Вести
27. 08. 2025.
Анализа процеса суфинансирања пројеката производње медијских садржаја у Србији у 2025. години
Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) објавила је анализу процеса суфинансирања пројеката производње медијских садржаја у Србији у 2025. години. Сумирајући годину за нама може се закључити да, када је реч о суфинансирању медијских пројеката, помак у добром смеру није направљен. Управо је супротно.
Иако је износ новца за медијске пројекте у овој години незнатно увећан у односу на претходну, не може се рећи, имајући у виду расподелу средстава, да ће он бити заиста искоришћен у сврху остваривања јавног интереса.
И поред свих напора да се процес унапреди и злоупотребе онемогуће, и даље највећа рак рана читавог процеса остају састави комисија, а самим тим и расподела буџетског новца.
Пре свега, проблематичним начином бодовања кандидата за чланове комисија у 2025. години, направљен је почетни погрешан корак, што је послужило као основ за касније манипулације у формирању комисија и расподели новца.
Највише поена у овогодишњем процесу бодовања кандидата добили су медијски стручњаци и кандидати новинарских и медијских удружења блиских власти, док су представници релевантних медијских и новинарских удружења остајали по страни у највећем броју случајева. И када су били изабрани у комисије, најчешће су били у мањини, па њихово бодовање пројеката није имало великог утицаја на коначну расподелу.
Ову пројектну годину свакако су обележили поједини медијски стручњаци, који су, с обзиром на висок број поена, именовани у скоро сваку комисију за коју су се пријавили, па су тако неки од њих били у више десетина комисија. Ако се томе дода именовање у комисију још по најмање једног представника удружења и асоцијација чија је једина активност именовање чланова у комисије, а не заштита новинара и унапређење професије, долазимо до, у најмању руку, проблематичних резултата конкурса, приказаних у овој анализи.
Иако је Законом из 2023. године промењен систем пријаве у комисије, па и бодовања, власт је ипак пронашла начин да и у оваквом систему предност пружи овим представницима удружења, осигуравајући тако расподелу средстава медијима блиским њој.
Релевантна новинарска и медијска удружења и ове године су помно пратила процес пројектног суфинансирања, али, нажалост, као и ранијих година, ставови, апели и реаговања ових асоцијација на неправилности углавном нису имале ефекта.
Пројектну годину за нама свакако је обележио и почетак рада Јединственог информационог система, али такође у правцу који није довео до тога да се пројектни циклус побољша и олакша, већ супротно.
Лошим техничким решењима омогућено је, случајно или намерно, да транспарентност овог процеса буде на ниском нивоу, закомпликована дугим процедурама, додатном документацијом, скривеним мењањем података, датума и документације, слабом комуникацијом са техничком подршком и свеопштим, може се слободно рећи, малтретирањем свих учесника у процесу.
Пројектно суфинансирање производње медијских садржаја у области јавног интереса у овој години враћено је неколико корака уназад.
Како би се овај процес унапредио и како би он испунио своју суштину, неопходна је пре свега, политичка воља, а онда и озбиљно анализирање и измена постојеће регулативе - Закона и Правилника, како би се избегле злоупотребе које су се јављале и ове године.
Цела анализа доступна је на овом линку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.