Вести
14. 03. 2025.
Дечји ТВ програм постао споредни садржај: Каква је будућност емисија за најмлађе
Емисије за децу некада су биле значајан стуб телевизијских шема, док данас заузимају тек симболичан део програма.
Упркос стотинама канала и бесконачним опцијама - квалитетног домаћег програма за најмлађе готово да нема. Дечјих емисија има мање него осамдесетих година, када нико на даљинском управљачу није морао да притиска цифре даље од три.
Да ли су телевизије "одустале" од деце или су деца одустала од телевизије? Подаци показују да је дечји програм чак и на јавним сервисима - РТС и ТВ Војводина - на маргинама. Према званичним извештајима, на првом каналу Радио-телевизије Србије дечји програм чини свега око 0,5 одсто емитованог садржаја.
Овај статистички податак не изненађује - готово је идентичан као и претходне године. Садржај за најмлађе углавном се своди на репризе страних и домаћих серија или скромну домаћу продукцију, док програмом доминирију ријалитији, сапунице и дневнополитичке емисије, од којих многе подсећају на својеврсан ријалити.
У поређењу са европским стандардима, то је поражавајуће - Би-Би-Си има чак два специјализована канала за децу, док у Немачкој и Скандинавији образовни и забавни садржаји за најмлађе имају значајан простор и средства.
- Закон је јасан: тачно се зна у којој мери треба да буде заступљен који програмски профил, а РЕМ је надлежан да то надгледа - каже редитељ Станко Црнобрња за "Новости".
- Али, РТС се не придржава законских правила, РЕМ их не контролише, а деца остају ускраћена за квалитетан садржај.
Док традиционалне телевизије готово игноришу најмлађе, интернет преузима примат. Канали с песмицама, дигиталне приче и едукативни квизови полако постају нови дечји програм. Али, питање је - да ли је исправно препустити будуће генерације разним алгоритмима и комерцијалним интересима великих дигиталних платформи?
|
Серије популарне, али - "скупе" Серије за децу су популарне, али је њихово снимање скупо - рекла је Јелена Попадић, уредница дечјег програма РТС. - Процена буџета серије коју смо планирали да радимо превазилази редакцијски годишњи буџет 50 одсто. Никад не бих прихватила да се то ради помоћу штапа и канапа, тако да се радије опредељујем да радимо онда више мањих пројеката него серије за децу, нажалост. Гледаност наших серијала "Плава птица" и НТЦ квиз је велика, између 170.000 и 350.000 гледалаца. |
- Наша деца као да су препуштена сама себи и одрастају уз интернет, друштвене мреже, мобилне телефоне, "лудачке" игрице - истиче Црнобрња.
- То може имати озбиљне последице. У државама попут Кине, Америке, Немачке, па чак и Турске, дечји програм је обавезан, јер оно што деца гледају утиче на њихов когнитивни развој и емоционалну интелигенцију. Ми смо изгубили оријентир. То што ради РТС је нехат, а нико их не приморава да раде другачије. У РТС ћуте, док их неко не натера да нешто промене.
Наш саговорник упозорава да ће телевизија, уколико се настави тренд маргинализације дечјег програма, изгубити једну од најважнијих група гледалаца:
|
Последње место на скали У извештају РЕМ за 2023. наведено је да је дечји програм жанр који се одликује конзистентно ниским уделом у укупном емисионом времену РТС 1. Од 2018. до 2023, овај жанр заузимао је последње место на жанровској скали РТС 1. Удео дечјег програма у укупном емисионом времену РТС 2 такође не престаје да опада. |
- Телевизијске куће су закључиле да је дечји програм прескуп, недовољно профитабилан и, да будемо искрени, да се нико више око њега не узбуђује. РТС не занима да улаже у квалитетан програм, у баштину, у нешто што ће остати трајно. Као што су одолели времену "Невен", "Коцкица", тако треба стварати програм за садашње и будуће генерације. Не може се само гледати комерцијални интерес, јер ако се дечји програм и даље буде третирао као споредан садржај, неће нестати само емисије - нестаће и генерације које ће јавни сервис уопште доживљавати као свој.
Црнобрња каже да снимање квалитетне дечје емисије не мора да буде скупље од политичког ток-шоуа у студију:
- Постоји много дечјих позоришта и креативних радионица, тако да може лепо да се осмисли програм. Чак и озбиљне дечје серије, какве је радио Тимоти Бајфорд, јефтиније су од "Евросонга". Јавни сервиси имају дужност да емитују програм који васпитава децу. Али нико их не тера, и они то не раде. Зато се гасе дечје редакције.
|
Желе више квизова, мање реприза КАКАВ би програм волела деца - својевремено су истражилили Удружење новинара Србије и Уницеф. Најмађи су навели да би волели да има више квизова (да се направи "Слагалица" за децу), интерактивних емисија, такмичења. Такође, навели су да је потребно више емисија о науци ("са експериментима"), пророди, животињама, спорту, уметности, путовањима и упознавању различитих култура. Већина деце је поменула да на ТВ каналима има превише репризирања и да би волели да има више нових емисија, а мање насиља у телевизијским емисијама. |
Дечје редакције ни у "златно доба" током осамдесетих нису имале одрешене руке за трошење ресурса и новца, али су ипак производиле неке од најлепших емисија које се памте.
- Сви су били скромнији, а у изради програма учествовао је велики број уметника и то су чинили из љубави - каже нам дечји писац Весна Ћоровић Бутрић, која је годинама уређивала Програм за децу и младе Радио Београда 1.
- Када сам почела да радим у дечјој редакцији, било је двадесетак запослених, а уредници су били познати дечји писци, редитељи, сценаристи... Функционисали смо као тим. У тој редакцији данас је троје људи од којих двоје у августу одлази у пензију. Ако се не запосле нови људи дечја редакција ће се угасити.
Ћоровић Бутрић сматра да није проблем само у РТС, већ и у кућама где немају дечје редакције:
- Дечја редакција у РТС још постоји и производи садржаје који могу да се понуде деци. Друге телевизијске куће можда емитују цртане или дечје филмове, али редакцију која се бави младима немају. Лицемерни смо према деци - превише их мазимо, штитимо, а суштински их запостављамо. Деца су затрпана бесмисленим садржајима, а квалитетне књиге и емисије за њих ретко ко прави. И из новина су истиснуте странице за најмлађе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.