Вести
27. 09. 2025.
Србија већ 11 месеци без Савета РЕМ-а, хоћемо ли га дочекати?
Србија већ готово 11 месеци функционише без Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), што парализује надзор над електронским медијима и омогућава неометану пропаганду за власт.
Стручњаци и бивши чланови РЕМ-а упозоравају да одсуство регулатора не утиче само на контролу медијског садржаја, већ и на легитимизацију политичке моћи, док грађани и независне организације остају без ефикасног механизма за заштиту плурализма и слободе информисања.
Мандат последњег сазива Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) истекао је 4. новембра 2024. године. Од тог тренутка РЕМ је практично остао без регулаторног Савета.
Потпаролка савета РЕМ-а Оливера Зекић кратко је рекла за Данас да не зна када би нови савет РЕМ-а могао бити изабран и да нема коментар на то што је Србија већ 11. месеци без Регулаторног тела за електронске медије и додала „не липши магарче крај зелене траве“.
У првим месецима 2025. године расписан је конкурс за избор нових чланова Савета РЕМ-а, али процес је брзо погођен критикама.
Појавили су се проблеми са нетранспарентношћу, сумње у легалност предлагача и саме процедуре, а већи број кандидата је повукао своје пријаве, истичући да конкурси крше Закон о електронским медијима.
Ни након расписивања новог конкурса ситуација није значајно напредовала. Током маја и јуна кандидати су масовно повлачили пријаве због процедуралних пропуста, а студенти су формирали Радну јединицу за РЕМ како би предложили план за избор нових кандидата. Ипак, до јула 2025. процес је запао у блокаду, а избор новог Савета РЕМ-а и даље није реализован.
„Власт баш брига за то што нема РЕМ-а, њима је то у ствари идеално, и они би овако наставили годинама. Али, ту има једно велико али – пошто треба подмитити њихово изборно тело, а парице су пресушиле на све оне који су се уталили са државом на разним тзв. инвестиционим пројектима као што су Експо, национални стадион, на њихове контрамитингаше па су властима потребне паре од ЕУ“, каже за Данас Перица Гуњић уредник портала Цензоловка.
Гуњић додаје да је због овога ситуација за власт „малчице незгодна“ јер Европска унија део својих финансијских средстава условљава напретком у одређеним областима, међу којима је и избор Савета РЕМ-а.
„И тако они и даље гурају ту причу, чак потурају дипломатама Ану Брнабић у свом, специјално за странце, љубазном издању, да их убеди како они, у ствари, много воле и НВО организације које не контролишу, од којих зависи читав процес“, каже Гуњић.
Према његовом мишљењу, власти покушавају да изаберу наводно независни РЕМ који би у пракси могли потпуно да контролишу, али да је тај процес отежан јер дипломате више нису спремне да прогледају кроз прсте, па је власт присиљена да тражи начин како да избор прође и код амбасадора чланица Европске уније.
„Сад су ту у игри разне комбинације унутар Савета, који има 9 чланова – дал ће бити 6:3 за СНС кандидате или 5:4, што је за власт превише тесно. Мука жива. Прича о независним стручњацима који воде тако важно тело са овом влашћу се никада неће остварити, то је ваљда сад свима јасно“, наводи Гуњић.
Зоран Гавриловић, директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), каже да и док је постојао Савет РЕМ-а није радио свој посао.
„Kажњивости и регулације од стране РЕМ-а није било ни док је радио у пуном мандату. Сада су медији који се, како је Вучић рекао, финансирају из државног ћупа свесни да нема никакве кажњивости и могу неометано да раде пропаганду за власт, а са друге стране таргетирају друштвене актере,“ објашњава Гавриловић.
Kако додаје БИРОДИ је због неадекватног функционисања РЕМ-а формирао механизам за мониторинг медија и ствара архиву медијског извештавања која ће послужити када се формира право регулаторно тело.
„Тако ћемо моћи да РЕМ-у уступимо архиву и направимо ревизију пре свега електронских медија који су до тог тренутка имали дозволу за национално покривање,“ наводи Гавриловић.
Он истиче да је тренутно стање практично бесправно када је у питању медијска регулација у Србији.
„Није поента само да добијемо РЕМ, питање је какав ћемо РЕМ добити, избор чланова Савета РЕМ-а не значи ништа уколико они не буду радили свој посао“, каже Гавриловић.
Гавриловић истиче да би медији са националним покривањем били вероватно угашени због непоштовања закона да је РЕМ радио свој посао.
„Овде се заборавља да је једна телевизија била укинута јер је била у функцији, према мишљењу тадашњег РЕМ-а, једне политичке странке и једног капиталисте, а то је била телевизија БK. Није тачно да РЕМ не може да ради свој посао, он може да ради кад хоће. РЕМ је који је постојао био стуб легализације и легитимизације одржавања личне власти Александра Вучића“, каже Гавриловић.
Јудита Поповић, некадашња чланица Савета РЕМ-а, оцењује да би функционално регулаторно тело постојало само у правној држави.
„Јер да имамо правну државу, онда бисмо имали и регулатора, имали бисмо Савет РЕМ-а и Савет РЕМ-а би радио свој посао како је то законом и Уставом предвиђено,“ каже Поповић и додаје да одсуство спровођења закона објашњава зашто РЕМ не функционише, али ни говор мржње није адекватно регулисан.
Она сматра да властима одговара овакво стање у домену електронских медија. „Ја мислим да властима јако и одговара ова целина у домену медија, електронских медија пре свега, и ја не видим ту ништа чудно, нити разлога за препашћење,“ наводи Поповић.
Према њеним речима, говор мржње је доминантан јер омогућава даље друштвено дељење и сукобе које режим лако канализује и манипулише њима у сопственом интересу.
„Ако ме питате ко је то – наравно да је то режим,“ каже Поповић.
Она истиче да медији функционишу као полуга власти. „Наравно да ће то тако да се настави и наравно да су медији полуга власти и то је механизам на основу којег они јако лако могу да манипулишу. Ви немате слободу мишљења ако не добијете праве информације. Све док јавни сервиси не раде у јавном интересу, а приватни медији су искључиво контролисани од стране режима, промене се не могу очекивати,“ каже Поповић.
Поповић не очекује скору промену у домену формирања новог Савета РЕМ-а.
„Не очекујем скору промену у том домену, јер да бисмо дошли до ситуације да се изабере нови Савет РЕМ-а потребне су политичке промене. А да бисмо имали политичке промене, морамо пре свега да имамо правну државу,“ наводи она и подсећа да је лично покушавала више од три године да унапреди рад Савета, али да је међу девет чланова то био „стварно илузоран посао.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.