Вести

07. 03. 2025.

Аутор: Ивана Николетић Извор: Данас

По броју напада на новинаре Србија четврта у Европи: Нема политичке воље да се новинари заштите

Платформа Савета Европе за унапређење заштите и безбедности новинара објавила је годишњи извештај, по ком се Србија налази на четвртом месту по броју напада, застрашивања и других облика угрожавања безбедности новинара.

На том списку, испред нас се налазе само Украјина, Русија и Турска, а када су физички напади у питању, Србија искаче чак на незавидно друго место, после Украјине.

У извештају се оцењује да је контрола над медијима од стране државе и политичких партија кроз регулаторне и финансијске притиске и манипулацију власништвом и даље широко распрострањен проблем у Европи који подрива слободу медија и медијски плурализам.

Између осталог, помиње се и да ослобађање четири бивша функционера Ресора државне безбедности за убиство Славка Ћурувије представља „значајан корак уназад“ и да шаље поруку да починиоци и налогодавци злочина над новинарима могу да раде некажњено, да обесхрабрује новинаре и цивилно друштво да траже правду и да подрива поверење јавности у независност правосуђа.

Оливера Милошевић, потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара, каже да сама чињеница да смо доспели у сам врх листе и налазимо се махом у друштву земаља са ратног подручја, довољно говори о природи односа према новинарима у Србији који се такође може описати као нека врста „ратног стања“.

– Многа вербална оружја уперена су овде ка новинарима, од хушкачке реторике власти до опасних порука које чујемо у медијима који отворено подржавају и чак надограђују тај наратив. Узаврела ситуацијиа у друштву је идеална подлога, новинари су лаке мете и у сваком тренутку се са увреда, претњи може прећи на терен физичког насиља. Такав сценарио не смемо дозволити. Морају се хитно успоставити неке „црвене линије“ које су одавно пређене. Не може се више толерисати само декларативно залагање власти за слободу и безбедност медијских радника, док се истовремено новинари отворено таргетирају, понижавају, а грозне претње остају некажњене, сматра Милошевић.

У извештају Савета Европе наведене су и препоруке за побољшање безбедности новинара, међу којима је и обезбеђивање сигурнијег окружења.

Милошевић скреће пажњу да су, у контексту наведених мера, шансе Србије мале у тренутној друштвеној и политичкој кризи.

– У лоцирању узрока дискредитације и небезбедности новинара извештај СЕ је непогрешив, поготово, у делу који се односи на период након пресуде у случају Ћурувија, која у себи носи кључну поруку о некажњивости злочина, што нас је јако обесхрабрило. Међутим, бојим се да су у делу препорука и мера за побољшање стања наше шансе мале, у условима ескалације притисака на критичке медије, па и јавни сервис, а да не говорим о томе колико дуго уопште немамо функционалан РЕМ, који је и раније био под контролом власти а томе се упорно тежи и за будући Савет. Судећи по односу Скупштине, на јучерашњој седници, властима очито и не треба РЕМ јер регулација је ионако у њиховим рукама, јасна је Милошевић.

Један од механизама који би требало да помогне у пријављивању и покретању судских поступака против починилаца претњи, притисака и напада на новинаре, а који је Србија и формирала у складу са захтевима Европске уније, је Стална радна група за безбедност новинара.

У раду СРГ учествују представници тужилаштва, полиције и новинарских удружења, а формиран је прилично ефикасан систем контакт тачака и лица за контакт, за брзо пријављивањеи реаговање у случајевима кривичних дела на штету безбедности новинара.

Међутим, од јануара ове године, рад групе је обустављен, јер се већина новинарских удружења повукла из ње, односно замрзла своје чланство до даљњег.

Раде Ђурић, члан СГР испред Независног удружења новинара Србије (НУНС), објашњава који су разлози довели до повлачења из групе.

– Један од разлога је одлука да генерално прекинемо сарадњу са институцијама државе. РГ је тело и није директно везана за извршну власт, али свакако јесте на неки начин. Пошто смо генерално незадовољни начином на који су тужиоци и полиција радили, решили смо да не учествујемо у раду те групе. Иначе, тврдим да извршна власт има огроман утицај на њих, да они селективно воде одређене случајеве и то је био један од разлог да смањимо ту сарадњу. Међутим, група као таква постоји да бисмо радили на појединачним случајевима и покушавали да решимо одређене трендове. Група се сада не састаје али ми и даље користимо механизам контакт тачака у тужилаштву и полицији. Обраћам се нултој тачки, која поступа даље, пријавим или се интересујем за случај или је обавестим ако имам неки проблем са непоступањем полицајца или тужиоца, каже Ђурић.

Он сматра да је утицај извршне власти највећи проблем, па је и СРГ, како каже симулирала комплетан процес, а постојала је да испуни задатке који су везани за приступ ЕУ, уместо онога што треба да јој буде главни циљ, а то је повећање слобода медија и заштита новинара.

– РГ јесте решила део проблема, преко ње и даље имамо приступ информацијама, што је веома битно. Међутим, у свом раду, она је лимитирана, не помаже нам да у начелу системски поставимо решење. Ти случајеви који се реше су селективни, кроз један мукотрпан процес, међутим, ми не успевамо да направимо тренд, да директне претње и случајеви почну да се решавају на нанич на који би требало. Група не укључује судску власт и по речима тужилаштва и полиције, не може да изврши онај прави притисак на оне који су уствари узрок проблема, а то су представници власти. Они таргетирају, организују кампање и иницирају нападе па као последица добијете неког неуравнотеженог на улици који хоће да убије, зато што смо ми издајници. Наравно, има добрих судија који су спремни да воде одређене случајеве. Међутим, углавном кажу да је то на тужилаштвима, да тужилац мора да формира предмет и да подигне оптужницу и да достави суду како би он разматрао да ли је на делу угрожавање безбедности. Нажалост, судска пракса то демантује. Начин на који се тумачи то кључно дело угрожавање сигурности, па процењује да ли је вама изречена директна претња, или не, често доводи до одбацивања случаја. Ми зато тражимо да се од случаја до случаја, сваки засебан инцидент анализира, наводи Ђурић.

Коментаришући позицију Србије на листи земаља по броју претњи и напада на новинаре, саговорник каже да се не поставља питање „да ли ће бити боље“, већ је неопходно да се хитно заустави тренд пада који се дешава код нас.

– Сви ови механизми које ми примењујемо заправо не дају ефекта. Јер, неки су добри, неки нису, али видите да не постоји та суштинска политичка воља да ви нешто заиста промените. Не постоји воља да ви допустите тужиоцу да он заиста ради свој посао како треба. Да истражује до детаља сваки случај, да дође до подстрекача и онога ко заправо организује све те кампање. И ту се неће ништа променити. Случајеви који се решавају су само случајеви који су толико очигледни и сведени на лица која или имају ментални проблем или су за неку привремену неру, ти људи нису у вези са странкама, али су последица. Негативна реторика носилаца власти мора да се промени, начин на који председница скупштине и премијер у оставци разговарају са новинарима. Ако ви слушате да је новинар имбецил, страни плаћеник, олош, издајник Србије, шта очекивати од појединаца који прате само медије са таквом реториком и не знају за друге. После таквог негативног наратива наравно да ће новинар остати непријатељ. По нашим показатељима, готово је невероватно да се не догађа и више таквих инцидената, упозорава Ђурић и напомиње да ни сви случајеви нису пријављени, из различитих разлога.

– Ове године имамо 70 вербалних претњи, далеко више него претходну годину. У Сафе Јурналист бази имамо 117 тих претњи, то је апсолутни рекорд и још се повећава. Ево, само у фебруару и јануару било је 53 догађаја. Прошле године, 70 вербалних претњи, сад већ у фебруару око 20, за 58 дана. Значи сваки други, трећи дан се нешто дешава, и то озбиљне претње. На све то, не пријављују се све претње, добар део новинара који из различитих разлога то не желе, иако ми објашњавамо да је важно, макар због евиденције, како се не би дешавало да званичници тврде да је 2024. било мање случајева него 23, према неким подацима које они поседују. Међутим, то се све фингира, неки случајеви и не уђу у базу, јер се прво одлучује да ли је он за базу или не, иако је напад пријављен. Сматрамо да није у реду да се случајеви селектују пре пријаве и уношења у базу, већ након тога, појашњава саговорник.

Како сматра, неопходно је да извршна власт промени своје понашање, а тужиоци да се осмеле и да почну да истражују озбиљније случајеве.

– Полиција је потпуно под утицајем извршне власти, од тога да не поступа по налозима тужилаца који издају тај документ по пет пута, а тужилац каже да нема механизме да га натера да то уради. Ја у то сумњам, мислим да може да испита сваки случа, као што уђе у НВО, тако може да прикупи податке од полицајца. Један од разлога иступања из СРГ је то игнорисање полиције у већини догађаја, а врхунац , је било одбацивање било какве идеје да су прислушкивали Славишу Миланова и Љубомира Стефановића, према одговорила из Унутрашње контроле, резимира Ђурић.

Он закључује да је кључни проблем недостатак опште воље и жеље за поступањем,поготову изражен у полицији. Он напомиње и то да систем утврђен формирањем СРГ није апсорбован у кривично-правни систем, већ је творевина уређена интерним актима, „која ће нестати чим нестане чланова“.

Међу новинарским удружењима, једино УНС није замрзао своје чланство у групи.

Оливера Милошевић каже да разуме потез осталих струковних удружења, али да је замрзавањем њиховог чланства онемогуће рад саме РГ.

– Међутим, механизам пријава претњи ка тужиластву и даље функционише и треба да остане. То ћемо сви махом да наставимо да користимо. У супротном, новинари би остали без тог вида заштите, што би их још више обесхрабрило да пријаве насиље, каже Милошевић.

Ипак, и она је сагласна да је кочница у раду била сама квалификација дела угрожавање сигурности и његово тумачење од стране тужилаштва, па су тако многе претње остале без могућности да буду процесуиране. Милошевић додаје и да достављање података од полиције није било довољно хитро.