Вести
22. 03. 2025.
Отворено писмо Уредничком колегијуму РТС-а
Најпре, ко сте ви и кога представљате? Да ли ви заиста говорите у име запослених РТС-а или сте написали саопштење од 21. марта 2025. да бисте заштитили своје положаје и досадашњи начин рада који вам је пред улаз зграде у Таковској 10 довео у толико наврата више десетина, па и стотина хиљада незадовољних грађана који су престали да буду ваши гледаоци, али и даље морају да плаћају претплату?
Ваше обраћање је феноменолошки занимљиво јер се у исто време обраћате на пет-шест адреса: и властима и опозицији, и студентима и грађанима у протесту, па и, како пишете, „делу запослених“, дакле својим колегиницама и колегама. Пошто вас, како доживљавате ситуацију, нападају са свих страна, и власт и опозиција, и студенти и „део запослених“, спремно скачете у закључак да – нема шта друго – мора да сте у праву. Штавише, да испуњавате не само своју законску дужност, него и да је РТС једино место где неистомишљеници могу међусобно да разговарају.
Добар виц.
Да питамо учеснике тог имагинарног дијалога шта мисле: а) води ли се уопште такав дијалог и на шта личи кад се неистомишљеници нађу у студију РТС-а; б) колико често су позивани студенти у протесту и представници неистомишљеника власти и ц) како новинари РТС-а разговарају са представницима власти, посебно са председником Републике кад сврати на РТС, како су духовито приметили, да му гостује неко од колега или колегиница који наводно воде разговор с њим?
РТС, посебно његов информативни програм (иако не само он, али он највише), одавно је изгубио своју улогу места на коме се објективно извештава о свим релевантним догађајима и непристрасне медијације дијалога између неистомишљеника у кризним временима, да не помињем истраживачко новинарство и критички приступ као метод. Посебно је питање када је РТС у својој историји заиста био Јавни сервис, будући да је увек био на удару извршних власти, али је несумњиво да је најгоре доба, и за РТС и за друштво у Србији, било деведестих под Милошевићевом страховладом и последњу деценију за време Вучићеве аутократије.
Они који су се током деведесетих истакли као део уређивачких колегијума РТС-а остали су словима трајне срамоте уписани у анале српског поданичког и хушкачког новинарства. Питам се како ли ће ваша имена бити упамћена, ма ко све седи у уређивачком колегијуму, а где сигурно има и искусних новинара који су свој некада заслужени углед ових година спискали ко зна због чега, због мало или мало више директорских и уредничких привилегија и статуса.
На крају ћу вам, непоштовани колегијуме, одговорити у име „дела запослених“, самоиницијативно свакако, нико ме није на то наговорио, за које кажете да мислимо да је РТС „нечија, туђа, кућа“. Најпре да вас похвалим због експресивне употребе зареза који наглашавају драматику нашег отуђења као „дела запослених“. Сигуран сам да нико од нас не мисли да је РТС туђа кућа, свакако није нечија, наша је, али не само нас запослених, већ и свих грађанки и грађана Србије, штавише плаћали претплату или не, јер смо Јавни сервис и дуги низ година промотери оне крилатице: „ваше право да знате све“. Да заборавимо сада ону другу „медијски јавни сервис европске Србије“ (ајде, добро, можда ће некад опет некима да буде и небеске Србије :).
Па пошто је РТС заједничка кућа свих нас у Србији, сви имају право да га коментаришу и критикују и да траже, ту сте сасвим у праву, бољи и суштински другачији РТС од овога који и они и ми као „део запослених“ имамо, бивајући све време таоци једне сервилне уређивачке политике чије клатно иде од провладине до прорежимске оријентације. Оно прво је свакако слободни РТС, отворен за дијалог неистомишљеника.
Зашто би онда било ко освајао такав РТС? И заиста, зашто би било ко освајао РТС? Kада се испостави да је „део запослених“ заправо огромна већина заспослених на РТС-у, а анонимни уређивачки колегијум неминовно оде у заслужени заборав, као разноразни комракови и милановићи до сада, створиће се предуслови да се РТС врати у законске оквире и да у овој медијској кући почну и наставе да се негују искључиво професионализам, самосталност, креативност и медијски рад у јавном интересу и за опште добро.
У то име, живели!
Саша Ћирић и уређивачки колегијум Протест Радио Београд.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.