Вести
17. 01. 2025.
Хјуман рајтс воч: Напади на новинаре међу значајнијим проблемима у Србији у 2024. години
Напади на новинаре, закаснело и неефикасно процесуирање ратних злочина, мањкав систем азила и нетрпељивост и насиље према ЛГБТ особама остали су значајни проблеми у Србији и током протекле 2024. године, оценио је Хјуман рајтс воч у новом годишњем извештају о кршењу људских права у свету.
У делу који се односи на Србију, та међународна организација наводи да је реаговање државе на протесте и критике планираног рударења литијума, током јула и августа, указало на слабости у владавини права, укључујући хапшења активиста и клеветничке кампање против независних медија које су водили државни медији.
Независни новинари били су изложени нападима и претњама, укључујући претње смрћу, као и клеветама од стране провладиних медија и високих државних званичника, наводи се у извештају и додаје да је од јануара до септембра, Независно удружење новинара Србије забележило 108 инцидената усмерених против новинара и медијских кућа, од којих су осам били физички напади, два напади на имовину, а 55 случајева односило се на претње, застрашивање и узнемиравање.
У извештају се подсећа на претње и застрашивања којима су у марту били изложени челници Независног друштва новинара Војводине, Динко Грухоњић и Ана Лалић Хегедиш после учешћа на једној конференцији у Хрватској, као и да је Грухоњић био мета виралног дипфејк вдео снимка што је довело до две кривичне пријаве против њега и бројних претњи смрћу.
Новинарка Лалић Хегедиш примила је хиљаде претњи, укључујући претње смрћу и сексуалним насиљем, наводи ХРW и додаје да су и Грухоњић и она пријавили инциденте полицији али да у време писања извештаја истрага још није била завршена.
У делу извештаја који се односи на слободу медија у Србији, HRW подсећа и на случејева претњи новинарима Н1.
Такође се наводи да је током 2024. забележен пораст броја СЛАП тужби које се најчешће користе против медија како не би извештавали о одређеним темама. До септембра, истраживачки медиј Крик био је предмет 14 тужби за клевету, за које тврди да имају за циљ да ућуткају њихов рад, наводи HRW.
У поглављу о одговорности за ратне злочине HRW наводи да је између јануара и августа, Тужилаштво за ратне злочине покренуло седам нових истрага о ратним злочинима против осам осумњичених, као и три истраге против непознатих починилаца. До августа, пред српским судовима било је у току 19 предмета против 37 оптужених. Поступци су били оптерећени значајним кашњењима.
Када су у питању избеглице, тражиоци Азила и мигранти ХРW наводи да је систем азила и даље несавршен и износи податак да је Србија доделила статус избеглице или субсидијарну заштиту само двема особама, а привремену заштиту за 880 особа, све из Украјине.
Од јануара до августа, Србија је регистровала 511 тражилаца азила и дозволила је подношење 156 захтева за азил. Наводи се и да је до августа регистровано 38 малолетних миграната без пратње као и да не постоје формалне процедуре за процену старости малолетника без пратње, што доводи до ризика да старија деца буду третирана као одрасли и да не добију посебну заштиту.
HRW констатује и да су у Србији током 2024. ЛГБТ особе и даље биле изложене нетрпељивости, претњама и насиљу и наводи да је од јануара до септембра, организација Да Се Зна! забележила 82 инцидента мотивисана мржњом према ЛГБТ особама, укључујући 28 физичких напада, док је београдска Парада поноса одржана у септембру, без инцидената.
Деца и одрасли са инвалидитетом у Србији уживају институционалну заштиту, а готово 30 процената деце са инвалидитетом која живе у институцијама нису уписана у школу, додаје се у делу извешатаја HRW који се односи на Србију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.