Вести
22. 03. 2025.
Отворено писмо Уредничком колегијуму РТС-а
Најпре, ко сте ви и кога представљате? Да ли ви заиста говорите у име запослених РТС-а или сте написали саопштење од 21. марта 2025. да бисте заштитили своје положаје и досадашњи начин рада који вам је пред улаз зграде у Таковској 10 довео у толико наврата више десетина, па и стотина хиљада незадовољних грађана који су престали да буду ваши гледаоци, али и даље морају да плаћају претплату?
Ваше обраћање је феноменолошки занимљиво јер се у исто време обраћате на пет-шест адреса: и властима и опозицији, и студентима и грађанима у протесту, па и, како пишете, „делу запослених“, дакле својим колегиницама и колегама. Пошто вас, како доживљавате ситуацију, нападају са свих страна, и власт и опозиција, и студенти и „део запослених“, спремно скачете у закључак да – нема шта друго – мора да сте у праву. Штавише, да испуњавате не само своју законску дужност, него и да је РТС једино место где неистомишљеници могу међусобно да разговарају.
Добар виц.
Да питамо учеснике тог имагинарног дијалога шта мисле: а) води ли се уопште такав дијалог и на шта личи кад се неистомишљеници нађу у студију РТС-а; б) колико често су позивани студенти у протесту и представници неистомишљеника власти и ц) како новинари РТС-а разговарају са представницима власти, посебно са председником Републике кад сврати на РТС, како су духовито приметили, да му гостује неко од колега или колегиница који наводно воде разговор с њим?
РТС, посебно његов информативни програм (иако не само он, али он највише), одавно је изгубио своју улогу места на коме се објективно извештава о свим релевантним догађајима и непристрасне медијације дијалога између неистомишљеника у кризним временима, да не помињем истраживачко новинарство и критички приступ као метод. Посебно је питање када је РТС у својој историји заиста био Јавни сервис, будући да је увек био на удару извршних власти, али је несумњиво да је најгоре доба, и за РТС и за друштво у Србији, било деведестих под Милошевићевом страховладом и последњу деценију за време Вучићеве аутократије.
Они који су се током деведесетих истакли као део уређивачких колегијума РТС-а остали су словима трајне срамоте уписани у анале српског поданичког и хушкачког новинарства. Питам се како ли ће ваша имена бити упамћена, ма ко све седи у уређивачком колегијуму, а где сигурно има и искусних новинара који су свој некада заслужени углед ових година спискали ко зна због чега, због мало или мало више директорских и уредничких привилегија и статуса.
На крају ћу вам, непоштовани колегијуме, одговорити у име „дела запослених“, самоиницијативно свакако, нико ме није на то наговорио, за које кажете да мислимо да је РТС „нечија, туђа, кућа“. Најпре да вас похвалим због експресивне употребе зареза који наглашавају драматику нашег отуђења као „дела запослених“. Сигуран сам да нико од нас не мисли да је РТС туђа кућа, свакако није нечија, наша је, али не само нас запослених, већ и свих грађанки и грађана Србије, штавише плаћали претплату или не, јер смо Јавни сервис и дуги низ година промотери оне крилатице: „ваше право да знате све“. Да заборавимо сада ону другу „медијски јавни сервис европске Србије“ (ајде, добро, можда ће некад опет некима да буде и небеске Србије :).
Па пошто је РТС заједничка кућа свих нас у Србији, сви имају право да га коментаришу и критикују и да траже, ту сте сасвим у праву, бољи и суштински другачији РТС од овога који и они и ми као „део запослених“ имамо, бивајући све време таоци једне сервилне уређивачке политике чије клатно иде од провладине до прорежимске оријентације. Оно прво је свакако слободни РТС, отворен за дијалог неистомишљеника.
Зашто би онда било ко освајао такав РТС? И заиста, зашто би било ко освајао РТС? Kада се испостави да је „део запослених“ заправо огромна већина заспослених на РТС-у, а анонимни уређивачки колегијум неминовно оде у заслужени заборав, као разноразни комракови и милановићи до сада, створиће се предуслови да се РТС врати у законске оквире и да у овој медијској кући почну и наставе да се негују искључиво професионализам, самосталност, креативност и медијски рад у јавном интересу и за опште добро.
У то име, живели!
Саша Ћирић и уређивачки колегијум Протест Радио Београд.
Коментари (2)
Остави коментар24.03.
2025.
Pismo Uredničkom kolegijumu
Pitanje je ko su ti ljudi što se kriju iza Uredničkog kolegijuma RTS-a? Imaju li minimum dostojanstva i samopoštovanja. Profesionalne etike nemaju jer da je imaju nebi Vučić logorejama o spoljnjom i unutrašnjem neprijatelju, "Obojenoj revoluciji" kad god mu se ćefne remetio programsku šemu, podizao tenzije i dovodio u konfuziju pre svega svoje neupućene pristalice. Njegov poziv iz Žitorađe preko RTS-a građanima Srbije:"Da se mirnim i demokratskim putem suprotstave teroru onih koji ih već četiri meseca maltretiraju" ustvari je opasan poziv na konfrontaciju sa masovnim okupljanjima studenata i naroda ili tačnije rečeno uvertira u građanski rat. Očigledno je kroz sve masovnije narodne Zborove da se domen uticaja SNS-a sužava tako da više ne mogu slobodno da se kreću i održavaju partijske sastanke po Srbiji niti mogu da montiraju propagandne štandove, a da ih ne čuva policija od naroda koji ih više neće. Zato su postali agresivni jer gube nešto što su smatrali da im propada za sva vremena i u tom gubitku osvetnički nanose ogromnu štetu Srbiji u čemu učestvuje i Urednički kolegijum RTS-a!
Одговори23.03.
2025.
Medijsko roblje i njihov gospodar
Izvrstan, argumentovan odgovor Uredničkom kolegijumu RTS-a koji ne predstavlja većinu zaposlenih u ovoj instituciji, već puku "produženu ruku" Aleksandra Vučića koji je ukinuo podelu vlasti u težnji da svoju volju za moć predstavi kao jedini zakon naše zemlje. Pomenuti kolegijum je pretvorio javni servis u agitprop ovoga autokrate i kvazipatrote. Ali siguran sam da će se unutrašnji plamen otpora ovoj podaničkoj uređivačkoj politici rukvodstva RTS-a nezaustavljivo širiti. Jer rejting njihvog gospodara vrtoglavo pada zbog sve veće i intenzivnije studentsko-građnske pobune protiv njegovog arbitrarnog načina vladavine. On više ne sme da se obraća građanima na otvorenom, već samo u salama svojim pristalicama, među kojima je dobar deo onih koje ucenjuje gubitkom posla. Vreme organizovanja velikih kontramitinga je nepovratno prošlo. Kao nekadašnji direktor Radio Beograda u dva mandata, posle 2000. godine, smatram da posle pada postojećeg režima treba promenuti način izbora članova regulatornog tela treba promeniti. Pošto javni servis pripada svim građanima, neophodno je da većinu članova ovog tela na tajnom glasnju biraju vanskupštinske organizacije: NUNS, univerzitet, advokatska komora i slično. Zahvaljujući takvom načinu izbora, većina članova REM-a neće biti zavisna od vlasti već će račune za svoj rad polagati onim institucijama i udruženjima koji su ih birali. Oni koji te biraju mogu te i smeniti. Ovako gologlav skidam kapu autoru teksta i onima koji taj tekst podržavaju.
Одговори.