичника и посланика владајуће странке путем јавних наступа и објава на друштвеним мрежама. Број напада у октобру значајно је виши у односу на август (137) и септембар (141), чиме се потврђује тренд трајног и систематског притиска на критичке гласове у Србији.
Повећаном броју вербалних напада допринело је и редовно јесење заседање Народне скупштине, али и неколико оркестрираних кампања усмерених на таргетирање новинара и оптуживање медија да подстрекују насиље у држави.
Најактивнији представници владајуће већине у вербалним нападима на медије и медијске раднике током октобра били су:
народни посланик Српске напредне странке (СНС) Небојша Бакарец – 63 напада
председник Републике Србије Александар Вучић – 22 напада
народни посланик СНС Владимир Ђукановић – 18 напада
председник СНС и саветник председника Србије Милош Вучевић – 16 напада
народни посланик СНС Миленко Јованов – 13 напада
председница парламента Ана Брнабић – 8 напада
У нападима су учествовали и: министарка привреде Адријана Месаровић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, министар информисања и телекомуникација Борис Братина, потпредседница Владе АП Војводина Сандра Божић, народни посланик Маријан Ристичевић, народна посланица Биљана Пантић Пиља, саветница председника Србије за медије Сузана Васиљевић, министар за европске интеграције Немања Старовић, министар без портфеља Ђорђе Милићевић, потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар за јавна улагања Дарко Глишић, потпредседник скупштине АП Војводине Немања Завишић, народни посланик Радослав Милојичић Kена, директор ПИО фонда Реља Огњеновић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, директор Kанцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон (укупно 23 напада).
Високи државни званичници су нападе користили како би професионално дискредитовали новинаре и медије, те дехуманизовали и етикетирали медијске раднике као издајнике и стране плаћенике. Током октобра, медији су називани „штрокадерским“, „антисрпским“, „криминалним“, „блокадерско – терористичким смећем“, „посрнулим“ итд. Из скупштинских клупа могло се чути да у Србији постоји „превише слободе медија“, а новинарима се све чешће прети и хапшењем.
Наративи у којима се новинари и медији криминализују, односно оптужују за извршење или подстицање на кривична дела, спровођење државног удара, тероризам и сл., у претходном периоду су обилато коришћени. Медији су, током видљиво оркестрираних кампања, оптуживани да заговарају „насилну смену власти“ и „насилно рушење уставног поретка“, „подстичу на насиље“ и „отворено позивају на револуцију“, „пласирају лажи у циљу дестабилизације државе“ и „узнемиравају јавност“.
Након што је 22. октобра дошло до пуцњаве и пожара у илегалном шаторском насељу постављеном испред Народне скупштине, тзв. Ћациленду, званичници су покренули кампању којом су покушавали да наметну наратив да, између осталих, медији сносе одговорност за овај инцидент тиме што су креирали „атмосферу линча“, „хушкањем створили услове“ и медијски најављивали такве догађаје, па чак и да је до пуцњаве дошло да би се „удовољило“ медијима.
У најмање 10 случајева мета напада били су медији у региону, најчешће хрватски, који су оптуживани да подржавају протесте и да инсинуирају смену власти у Србији. Председник Србије Александар Вучић је, у једном обраћању, алудирајући на медије из Хрватске навео да „не зна ко су те чике у белом који могу да им помогну“.
Највиши државни званичници, предвођени председником државе Александром Вучићем и лидером СНС-а Милошем Вучевићем, систематски су користили актуелне друштвене околности да обликују наративе у којима се критички новинари и медији приказују као ширитељи лажи, непријатељи државе и дестабилизујући фактор у друштву. Запаљивом реториком и позивима институцијама да их „позову на одговорност“, додатно су подстицали атмосферу нетрпељивости и притиска на медије.
Непосредно пред комеморативни скуп поводом годишњице погибије 16 људи на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, Александар Вучић је коментарисао потез НУНС-а да својим члановима подели панцире и шлемове, наводећи да су управо новинари ти који изазивају насиље и прижељкују ратове и сукобе, те да ће сви бити похапшени.
Најчешћи поводи за нападе били су:
протести – 50 случајева
пуцњава у Ћациленду – 36
кампања о „медијским лажима“ – 10
актуелности / дневна политика – 54
извештавање РТС – 13
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.