Вести
14. 05. 2025.
Ковач: Сет медијских и изборних закона и избор РЕМ-а могућ до средине јуна
Председница Одбора Скупштине Србије за европске интеграције Елвира Ковач изјавила је данас да би нови сет медијских и изборних закона, као и избор новог Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), који су, како је рекла, "услов свих услова" за отварање Кластера 3 у преговорима Србије за приступање Европској унији, могли да буду усвојени до средине јуна.
Ковач је за Радио-телевизију Србије рекла да би закони, бар они за које постоји мишљење Европске комисије, требало ових дана да се нађу пред Владом Србије.
"Када они прођу Владу, да не би опет добијали критике - да не би било по хитној процедури, мора да прође 15 дана да одстоје у Скупштини, што значи да би у првој половини јуна, још увек не знам тачан датум, била седница Скупштине Србије, на којој бисмо расправљали и на крају усвојили ове законе", рекла је она.
Говорећи о избору Савета РЕМ-а, казала је да је процедура покренута 8. маја и да тече рок од 15 дана за пријаву кандидата.
"И након неколико седница Одбора за културу и информисање, мислим да је реално да се то заврши до краја маја. Самим тим, од почетка до прве половине јуна, могли би све то да испоручимо", додала је Ковач.
Подсетимо, Савет РЕМ-а не постоји од новембра прошле године, када је истекао мандат тадашњем сазиву. Расписан је тада конкурс за нове чланове, али је крајем јануара седморо кандидата повукло своје кандидатуре због, како су тада рекли, кршења закона.
Под притиском студената који су две недеље блокирали јавни сервис донета је одлука о расписивању новог конкурса. Ипак, питање је како ће овога пута процес изгледати, јер иако закон јасно дефинише надлежности РЕМ-а, пракса показује супротно.
Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је недавно у Европском парламенту да је Европска унија (ЕУ) предана да подржи Србију на путу ка чланству, али је потребно да Београд обави кључне реформе, које и студенти и грађани траже већ пет месеци.
А када су у питању избори, расписивање локалних избора у Косјерићу и Зајечару, првих откако је земљу захватио талас грађанских протеста, унело је нови живот у стару дебату о условима под којим грађани Србије бирају своје политичке представнике.
Тема која је обележила политички живот у првој половини 2024. године је накнадно гурнута под тепих, а да ништа конкретно на решавању проблема није урађено.
Да проблем постоји, усагласили су се представници власти и парламентарне опозиције током консултација у скупштини у марту прошле године. Резултат тих састанака било је формирање Радне групе за примену ОДИХР препорука која је требало да све критичне тачке изборног процеса преточи у законске измене.
Групу која је формирана у априлу прошле године, чинили су представници власти, опозиције и цивилног сектора, а систем гласања је тако устројен да нико није могао никога да прегласа.
Ипак, током десет месеци формалног трајња радне групе, још једном се показало да је постизање међустраначког консензуса најтежи подухват у домаћој политици.
Када су у фебуару ове године представници опозиције замрзли учешће у радној групи, а одмах за њима и представници цивилног сектора, укупан број предлога који је прослеђен скупштини на усвајање био је – нула.
"То је стигло до мртве тачке“, рекла је раније за Инсајдер народна посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић и бивша чланица радне групе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.