Вести
22. 01. 2025.
Таблоиди бришу текстове у којима блате студенте зато што морају да докажу да су тачни да им не угасе портале
Током студентских блокада, прорежимски таблоиди су морали да уклоне више од 100 текстова у којима су износили информације без доказа или ширили говор мржње према учесницима блокада и протеста и то – на захтеве сервиса преко којих њихови портали постоје, а због кршења правила коришћења и закона ЕУ и Србије.
Између 110 и 135 текстова у којима се блате студенти и студенткиње који блокирају факултете, тражећи одговорност за смрт 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, уклоњено је са портала таблоида.
Зашто?
Зато што би, у супротном, могли бити угашени њихови сајт или сервер, па чак и блокиран приступ интернету тамо где се налазе.
Објављујући слике докумената студената, њихове личне податке, детаље о њиховом наводном здравственом стању, називајући их антисрбима, кроатофилима и небројеним погрдним именима, приписујући им менталне потешкоће, вређајући их у покушају да дискредитују оно што раде, оптужујући их да се „бију за паре које им служе да руше председника” – таблоиди су неуморно кршили низ етичких стандарда и закона Србије.
То им домаће власти, наравно, не замерају, али је проблем настао због тога што су сада прекршили и законе Европске уније.
Испоставило се, међутим, да прорежимски таблоиди, који свакодневно шире пропаганду против Европске уније, када су њихови интереси у питању и те како поштују правила ЕУ.
Кад таблоиди морају да доказују
„Неке од ових текстова су уклонили, јер нису у у складу са законима ЕУ, Србије и правилима сервиса које користе. Текстовима у којима не износе чињенице већ произвољне тврдње и спинове, таблоиди наносе проблем појединцима које спомињу – студентима, опозиционим политичарима и другим грађанима, што није по правилима сервиса које користе”, објашњава ИТ стручњак Владимир Цицовић.
Након правне процедуре, покренуте после Цицовићевог обраћања компанијама које држе сервере чији су таблоиди корисници, ови портали морали су да оно што тврде у текстовима – докажу.
Пошто то нису могли, компаније су их упозориле да, уколико не уклоне текстове, сносиће последице, међу којима је и гашење домена на ком су регистровани.
Ако неку девојку назовете антисрпкињом, то радите да је облатите. То је језик мржње. Прогањање особе кроз медије се у нормалним државама сматра насиљем. Текстови који одишу прекршајима и мржњом морају се уклањати (Владимир Цицовић, ИТ стручњак)
Лажне и недоказане информације, говор мржње, осуђивање без пресуде – само су неке од ствари које се могу наћи у текстовима и узроковати захтев сервиса за уклањањем.
Процедуру за уклањање може да покрене свако ко зна како функционишу сервиси и познаје законе и правилнике, па може да докаже да портал крши нечије право у свом тексту.
Владимир Цицовић каже да као доказ може да се приложи и одлука Савета за штампу да у тексту постоји кршење Кодекса новинара.
„При пријављивању, сервису се напише шта је у тексту спорно и за то се приложе докази. Онда креће неколико правних процедура унутар компаније која држи сервис, када се утврђују чињенице и да ли су наводи из пријаве тачни. Компанија онда од друге стране, тј. портала, тражи одговор, изјашњење или доказе за тврдње из текста. Уколико их портал не може дати, компанија му предлаже шта да уради: нпр. брисање линка ка спорном тексту.”
Процедура може да траје од 12 сати до 10 дана, а уколико портал одбије да поступи по предложеном решењу, пред гашење му компанија шаље „последње упозорење”.
„Масовно оружје за уништавање лажи”
Цицовић каже да су, од почетка студентских блокада, таблоиди уклонили између 110 и 135 текстова, од којих су 48 били о једној особи, те да ће се „ускоро укључити још људи, па се може очекивати још скинутих текстова”.
„Ако за неку девојку кажете да је антисрпкиња, то радите да је облатите. То није производ стварног стања, него језик мржње. Ако кажете за неког да је педофил, а немате доказ и судску пресуду – имате проблем. Прогањање особе кроз медије се у нормалним државама сматра насиљем. Текстови који одишу прекршајима и мржњом морају се уклањати.”
С друге стране, ова процедура не представља ризик по медије који професионално извештавају.„Постоје правни оквир и правила која служе да се објасни зашто је нешто погрешно. У овом случају, медији који раде фер и коректно неће имати проблеме. Ово је масовно оружје за уништавање лажи, али не и истине”, објашњава саговорник Цензоловке и додаје:
„Укратко: слобода медија постоји уколико је текст професионалан, балансиран и не служи прогањању или блаћењу људи.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.