Вести
06. 02. 2025.
Сећање на Драгољуба Жарковића
Пет година без Жарета
Ових дана, тачније, 5. фебруара, навршава се пет година од смрти нашег оснивача и главног уредника Драгољуба Жарковића. Жаре је “Време” водио кроз најтеже тренутке, не само за редакцију, већ и за читаво друштво, од Деветог марта, преко Вучићевог закона о информисању, цензуре током бомбардовања, Петог октобра, па и кроз овај период, који се, надамо се, ближи крају
Редакција “Времена” Жаретовим одласком изгубила је сопствени корен и велики део идентитета. Али за собом је оставио штафету слободног и оштрог новинарства, коју, надамо се, успешно предајемо свакој наредној генерацији новинарки и новинара “Времена”. И данас га памтимо по спремности да на сопственим леђима понесе највећи терет притисака и да чак жртвује и себе како би поштедео редакцију и сачувао њен интегритет и кредибилитет.
Правила новинарства којима нас је учио и дан-данас живе, баш као и бројни цитати које и данас користимо у редакцији. Не почињемо текст ако немамо наслов. Одаберемо један угао и из њега пишемо. Бришемо придеве у реченици, а чувамо глаголе. Чак и његов хумор ушао је у свакодневни језик редакције: “Душо, да ти каже твој друг”, знао је да каже младим новинарима, којима би се ноге одузимале кад Жаре каже да им је друг. Или, реченица којом је излуђивао уређивачки колегијум: “Уморан сам, болестан сам, а морам и да пишем”.
Као уредник, знао је да подметне леђа и заштити сваког, од најпознатијег аутора, до тек придошлог новинара или новинарке. Ако би неко од саговорника био непријатан према младом почетнику, учио нас је да их пошаљемо где треба, уз напомену да се на новинаре “Времена” не дере нико.
Свако ко је у “Време” дошао док је Жаре још био са нама зна и дан-данас тачно време и место кад га је упознао, кад му се Жаре први пут обратио… Традицију коју је успоставио чувамо и данас. Врата собе главног уредника отворена су увек и свако може да уђе у било које време. Нема заказивања ни најављивања. Научио нас је да је уредник и родитељ и генерал, али никад деспот. Заправо, никад га нико у редакцији уредником није назвао. Увек је био – Жаре. А то Жаре, за нас је увек било и остаће, не надимак, него титула.
Драгољуб Жарковић је оснивач “Времена” и његов главни уредник од 1991. године. Пре тога био је новинар и уредник у новинским кућама “Политика” (1974–1987) и “Борба” (1987–1990). Био је радијски коментатор “Слободне Европе” (1993–1998), сарађивао је са WДР (Немачки народни радио) и повремено писао за читав низ листова у Европи (италијанска “Република”, аустријски “Стандард”…). Усавршавао се у САД као гост Удружења америчких уредника.
Био је аутор више телевизијских емисија и пројеката. Касније током каријере био је стални колумниста дневног листа “Политика” и предавач на Факултету политичких наука, где је био и члан Савета факултета. Био је први председник Удружења професионалних новинара Србије из кога је касније настало Независно удружење новинара Србије и почасни члан више међународних медијских асоцијација. Године 2016. објавио је Напредну књигу са поднасловом “Године успона Александра Вучића”.
Сви биографски подаци, међутим, нису довољни да дочарају његову уредничку и новинарску луцидност, таленат и невероватну вештину комуникације и харизму.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.