Вести
05. 11. 2025.
Кандидати за чланове Савета РЕМ-а представили се скупштинском Одбору за културу и информисање
Кандидати за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), њих 18, представили су се данас пред Одбором Скупштине Србије за културу и информисање, наводећи своје биографије и своје виђење како би то тело требало да ради у будућности, углавном износећи замерке и критике на стање у медијској сфери у Србији и раду претходног сазива Савета РЕМ-а.
Кандидаткиња удружења која се баве заштитом слободе изражавања, новинарка Антонела Риха, изјавила је да је професионални мотив зашто је пристала на кандидатуру, то што је више деценија сведок притиска на медије.
„Данас ми се чини да су медији у још горем положају, имамо законе који су писани по европским стандардима, али се не поштују. Управо је процес за избор Савета РЕМ-а показао како се закони не поштују“, казала је Риха.
Савет РЕМ-а, како је додала, не ради годину дана, а то доводи до ситуације да се не зна колико медија у Србији постоји, који су нови основани, истичући и да медијски плурализам не постоји јер власт контролише већину медија.
Други кандидат из те категорије, бивши повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић навео је да је период који је обављао на тој функцији био више него довољан да стекне свест „о јако лошем и све горем стању на нашој медијској сцени“.
Навео је да му је потпуно јасно да ће људи који буду изабрани у Савет РЕМ-а бити пред јако тешким задатком, јер је стање у медијима веома лоше.
„На то бивши Савет РЕМ-а није реаговао. Он има могућност да утиче на то очајно стање. Они који уђу у Савет, неће имати лак задатак, али морају да покушају“, казао је Шабић.
Канидаткиња новинарских удружења, новинарка и активисткиња Милева Малешић казала да је више од четири деценије радила у медијима и да кандидатуру за чланство у Савету РЕМ-а од стране УНС-а и НУНС-а сматра највећим признањем у њеном досадашњем раду.
„Без слободних медија, без правовремених информација, нема ни активних грађана и грађанки, који ће доносити праве одлуке, као ни слободе избора“, рекла је Малешић, додајући да РЕМ мора да буде гарант слободног и одговорног новинарства у интересу свих грађана.
Други кандидат из те категорије Ђорђе Влајић навео је да готово пет деценија ради у медијима, посебно истичући Радио Београд и ББЦ, као и да је радио на медијсим законима.
„Посебну дужност РЕМ-а видим као чувара јавног интереса у сфери електронских медија. На жалост, нисам сигуран да се то тренутно догађа“, рекао је Влајић, истичући да је потребно испитати досадашњи рад тог тела, посебно у последњих 10 година.
Кандидаткиња удружења композитора и филмских, сценских и драмских уметника, редовна професорка на Академији уметности у Новом Саду, Ира Проданов Крајишник казала је да се више деценија бави медијима, као и начином на који музика може да утиче на расположење и ставове јавности.
Према њеним речима, РЕМ треба да, по закону, јасно контролише медијске садржаје и обезбеди квалитетан програм свим грађанима и грађанкама Србије.
Други кандидат из те категорије, редитељ Младен Матичевић навео је да се у Србији и власт и опозиција слажу да је Србији место у Европској унији (ЕУ), као и он лично.
„У којој земљи ЕУ би била дозвољена оваква медијска сцена какву имамо у Србији? Одговор је – ни у једној. На то највише утиче политички притисак на независно новинарство, као и то да претходни сазив РЕМ-а није знао које су му дужности и није се бавио својим послом“, казао је Матичевић, истичући да је за РЕМ кључна примена закона како би била поправљена медијска слика.
Кандидат универзитета, професорка Факултета драмских уметности Вања Шибалић оценила је да је независност регулатора предуслов за све.
„РЕМ мора да буде институција која не реагује само када одређени проблем настане, већ делује превентивно, стручно и са мером“, казала је Шибалић, додајући да те реакције морају да буду засноване на истраживању, анализи и знању.
Други кандидат универзитета Милан Петковић казао је да је, као представник регионалних и локалних медија, био посматрач у радној групи за писање сета медијских закона, чији је био један од „најжешћих критичара“.
„Годину дана смо без ове институције и мислим да ће само формирање Савета ове институције имати позитиван утицај“, рекао је Петковић, додајући да РЕМ мора да поврати ауторитет, да делује принципијелно, проактивно, одлучно.
Кандидат из категорије издавача електронских медија Милош Гарић рекао је да је 28 година радио у медијима – Националу, Куриру, Пресу, Студију Б, ТВ Мост, Радио-телевизији Србије, Косово онлајн, а био је и државни секретар у Министарству информисања од 2024. године до почетка ове, а потом и на месту саветника министра донедавно, истичући да то није политичка функција.
Говорећи о замеркама колико је гостовао на телевизијама, посебно оним блиским власти, он се захвалио онима који су му „бројали минуте“, уз оцену да је то референца за њега на овом конкурсу.
Друга кандидаткиња из те категорије Јована Витез, није могла да присуствује данашњем јавном слушању и према речима председавајуће Невене Ђурић, доставила је лекарско уверење.
У категорији кандидата које су предложиле независне институције, кандидат Стевица Сремац рекао је да је 24 године радио на Радио-телевизији Србије – од 1988. до 2012. године.
Од тада до данас, како је додао, 11 година био је начелник Службе за надзор и анализу у РЕМ-у и две године заменик директора те Службе.
Друга кандидаткиња у тој категорији Гордана Предић казала је да дужи низ година делује у области медија и комуникација, три деценије је радила у медијима, међународним и домаћим институцијама.
Навела је да разуме улогу независности РЕМ-а у очувању јавног интереса, као и да сматра да РЕМ мора да буде транспарентан и отворен за сарадњу са организацијама цивилног друштва, додајући да промене морају да дођу из институција.
Кандидаткиња удружења за заштиту деце Дубравка Валић Недељковић навела је да је једна од оснивачица Новосадске новинарске школе, учествовала у изради медијских закона и ауторка више књига из којих се учи на катедрама за новинарство у региону.
Додала је да се залаже за РЕМ који ће свој рад заснивати на најстрожем поштовању Устава Србије, закона, медијских закона и европских директива.
Други кандидат из те категорије, професор на Филозофском факултету у Нишу Душан Алексић оценио је да је у интересу јавности да процес избора чланова Савета РЕМ-а коначно буде завршен након годину дана.
Навео је да будући чланови тог Савета морају имати професионални, али и морални интегритет, јер је тренутна ситуација у медијима – катастрофална, а претходни Сазив није радио свој посао.
Из категорије савета националних мањина, новинарка Љумтурија Амети казала је да је више од 15 година активна у медијима, наводећи да су објективност, професионалност и међусобно поверење сматра кључним у друштву.
Додала је да се кандидовала како би допринела слободи изражавања и одговорности свих учесника у медијском простору, чему највише може допринети кроз независтан рад РЕМ-а, без политичких притисака и уплитања интереса.
Други кандидат из те категорије политиколог Мухедин Фијуљанин, казао је да је обављао бројне функције у медијима и јавној управи, укључујући и позицију државног секретара.
Медији, према његовим речима, постоје због истинитог, објективног и правовременог обавештавања јавности, а Савет РЕМ-а треба да буде у функцији грађана, а не политичких интереса, као и инструмент поштовања грађанских права и слобода, као и права националних мањина.
Кандидаткиња цркви и верских заједница Снежана Миљковић навела је да је од 2018. године запослена као шеф кабинета за мисионарску делатност у Српској православној цркви (СПЦ), односно у Храму Светог Саве, као и новинар у више медија повезаних са црквом.
„Верујем да медији имају огромну одговорност и моћ, као и да могу бити најснажније средство духовног уздизања једног народа ако се користе сависно. РЕМ видим као тело које не само надзире, већ и васпитава“, рекла је Миљковић.
Други кандидат из те категорије Мевлуд Дудић оценио је да је РЕМ један од најосетљивијих стубова демократског модерног поретка, који се данас не бави само дозволама као некада, већ моделира друштвену културу.
„Ми данас живимо у времену када једна реченица постављена у наслов, један клик, може запалити друштво, може произвести говор мржње, зато РЕМ мора бити институција која ће бити изнад свега тога“, казао је Дудић.
У наставку јавног слушања следе питања и разговор са кандидатима за чланове Савета РЕМ-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.