Вести
07. 02. 2025.
Репортери без граница: Европска комисија мора престати да гура главу у песак док се медијске слободе урушавају
Репортери оштро осуђују упорну неактивност Европске комисије и позивају је да заустави урушавање медијских слобода. У делу који се тиче Србије, кажу да је Регулаторно тело за електронске медије само формално независно, да је у ствари под политичком контролом и неспособно да се бори против пропаганде српских власти и Русије
Репортери без граница (РБГ), међународна организација са седиштем у Паризу, оштро је осудила рад Европске комисије на пољу слободе медија и позвала је да предузме све мере како би спречила погоршање стања.
Анализу стања слободе медија, коју су урадили РБГ у осам држава ЕУ и Србији, као држави кандидаткињи, као и позив Европској комисији, преносимо у целости:
„Репортери без граница (РБГ), који редовно доприносе изради годишњег извештаја Европске комисије о владавини права у Европској унији (ЕУ), оштро осуђују упорну неактивност Комисије док државе чланице настављају да нарушавају слободу медија. РБГ позивају Комисију да преузме одговорност за примену својих правила и учини све што је у њеној моћи како би зауставила урушавање медијских слобода у Европи.
У свом доприносу извештају о владавини права за 2025. годину – петом узастопном – РБГ оштро оцењује стање слободе медија у ЕУ: државе чланице систематски игноришу препоруке Комисије, без икаквих последица.
Ова анализа заснива се на узорку од осам различитих европских земаља – од боље до лошије позиционираних у РБГ-овом Индексу слободе медија 2024 — заједно са Србијом, земљом кандидаткињом.
‘Доприноси РБГ-а годишњем извештају Европске комисије о владавини права показују поражавајућу слику неактивности Комисије услед урушавања слободе медија, како у државама чланицама тако и у кандидаткињама. Комисија мора престати да гура главу у песак и да у потпуности искористити све доступне правне механизме— укључујући европски Закон о слободи медија — да покрене поступке против држава чланица које не поштују правила ЕУ. Такође, треба размотрити реформу условљавања расподеле средстава из фондова ЕУ, како би у критеријуме укључила слободу медија и како би мере биле заиста делотворне. Комисија има могућност да делује. Време је да покаже политичку храброст’, каже Џули Мајерцак, шефица канцеларије РБГ у Бриселу.
Непоштовање домаћих закона
Систематско игнорисање препорука Европске комисије показује једну од две кључне препреке у спровођењу правила о слободи медија: државе чланице не поштују сопствене законе.
У Грчкој (88. место на РБГ годишњем индексу), Румунији (49) и Словачкој (29), независност новинарства — као делатности од јавног значаја — законски је загарантована, али су медији у пракси подложни политизованом и нетранспарентном систему управљања који угрожава њихову уређивачку независност.
У Мађарској проблем лежи у нарушавању демократских структура: иако је слобода медија законски призната, медијски плурализам практично не постоји због готово потпуне контроле режима Виктора Орбана над медијском сценом.
У Бугарској (59) недостаје политичка воља да се спроведу законске гаранције уређивачке независности јавног сервиса, према информацијама РБГ-а.
Ограничена ефикасност регулаторних тела
Други велики проблем односи се на регулаторна тела држава чланица, чија су независност и ефикасност кључни за очување плурализма медија, како је предвиђено Законом о слободи медија у Европи. Многа од ових тела нису довољно ефикасна или подлежу политичком притиску.
У Француској (21. место), регулаторно тело Арцом је формално независно, али не предузима иницијативе у оквиру својих овлашћења.
У Словачкој је опстанак независног регулатора угрожен због политике председника Фица и његове владе.
У Србији (98), која је кандидаткиња за чланство у ЕУ од 2012. године, регулаторно тело само формално поштује стандарде независности према европском законодавству; у пракси је под политичком контролом власти и није способно да сузбије пропаганду Русије и актуелног српског режима.
Медијски савет у Мађарској, који је на папиру политички независан, злоупотребљава се за очување интереса режима Виктора Орбана.
У Пољској (47) регулаторно тело је инструментализовано за потребе крајње десничарске странке Право и правда, која, упркос поразу на изборима 2023. године, и даље држи контролу над делом медијске сцене.
Европска унија има снажне алате да се носи са овим изазовима: најпре кроз реформу условљавања фондова ЕУ, а затим и кроз европски Закон о слободи медија ЕУ, који укључује и препоруке РБГ-а о овој области. Сада је на Комисији да покаже своју делотворност.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.