Вести
23. 01. 2025.
Студија АЦДЦ и Биродија о односима Срба и Албанаца и извештавању медија
Пројекат „Огледало српских/албанских медија“, има за циљ боље разумевање између Албанаца са Косова и јужне Србије и Срба са севера Косова. Пројекат се фокусира на општине Бујановац, Прешево и Медвеђа на југу Србије, као и Северну Митровицу, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић на северу Косова, где су односи међу заједницама често напети, нарочито због политичких и медијских наратива.
У склопу пројекта спроведена је студија под називом „Слике у главама и срцима: Албанци и Срби – једни о другима“, која анализира перцепцију међуетничке сарадње, медијске извештаје и ставове становника о „другој страни“. Представљене су кључне бројке и налази истраживања.
Душан Радаковић из Центра за заступање демократске културе (АЦДЦ) представио је главне резултате студије.
Емоционална повезаност Срба са Севером Косова и Србијом
„Истраживање је показало да Срби са севера Косова имају изражену емоционалну повезаност са Србијом, при чему 80 одсто испитаника сматра да је Србија најважнији фактор. Следи припадност нараду и религију који износи 78 процената, што показује велику повезанаст са националним и верским идентитетом. Подаци показују да постоји дубок осеђај припадности и интегритета који се ослања на Србију као кључни ослонац у свакодневном животу. Повезаност Срба са севера Косова са Србијом игра кључну улогу у обликовању њихових ставова и перцепције у свакодневном животу“, рекао је Радаковић.
Према подацима, 82 процента испитаника сматра да косовске власти угрожавају Србе са севера Косова, док 87 одсто верује да западне силе, у сарадњи са косовским институцијама, доприносе дестабилизацији региона.
Етнонационализам доминантни фактор
Као главни проблеми Срба са севера, Радаковић је навео правну сигурност, економски притисак и безбедносне изазове.
Истраживање такође указује на доминацију етнонационализма и на северу Косова, али и у Прешевској долини.
Извршни директор БИРОДИ, Зоран Гавриловић објаснио је назив студија „Слике у главама и срцима: Албанци и Срби – једни о другима“.
“Зашто глава и срце, па зато што у друштвима су уствари између онога што је емоционално и онога што је рационално. Између онога што су емоције и стереотипи који могу бити позитивни и негативни и онога што је рационално а то је интерес”.
Истраживање је реализовано на узорку величине 500 испитаника, од тога 250 испитаника у општинама Бујановац и Прешево и 250 испитаника у четири општине на северу Косова.
Агон Исљами је представио неке од проблема са којима се сурећу Албанци у Србији. Нагласио је да проблеме Срба на Косову зна цела међународна заједница, док Албанци у Прешеву, како је додао, нису тема дискусије Косова и Србије. Према његовим речима питање Прешевске Долине би требало бити укључено у дијалог.
“Ми имамо пасивизацију адреса што је животни проблем за нас, а да се нико не бави тиме. Такође, 17 генерација се не прихватају дипломе Републике Косово, односно 17 генерација не могу да се запосле у институцијама у Србији. Неинтеграција Албанаца у институцијама је велики проблем”, нагласио је он.
Медији на Косову: Нису албански и српски, већ косовски
Бранислав Крстић, независни новинар из Северне Митровице, нагласио је да на Косову не постоје албански и српски медији, већ косовски медији. Како је објаснио, сви медији који раде на територији Косова морају имати лиценцу од Независне комисије за медије из Приштине.
„То је тај погрешан дискурс који долази из званичне Приштине, из кабинета премијера, који долази из кабинета председника Србије. Нису албански медији на Косову, албански медији су у Албанији, овде су косовски медији, косовски медији на албанском као што је РТК и косовски медији на српском као што је Радио Ким, али то су косовски медији, јер да би могли да функционишу на овом простору морају да имају ту потврду Независне комисије“, објаснио је Крстић.
Он је додао да не постоји никакво интересовање институција у Србији и на Косову за развијање мултиетничких пројеката.
„Ми имамо актуелну Владу у Приштини која је до те мере галупирајуће развила ’србофобију’, што за последицу имају и ‘албанофобију’ на северу Косова. Ја знам само једно, да се Албанци из Прешевске долине супчавају са дискриминацијом на дневном нивоу, а такође знам да смо ми (Срби на Косову) жртве једног ултранационалистичког режима“, додао је он.
Шта је представљено, а шта пише?
На данашњој конференцији је представљено да се овај извештај бавио и поларизованим медијским наративима о кључним догађајима у међунационалним тензијама на Косову. Анализа истиче супростављено извештавање косовских медија на албанском и српском језику о догађајима као што су затварање српских институција, Поште, Поштанске Штедионице, насилна хапшења особа српске националности у Северној Митровици, Бриселски дијалог као и догађај из Бањске.
Међутим, новинар Медија центра Чаглавица Будимир Ничић је критиковао извештај, наводећи да је су медији на Косову „оцрњени“.
“Шокиран сам иако је за колегу Бранислава ово капитално дело, ја мислим да је ово капитално дело за неколико озбиљних тужби. Оцрнили сте српске медије, како их овде називате, негде сте се фокусирали на КоССев, а негде генерализујете и говорите српски медији. Ја сада размишљам, када овако нешто прочитам, долазим до закључка да није ни чудо што је већина нас пред гашењем. Не можете да генерализујете и да кажете да је нама потребна медијска писменост и да је то кључни проблем медија”.
Ничић је скренуо пажњу и на то да је у извештају представљена табела на којој је постављено питање “Како се информишете”, а да је заправо садржи одређене проценте, те да заправо нема одговора.
“Нигде не пише како се људи информишу, а онда доле наводите, испитаници који живе у четири општине на северу Косова се информишу пре свега на тему – политике 14 одсто, тероризма од стране полиције Косова 7,4 одсто”, нагласио је он.
Када је случај из Бањске у питању, Ничић је нагласио да је у извештају наглашено да су „српски медији бранили Александра Вучића, Милана Радојчића, и да су их приказивали „као појединце који бране српске интересе у том случају“.
„Који српски медији су показали то“?, упитао је он.
За писање судије истраживачи су користили изворе неколико медија у Србији: РТС, Политику, Б92, Нова С, Бујановачке вести, док су на Косову пратили вести портала КоССев, РТК, РТК2, Каллxо, Коха, Газета Еxпресс, Телеграфи.
Пројекат „Српско-албанско медијско огледало“ реализовали су НВО БИРОДИ и АЦДЦ, а финансијски је подржала Национална задужбина за демократију (НЕД).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.