Vesti
06. 11. 2025.
Нова сенка над избором Савета РЕМ-а: Ковач тражи од СНС и СПС да не изаберу никог у категорији националних савета
Потпредседница Скупштине Србије Елвира Ковач позвала СНС и СПС да гласају за 8 кандидата за Савет РЕМ-а, а бојкотују кандидате у категорији савета националних мањина зато што није прошао мађарски кандидат Боџони. Противници овог предлога сматрају да би ово саботирало цео процес, који безуспешно траје већ годину дана
Годину дана пошто је 4. новембра 2024. године истекао мандат Савету Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), одржао се јавни разговор са предложеним кандидатима за његове чланове. Симболично, у малој сали старе Народне скупштине Србије у Улици краља Милана, коју користи Републичка изборна комисија.
Одбор за културу и информисање је, након јавног слушања у Скупштини Србије, усвојио извештај са листом кандидата за чланове новог Савета РЕМ-а. Скупштина би требало да од ових 18 кандидата (видети у прилогу) изабере девет.
Ту је, међутим, настао проблем о коме се током јавног саслушања најоштрије дебатовало.
Потпредседница Народне скупштине и посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач, која је рекла да Скупштина већ у петак може да изгласа нови Савет РЕМ-а, тражила је да у категорији националних савета не изгласају ниједног кандидата, чиме овај поступак поново не би био спроведен до краја.
„Замолићу коалиционе партнере, Српску напредну странку, Социјалистичку партију Србије и све остале – јер ипак ће већина да изабере овај Савет РЕМ-а – да у осам категорија гласају, али да у деветој не гласају ни за једног кандидата, да се обнови овај процес и да се 24 национална савета поново изјасне”, рекла је Ковач.
Према њој, Одбор за културу и информисање је, под притиском ОЕБС-а, донео одлуку о искључењу кандидата Националног савета мађарске националне мањине Иштвана Боџонија, кога је, како је рекла, предложило 15 националних савета. У тој категорији су овлашћени предлагачи изабрали Мухедина Фијуљанина (Бошњачко национално вијеће) и Љумтурије Амети (Албански национални савет).
Други кандидат истих тих 15 националних мањина, према речима Елвире Ковач, био је и Мухедин Фијуљанин.
Бошњачки кандидат се, међутим, оштро успротивио предлогу Ковач:
„Скупштина треба да изабере свих девет кандидата из свих девет категорија и да не искључује из самог завршетка овог процеса представнике националних мањина”, рекао је Фијуљанин.
Шта се догодило?
Проблем је настао прошле недеље, током усаглашавања кандидата које предлажу савети националних мањина. Било је јасно, и према званичној скупштинској документацији и према позиву на усаглашавање који је послат саветима, да се овлашћеним предлагачима у овој категорији сматрају национални савети мађарске, албанске и бошњачке мањине.
На гласање су, међутим, дошли и представници још девет савета, чланови неформалног Координационог тела савета националних мањина, који су изгласали мађарског и бошњачког кандидата.Цивилни сектор је тражио поштовање закона, као и 12 кандидата за Савет РЕМ-а у отвореном писму, док су Фондација Ћурувија, НУНС, НДНВ и ЦРТА поднеле кривичну пријаву против секретарке скупштинског Одбора Дане Гак због сумње да је утицала на исход усаглашавања националних савета.
И Одбор за културу и информисање је на крају усвојио предлог да се процес врати у оквире закона и да коначно кандидати у овој категорији буду Амери и Фијуљанин. Односно да Боџони испада.
Шкријељ: Саботажа процеса
Све то је довело до бурне расправе током представљања кандидата и веома оштрог наступа посланице Савеза војвођанских Мађара.
Како ствари тренутно стоје, у четири од девет категорија кандидати за Савет РЕМ-а су независни стручњаци, на које власт нема утицаја. Зато је, између осталог, важно да ли ће Скупштина гласати и у категорији националних савета за кандидата над којим такође владајућа коалиција нема контролу.
Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ одговорио је посланици да је јако опасно позивати коалиционе партнере да не изаберу све чланове Савета РЕМ-а и то назвао саботажом целог процеса.
„Ако се то деси, знамо ко је одговоран за то, то би био још један негативан однос према припадницима мањинских народа, посебно према Бошњацима и Албанцима”, рекао је Шкријељ и додао да покушај минирања процеса који је у последњој фази говори да не постоји искрена жеља да се стање у друштву мења.
Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић подсетила је да је на претходној седници Одбора усвојен извештај са предложеним кандидатима и да је процес тада враћен у законске оквире.
„Ако не будемо имали девет кандидата, цео процес ћемо морати да радимо из почетка”, рекла је Роквић.
Кандидат удружења електронских емитера Милош Гарић (саветник министра културе и информисања, доскорашњи државни секретар у том министарству), међутим, рекао је да закон даје могућност да кандидати не добију довољно гласова.
„Инсистирање на томе да није могуће да се за поједину категорију не изгласа је кршење Закона. То важи за све категорије, Законом је предвиђена могућност да се не изабере кандидат”, рекао је Гарић и додао да се у том случају понавља поступак предлагања кандидата и усаглашавања у одређеној категорији у којој нико није изгласан.
Адвокат Родољуб Шабић, бивши повереник за информације од јавног значаја, кандидат удружења која се баве слободом изражавања, навео је да закон јасно каже да је тако само у случају да се не изабере ниједан кандидат.
„Хипотетички је могуће да нико од кандидата не добије већину, која је 126 гласова. Позивање да се не гласа у одређеној категорији баца озбиљну сенку на цео процес”, навео је Шабић.
|
ПОЗИВАЊЕ НА ЗАКОН - ДОК КАНДИДАТ ВЛАСТИ НЕ БУДЕ ИЗАБРАН Члан 11 Закона о електронским медијима одређује да чланове Савета бира Народна скупштина, на предлог овлашћених предлагача, као и да је члан Савета изабран ако је за његов избор гласала већина укупног броја народних посланика (126 од 250 посланика). Даље наводи: „У случају да ниједан од предложених кандидата не добије потребну већину гласова, поступак предлагања кандидата се понавља.” Упркос томе што Закон предвиђа могућност да кандидати не добију потребну већину гласова, после чега би се поступак предлагања кандидата поновио, позивање на бојкот једне категорије угрозило би легитимитет сада већ годину дана дугог процеса избора чланова за нови Савет РЕМ-а. Током скупштинске процедуре избора кандидата, Иштван Боџони није изабран од стране законом овлашћених предлагача и та се чињеница не може оспорити гласањем у Скупштини све док не изаберу кандидате по вољи власти. Поред тога, вишемесечни напори цивилног сектора и медијских удружења, уз помоћ ОЕБС-а и ЕУ, да се процес врати у законске оквире и приведе крају, били би бачени у воду. |
Где је нестала вест дана у Дневнику РТС-а
Током представљања, сви кандидати за Савет РЕМ-а истакли су да ће бити суочени са тешким задатком, да ће инсистирати на примени закона, као и реализовању овлашћења које РЕМ има.
Новинарка Антонела Риха је конкретним примером представила како изгледају медијске слободе код нас, за које је посланик СНС, Небојша Бакарец, рекао да су највеће у последњих 35 година. Илустровао је то и тиме што у Србији 10 година мимо закона раде телевизије “криминалца Шолака”.
Антонела Риха, коју су а Савет РЕМ-а предложила удружења која се баве слободом изражавања, рекла је, напротив, да је током целе своје новинарске каријере сведок притисака и покушаја контроле медија.
„Памтим када се баш у овој згради доносио злогласни Закон о информисању крајем 90-их, када је министар информисања био Александар Вучић, и добро памтим како су медији после тога били девастирани. Данас ми се чини да су медији у још горем положају него тада”, рекла је Риха.
Новинарка је објаснила да то што Савет РЕМ-а не постоји у последњих годину дана, а већ дуже време не ради како треба, јесте узрок томе што медијског плурализма нема, док култура дијалога у најгледанијим медијима „апсолутно не постоји, боље је рећи да се такмиче у некултури и говору мржње”. Свим овим темама, истакла је Риха, мора да се бави нови Савет РЕМ-а.
„РТС јесте најважнији медиј у Србији, и даћу вам пример како је извештавао у последња два дана. На 100 метара одавде, испред зграде Скупштине, Дијана Хрка штрајкује глађу и већ два дана тражи кривца за смрт свог сина Стефана, који је заједно са још 15 грађана страдао под бетонском надстрешницом. Око ње су окупљени грађани који је подржавају, насупрот ње су грађани који против ње протестују. И то је у овом тренутку и у претходна два дана била најважнија вест у Србији. У дану када Дијана Хрка почиње штрајк глађу, Дневник РТС-а почиње са причом о обиласку председника Вучића градилишта Експо, следећи хеад у Дневнику је да је десеторо људи избодено у возу у Лондону, следећи хеад завршен 68. Сајам књига. Нема догађаја испред Скупштине и у центру града у хеад-у тог дана када све почиње”, објаснила је Риха.Она је наставила: први извештај у Дневнику РТС-а траје четири минута, о томе да је председник обишао стадион у Сурчину, да је 5.000 радника 20 сати дневно ангажовано на Експо градилишту, прича се о 3.700 паркинг места, показује се где ће бити железничка станица… четири изјаве председника Вучића у том прилогу.
„Дијане Хрке нема. Извештава се о штрајку глађу Хрке, али спикер чита само захтеве, имамо лајв испред Скупштине, репортер каже да ситуација личи на фудбалски дерби, помиње да су били увредљиви повици са обе стране, али да нема већих инцидената, нема Дијане Хрке, нема њене изјаве. Она је главни актер догађаја, који је тог дана главни догађај у Србији, она не постоји у тим вестима”, наводи Риха и додаје да у Дневнику РТС-а грађани нису могли да виде ни певање људи у шаторима који мајци која је изгубила дете певају песму која има стих пошла мајка да тражи сина”, каже Риха и објашњава да грађани који плаћају јавни сервис и гледају Дневник не знају шта се догађа у центру Београда.
Риха додаје да посао РЕМ-а није да пише вести и да уређује медије, већ да контролише рад медија и њихову етичност.
|
БИОГРАФИЈЕ КАНДИДАТА Независне институције: Стевица Смедеревац Предложили су га Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја. Од 2012. запослен у РЕМ-у, што је довело до многих примедби независних кандидата и предлагача. Представници власти, међутим, хвалили су га као изузетног кандидата, тако да се сматра фаворитом у овој категорији. Он је правник и магистар менаџмента у култури и медијима, који у биографији наводи да је од 1990. до 2012. године радио је на РТВ Војводине и на РТС-у (раније ТВ Београд). У РЕМ-у је 12 година био начелник Службе за надзор и анализу, после чега је постављен за помоћника директора РЕМ-а за надзор и анализу. Након масовних убистава у мају 2023, РЕМ је, на захтев парламента, представио извештај о надзору националних телевизија Пинк, Хепи, Прва и Б92, са фокусом на извештавање о насиљу. Смедеревац је тада одговорио на критике да ове телевизије не поштују законе и програмске елаборате, што су услови за поседовање дозвола за емитовање с националном покривеношћу. Он је тврдио да су ти медији озбиљно схватили своје дозволе и елаборате и већином испунили све законске услове, по свим параметрима „и то је добра вест и велико олакшање“. Смедеревац је поднео кандидатуру за члана Савета РЕМ-а и у претходном процесу 2024. године, међутим, Одбор за културу и информисање поништио је одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а. Гордана Предић Гордану Предић је предложио Повереник за заштиту равноправности. Била је државна секретарка за информисање и медије, као и државна секретарка за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Она је одговорна за усклађивање законодавства са ЕУ стандардима. Пре тога је радила на РТВ Политика, у листовима Политика, Базар, РТВ Ревија, Хоризонт и Сат, као и на Радио-телевизији Војводине. Била је међу 16 кандидата који су у јуну желели да напусте избор Савета РЕМ-а због нерегуларности у процесу. Цркве и верске заједнице: Снежана Миљковић Запослена је у Храму Светог Саве у Београду од 2018. године као шефица протокола/координаторка. Завршила је Факултет за менаџмент, Универзитет УНИОН – Никола Тесла и постала дипломирани економиста, а на Вишој пословној школи у Сремским Карловцима стекла звање оперативни менаџер. Била је наставница енглеског у ОШ „Мића Стојановић“ у Умчарима и Средњој економској школи у Гроцкој. Радила је и 17 година као шефица протокола у Градској општини Гроцка. Радила је у редакцији магазина. Била је новинарка – сарадница ТВ Храм Српске православне цркве, Радија Пулс из Гроцке, заменица главног и одговорног уредника парохијског часописа Храма Светог Саве – Светосавац; ауторка и координаторка пројекта Одуховљење; ауторка књига за децу „Светитељи и животиње”, „Божија башта“ и ,,Снежна молитва“. Она је писала текстове за многобројне песме, каже се у биографији, где се истиче и да је једна од аутора монографије Храма Светог Саве. Поднела је кандидатуру за члана Савета РЕМ-а и у претходном процесу 2024. године, међутим Одбор за културу и информисање поништио је одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а. Мевљуд Дудић Доктор је исламских наука. Од оснивања часописа Глас Ислама 1996. године члан је редакције и колумниста. Професор је комуникологије на Универзитету у Новом Пазару. Краљевски исламски центар за стратешке студије у Аману сврстао га је у 500 најутицајнијих муслимана у свету. За декана Факултета за исламске студије именован је 2006, а 2008. за ректора Интернационалног универзитета у Новом Пазару, на чијем челу је био у два мандата, до 2014. Почетком те године изабран је за председника Мешихата Исламске заједнице у Србији, пише Истиномер. Издавачи електронских медија: Милош Гарић Кандидат који је током другог процеса избора чланова Савета РЕМ-а био међу онима који су изазвали највише критика независних предлагача и кандидата. На функцији државног секретара био је од августа 2024. до избора нове Владе Србије у априлу 2025, када је постао саветник за информисање новог министра информисања и телекомуникација Бориса Братине. Јуче је рекао да је дао оставку на то место. Током кандидатуре био је саветник министра информисања. У јануару 2025. потписао је „петицију подршке праву на живот председника Србије Александра Вучића“, коју је покренуо Институт за политичко умрежавање, „упозоравајући на растућу дехуманизацију и претње упућене председнику и функцији коју обавља“. Милош Гарић је провео више од 5.000 минута гостујући на телевизијским каналима (Информер, Пинк, Хепи, Прва, Б92) познатим по континуираном кршењу медијских професионалних стандарда. Ово су подаци који, према његовим критичарима, говоре довољно да РЕМ са њим не може да буде независна институција. Поред тога, уочено је неколико нерегуларности у кандидатури Милоша Гарића. Он је власник фирме Гарнетс, регистроване за производњу телевизијског садржаја — делатности која је неспојива са чланством у Савету РЕМ-а према Закону о електронским медијима. Гарић је покушао да угаси фирму 21. маја 2025. године, али је Агенција за привредне регистре (АПР) одбила захтев због непотпуне документације. Дан раније, 20. маја 2025. године, Гарић је потписао изјаву — под пуном кривичном и материјалном одговорношћу — у којој тврди да не постоје правне препреке за његову кандидатуру. То указује да је изјава садржала неистините информације када је потписивана, јер је фирма у том тренутку и даље била активна и у његовом власништву. Ово, међутим, нису били довољни разлози да не буде одбачен као кандидат. Гарић је имао и кључну улогу у спорним изменама медијских закона, које су критиковане због нетранспарентности и изостанка јавне расправе, због чега је протестовала Коалиција за слободу медија. Јована Витез Витез је каријеру у електронским медијима, према њеној званичној биографији, почела 1997. године у радију Академац. Након тога била је новинарка, водитељка и уредница у различитим медијима. Од 2008. године до данас ради као уредница у медијској групацији Маxим медиа плус. Кандидаткиња АДЕМ-а, Kомнета и Удружења медија и медијских радника. И њена пријава је критикована због сукоба са чланом 15 Закона о електронским медијима, у ком се наводи да члан Савета не може бити „запослен, лице под уговором или лице које има интерес у правним лицима која се баве делатношћу производње, дистрибуције или емитовања радио и телевизијског програма или са њима повезаним делатностима”. Њен тренутни послодавац је Маxим медиа плус, медијска организација која је кроз власничку структуру повезана са Студијом Б и радио-станицама Јат, 5, ТДИ, Лола, Каролина, Севен Ниш, као и ХИТ ФМ, преко фирме New Agency. Удружења за заштиту деце Душан Алексић Доктор наука комуникологије. На департману за комуникологију и новинарство на Филозофском факултету у Нишу ради од 2013, где је постао доцент 2021. године. Од октобра 2023. управник Центра за медијска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Од 2012. до 2014. био је новинар на Нишкој телевизији. Поднео је кандидатуру за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије и у претходном поништеном процесу. Био је на списку кандидата који су повукли кандидатуру у тренутном процесу. Дубравка Валић Недељковић Била је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду на одсеку за медијске студије од 2005. до 2018. године. Пре тога, на Радио-телевизији Војводина, у Радио Новом Саду, била је запослена као новинарка и уредница информативно-политичке редакције. Добитница је многих новинарских награда за информативни радио-програм и радио-репортажу. Објавила је осам књига и више од 300 академских радова о новинарству и медијима. Једна је од оснивачица Новосадске новинарске школе и Удружења „Женске студије и истраживања“. Новинарска удружења: Ђорђе Влајић Новинар у пензији, са више од 47 година новинарског и уредничког искуства на јавним сервисима. Ради у Фонету. На Радио Београду био је уредник и водитељ главних информативних емисија, а после промене руководства 1991. дао је оставку на уредничко место због неслагања са променом уређивачке политике. Отпуштен је 1993. године. Влајић је био дописник ББЦ-ја од 1993. до 2010, затим се до 2015. године вратио на Радио Београд. Кратко је био и председник НУНС-а 2010. године. Био је члан радне групе за израду нацрта медијских закона о електронским медијима и јавним сервисима. Милева Малешић Активисткиња и новинарка у пензији. Радила је у локалном недељнику „Полимје“ и на Радио Полимју као новинарка, уредница и директорка од 1979. до 2008. године. Директорка и главна и одговорна уредница ТВ Форум била је до 2024. године. ТВ Форум је прва и једина телевизија цивилног сектора коју су основале жене да би производиле специјализовани програм који промовише права жена и родну равноправност. Добитница је многих новинарских награда. Иако је потпредседница Одбора за информисање Сања Јефић Бранковић покушала да оспори кандидатуру Милеве Малешић, зато што је „власница ТВ Форума’’, НУНС је истакао да Малешић никада није могла бити сувласница ове телевизије, јер је њен издавач – удружење грађана. „Документација о промени уредника (у новембру 2024, када се Малешић пензионисала, прим. нов.) благовремено је достављена АПР-у и РЕМ-у. Међутим, на сајту РЕМ-а подаци нису измењени пошто не постоји Савет РЕМ-а који треба да констатује ову измену. Универзитети: Милан Петковић Доктор економских наука и дипломирани машински инжењер. Од 1997. године до 2015. године радио у електронским медијима у Нишу. Био је саветник у Министарству културе и информисања. Радио је и као председник Едукативно-информативног центра из Ниша, копредседник Коалиције запослених у медијима, председник Извршног одбора Професионалног удружења новинара Србије – ПРОУНС и члан Извршног одбора Синдиката новинара Србије – СИНОС. Вања Шибалић Ванредна професорка Факултета драмских уметности ФДУ. За Савет РЕМ-а предложили су је Универзитет у Београду и Универзитет уметности у Београду. Од 1997. године запослена је на ФДУ, а од 2021. године је ванредна професорка на предметима Телевизијска продукција, Програмирање аудиовизуелних садржаја и Студија телевизије. Била је организаторка продукције Културно-образовног програма Радио-телевизије Србије. Удружења за заштиту слободе изражавања: Родољуб Шабић Био је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности од 2005. до 2018. године. Од 2019. бави се адвокатским пословима у својој канцеларији. Од 2023. члан је комисије за жалбе при Савету за штампу. Антонела Риха Има вишедеценијско искуство новинарке и уреднице, које је стекла кроз рад у Радио Београду, РТВ Б92, као и на РТС-у. Радила је као репортерка, новинарка у деску, уредница вести и ауторка емисија. Емисија Кажипрст, коју је Риха уређивала, добила је награду Југ Гризељ. Савети националних мањина: Мухедин Фијуљанин Кандидат Бошњачког националног вијећа. Члан је Извршног одбора БНВ, шеф Ресора за информисање, потпредседник Извршног одбора, потпредседник Бошњачког националног вијећа у два мандата (2014-2022). У октобру 2020. Влада Србије именовала га је за вршиоца дужности директора новооснованог Научно-образовног центра „Пештер” у Сјеници. Љумтурије Амети Кандидаткиња Националног савета албанске националне мањине. Новинарка је и уредница на Радио-телевизији Бујановац, на којој ради од 2009. године. Дипломирана је економисткиња, завршила је Високу школу за пословну економију и предузетништво у Београду, На скупштинској седници Одбора за културу и информисање усвојена је измена Листе кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а, након што су предлагачи и 12 кандидата јавно указали на нерегуларност гласања у категорији савета националних мањина. Тиме су поништени „фантомски“ гласови и коначно усаглашена листа с које ће се бирати девет чланова Савета РЕМ-а од 18 кандидата, односно по један из девет категорија. Удружења композитора и филмских, сценских и драмских уметника: Младен Матичевић Редитељ, сценариста и продуцент. Предложило га је Удружење филмских уметника Србије. Дипломирао је на одсеку за филмску и ТВ режију Факултета драмских уметности. Учествовао је у реализацији више играних и документарних филмова и ТВ серија, као што су Неки нови клинци, Небеска тема, Беса… Ира Проданов Крајишник Докторка наука музикологије и редовна професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Од 1997. године сарађивала је са дневним листом Дневник, Радиом и ТВ Нови Сад. Године 2016. утемељила је први мастер студијски програм у Србији – Музика и медији. Музичка је критичарка листова Дневник, Музика класика, уредница или чланица уредништва неколико часописа. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.