Вести
31. 10. 2025.
Некажњивост злочина над новинарима у Србији готово стопроцента
Некажњивост напада на новинарке и новинаре не сме постати нова нормалност, јер то директно утиче на слободу медија, право на информисање грађана па самим тим и на демократско друштво, оцењено је на догађају поводом обележавања Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима „Некажњивост је злочин – спречимо га“, који су организовали Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Европској кући у Београду.
Представник ОЕБС за слободу медија Јан Брату истакао је том приликом да некажњивост није само неуспех правосуђа већ претња целом друштву, јер „када се новинари ућуткују, корупција расте, јавна дебата слаби, а грађани губе поверење у институције“.
„Државне власти имају позитивну обавезу да штите новинаре. То значи да нападе треба одмах и независно истраживати, процесуирати све одговорне и пружити правни лек жртвама и њиховим породицама. Истраге и суђења за нападе, старе и нове, морају се спровести до краја, претње, укључујући оне путем интернета, морају се схватити озбиљно, а јавни функционери морају јасно и јавно осудити сваки напад. Ћутање пред насиљем значи саучесништво“, оценио је Брату.
Он је подсетио је на 18 случајева нерешених убистава и отмице новинара на Kосову у периоду од 1998. до 2005. године, као и на нерешена убиства Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића.
„Они су били независни и критички гласови, ућуткани да би се спречило ширење ’непријатних истина и мишљења’. Не смемо заборавити ни кампање клевета и дезинформација које су претходиле њиховим убиствима“, навео је представник ОЕБС.
Према подацима УНЕСЦО опсерваторије о убијеним новинарима, од 1993. године више од 1.800 новинара убијено је широм света. Додао је и да је, према Међународној федерацији новинара, најмање 225 новинара и медијских радника убијено у Гази, многи од њих као резултат директног циљаног напада.
„Ценим принципијелну солидарност АНЕМ-а у покретању акције ’Гласови из Газе’, као и акцију ’Минут ћутања’ коју су организовала новинарска удружења НУНС и УНС заједно са Институтом за медијску разноликост Западног Балкана“, истакао је Брату.
Амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је да је у Србији забележено 95 случајева нарушавања слободе новинара у првих шест месеци ове године, а да су, према подацима медијских и новинарских удружења, ти бројеви многи већи. Према његовим речима, новинари у Србији су под све већим ризиком и такође се осврнуо на нерешене случајеве убистава новинара.
„ЕУ је безбедност новинара и слободу медија поставила у средиште своје агенде за људска права и владавину права. Kада се новинар ућутка, јавност губи свој глас. Због тога мора бити нулта толеранција према кривичним делима, нападима и претњама против новинара, а сваки такав случај мора бити процесуиран и адекватно кажњен, како би се новинарима обезбедило безбедно и сигурно окружење за рад у интересу јавности“, додао је амбасадор ЕУ у Србији.
Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић оценио је да су последње две године по питању медијских слобода у Србији најгоре после 2000. године. Он је истакао да је некажњивост скоро апсолутна имајући у виду једну осуђујућу пресуду годишње у 2024. и 2025. години.
„Прошле године и од почетка ове, нова нормалност је да Министарство унутрашњих послова све мање решава случајеве напада на новинаре. Некажњивост по правилу долази у најтежим случајевима. Физички напади на наше колеге Вука Цвијића, Угљешу Бокића, на новинарке, камермане и фотографе, остају без епилога, шаљући друштву поруку – нема правде за оне који доносе истину јавности“, рекао је Матић.
Према његовим речима, рад таблоидних медија у потпуности је заснован на лажима и говору мржње. Потпуно неометано, додао је, воде кампање против новинара, тужилаца, судија, чиме се не само чине кривична дела, врши притисак, већ и угрожава безбедност.
„Нормално је постало да председник, представници извшне и законодавне власти, ту праксу не само да толеришу, него и подржавају и подстичу, а кроз бројне злоупотребе пројектног суфинасирања и на друге начине финансирају фабрике лажи и производњу зла. За то време јавни сервиси, игноришу јавни интерес. Све што није било нормално, све што подрива демократију, нормализовано је у последње две године. Људска права, заједно са речју демократија, газе се свакодневно“, објаснио је Матић.
Адвокатица у области медијског права Kруна Савовић представила је мониторинг медијске сцене у Србији за последњих годину дана, подсећајући, по месецима, на најдрастичније случајеве кршења медијских слобода.
„У последњих годину дана прешло се из фазе у којој је највише забележених претњи новинарима било упућено путем интернета, у фазу у којој се насиље над њима одвија у реаланом свету, а врше га чак и припадници полиције пристуни на терену“, подсетила је адвокатица Савовић.
Осврнула се и на ефекте пријава упућених служби интерне контроле Министарства унутрашњих послова. Један од званичних, забрињавајућих и индикативних одговора био је да се особа која је напала сниматеља не може идентификовати, иако постоје снимци и интерна евиденција о томе који је припадник полиције ког дана био распоређен на које место.
Адвокатица Савовић подсетила је и на то да је у ограђеном и шаторима покривеном простору испред Скупштине Републике Србије велики број новинара био онемогућен да извештава, да је инцидената, као и привођења било доста. Посебну жртву у протеклих годину дана, истакла је, поднели су фоторепортери, чији је посао за информисање јавности од пресудне важности.
Представници Независног удружења новинара Србије (НУНС) изнели су податак да је, према последњем пресеку, у 2025. години забележено 300 случајева напада, претњи и притисака, али да велики број случајева још није унет у њихову базу.
„Од тога су 133 претње, 90 физичких напада и шест напада на медије. Остало су притисци којих има много више. Постоји и велики број непријављених случајева напада на новинаре током протеста, вероватно због неповерења у институције али и страха, који је највише изражен код младих и новинара са локала“, навела је Марија Бабић, правница НУНС-а.
Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима обележава се сваког 2. новембра, као дан који је Генерална скупштина Уједињених нација прогласила како би скренула глобалну пажњу на један од најхитнијих изазова за слободу изражавања и приступ информацијама – безбедност новинара и питање некажњивости за злочине почињене над њима.
Догађај је одржан у склопу пројекта "Систем превенције насиља и заштите новинара“ који спроводи АНЕМ са партнерима Инсајдер ТВ и Центар за развој локалних медија, а уз подршку Европске уније, влада Норвешке и Швајцарске и Балканског фонда за демократију, Мисије ОЕБС-а у Србији и Министарства за информисање и телекомуникације РС.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.