Вести

14. 01. 2025.

Аутор: Стефан Косановић Извор: Раскринкавање

Важни прошлогодишњи медијски тренуци из перспективе Раскрикавања

Јавност у Србији је и у 2024. години била сведок забрињавајућег тренда цурења поверљивих података и шпијунирања новинара и активиста, уз изостанак адекватне реакције надлежних органа. Поред тога, дошло је до правоснажне ослобађајуће пресуде за убиство Славка Ћурувије и смањења казне за напад на новинара Милана Јовановића, док је државни Телеком најавио куповину таблоида Курир. Истовремено, новинари НИН-а су основали нови недељник Радар, а СЛАПП тужбе су наставиле да угрожавају слободу медија.

Цурење поверљивих података у таблоиде и прислушкивање новинара и активиста

Крајем 2023. године, током протеста на којима су окупљени грађани захтевали понављање београдских избора, на друштвеним мрежама појавио се узнемирујући видео-снимак – непозната жена у протестној маси посматра биометријску фотографију активисте Николе Ристића на екрану свог мобилног телефона. Ту фотографију, у принципу доступну само Министарству унутрашњих послова, објављује и портал Ало.

Међутим, ни током целе 2024. није разјашњено ко је и на који начин проследио ову фотографију медијима и откуд она у чету непознате жене на протесту. Уместо тога, тренд је настављен – безбедносне информације су нелегално коришћене против политичких неистомишљеника и цуриле су у таблоиде, активисти и новинари су шпијунирани, а нико за то још није одговарао,

У мају 2024. године, током изборне кампање за локалне скупштине широм Србије, портал Информер објавио је поверљиви банковни документ о наводној уплати 40.000 евра порталу Озон прес из Чачка из Европског фонда за демократију. То је уследило недуго након што је председник Србије Александар Вучић на једном митингу оптужио „немачку фондацију” да је „послала 40.000 евра једној опозиционој листи” како би Српска напредна странка изгубила власт у Чачку.

Тај документ би по правилу требало да имају само банка и клијент. Из ОТП банке су за Раскрикавање изјавили да не знају како је дошло до цурења поверљивог документа, док остаје нејасно и на основу чега је председник Вучић располагао детаљима о финансијским трансакцијама једног локалног медија.

Неколико месеци касније, у августу исте године, власник Информера Драган Ј. Вучићевић на својој телевизији приказао је велики број финансијских докумената о двадесетак невладиних организација, посебно истичући њихове донације из иностранства.

Оптужио их је да новац користе за организовање еколошких протеста и рушење власти. Иако невладине организације јавно објављују податке о својим донаторима, Вучићевић је објавио детаљне финансијске трансакције, укључујући износе донација за различите пројекте током протеклих годину и по дана, плате запослених са именима, па чак и трошкове за кетеринг и такси.

Непосредно после масовних протеста у Новом Саду почетком новембра, таблоид Информер је отишао корак даље – објавио је видео-снимке са безбедносних камера београдског аеродрома на којима је забележен активиста Никола Ристић.

Поред снимака, у тексту су изнети прецизни подаци о томе где је Ристић отпутовао, у колико сати и којим летом. Представници аеродрома изјавили за Раскрикавање да су „на располагању надлежним органима ради утврђивања свих околности”, али ни после неколико недеља није било опипљивих информација о томе да је истрага заиста покренута.

Како се година ближила крају, уследио је још један узнемирујући случај. Како је Раскрикавање писало, новинар портала ФАР, Славиша Миланов, открио је да му је телефон тајно инфициран шпијунским софтвером NoviSpy – до тада непознатим чак и стручњацима за сајбер безбедност. Иако је Миланов поднео кривичну пријаву, реакција надлежних ни после девет месеци није уследила.

Међународна организација Amnesti International потврдила је да Миланов није једини коме је у протеклом периоду инсталиран сумњиви софтвер. Према њиховим сазнањима, еколошки и политички активисти у Србији су често били мета сличног наџора, посебно током информативних разговора у полицијским станицама или просторијама БИА-е. Амнести Интернатионал је оценио да све већи број сличних случајева указује на могућу системску злоупотребу наџорне технологије од стране државних органа, јер ни у једном од наведених инцидената досад нико није одговарао.

Коначан крај суђења за убиство Славка Ћурувије и паљење куће новинару Милану Јовановићу

После четврт века од убиства новинара Славка Ћурувије и девет година од почетка суђења, Апелациони суд у Београду је у фебруару 2024. донео правоснажну ослобађајућу пресуду радницима Државне безбедности оптуженим за овај злочин.

Тиме је преиначена првостепена пресуда Вишег суда, којом су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић били осуђени на укупно 100 година затвора. Ослобађајућа пресуда дефинитвно је ставила тачку на процес против четворице оптужених, а налогодавци и непосредни извршиоци убиства новинара тако остају непознати.

Апелациони суд је закључио да нема доказа о постојању организоване криминалне групе нити о томе да је убиство Славка Ћурувије наручено из врха Милошевићеве власти. Нису прихваћене тврдње да је тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић пренео налог Милану Радоњићу, који га је наводно проследио Мирославу Кураку и Ратку Ромићу. Кључни сведок Бранка Прпа није препознала оптужене као извршиоце, а ДБ-ово праћење Ћурувије суд је окарактерисао као „уобичајену праксу”, а не припрему за ликвидацију. Одбијени су и докази о локацији мобилних телефона, па је суд закључио да не постоји несумњива веза оптужених са убиством.

Само два месеца после, завршено је још једно суђење у вези са нападом на новинара.

Након петогодишњег процеса, Апелациони суд је у априлу правоснажно осудио бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића на четири године затвора за паљење куће новинара Милана Јовановића. Полицајац Владимир Михаиловић добио је три године, Игор Новаковић две и по, а Александар Маринковић четири године затвора. Иако је суд потврдио њихову кривицу, казне су им смањене услед преквалификације дела у блажи облик и уважавања олакшавајућих околности.

Апелациони суд је потврдио да су четворица оптужених организовала и спровела паљење куће новинара Милана Јовановића, али им је казне ублажио јер је дело преквалификовано из „тешког дела против опште сигурности” у „изазивање опште опасности”. Као кључни разлог, суд је навео да штета није прешла шест милиона динара – праг од којег би се сматрала „великом”.

Суд је уважио и олакшавајуће околности, попут старосне доби и признања кривице. Овом пресудом окончан је петогодишњи процес покренут након напада Молотовљевим коктелом у децембру 2018, када су Јовановић и његова супруга једва избегли смрт.

Телеком Србија купује Курир?

Један од значајнијих догађаја у 2023. години јесте то што је Телеком Србија добио могућност да постане власник медија. До ове промене дошло је усвајањем измена Закона о јавном информисању и Закона о електронским медијима. Иако се део стручне јавности противио, након неколико састанака представника власти и медијских организација, у Закону је остала одредба која Телекому, као државној компанији, омогућава да оснива медије.

Телеком Србија је крајем јула 2024. обавестила македонску антимонополску комисију о плану да преузме компанију Мондо ИНЦ, издавача таблоида Курир и још неколико медија. Иако још увек нису донели званичну одлуку, јасно је да су већ кренули у сложен процес прикупљања потребне документације и дозвола. „Једно је да добијете дозволу регулатора, а друго да ли ће до преузимања заиста доћи”, изјавио је за Раскрикавање директор Телекома Владимир Лучић, остављајући отвореним исход читаве трансакције.

Због пословања компаније „МТЕЛ” у Македонији, Телеком је обавезан да и тамо тражи одобрење, а македонска комисија је информацију објавила на свом сајту.

У званичном одговору Телекома за Раскрикавање наводи се да, ако добију све потребне дозволе и у другим државама региона, „донеће коначну одлуку да ли и у ком проценту постају власници свог дугогодишњег партнера”. Нису открили колико би их ова куповина коштала.

Новинари НИН-а основали Радар

Средином јануара редакција недељника НИН дала је колективни отказ и обавестила јавност да ће рад наставити у новом недељнику Радар, из компаније Јунајтед Медиа у чијем су власништву телевизија и сајт Н1 и Нова С, као и лист Данас. Први број овог недељника изашао је 14. марта ове године.

„Нова власница НИН д.о.о. Јелена Дракулић Петровић најавила је промену концепције недељника НИН, али није нас уверила да ћемо свој посао моћи и даље да радимо као и досад – бескомпромисно и руководећи се искључиво императивима професионалног новинарства”, саопштили су новинари приликом одласка из НИН-а.

За главну и одговорну уредницу Радара постављена је Весна Малишић, која је претходно у НИН-у била заменица Милану Ћулибрку, који је уређивао НИН претходних 11 година.

Наставак кампање СЛАПП тужби

Седам родитеља тужило је уредницу Ин Медија Верицу Маринчић средином 2024. јер је објавила фотографију њихове деце на пријему код председника општине који им је том прилику поделио мед за потенцију „Фрушкогорски скочко”. Ова фотографија је иначе преузета са веб-сајта општине. У једном од случаја Виши суд у Београду осудио је портал Ин Медија и уредницу Верицу Маринчић на 100 хиљада динара одштете и још 60 хиљада за судске трошкове.

На адресу Славко Ћурувија фондације стигле су три тужбе због саопштења у коме је Фондација изразила неслагање са ослобађајућом пресудом Апелационог суда за убиство новинара Славка Ћурувије. Фондацију су тужили оптужени за убиство Ћурувије, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић, због повреде части и угледа, те тражили велике новчане одштете. Све тужбе се односе на исти текст.

Кампања против КРИК-а се наставила и ове године, те смо тужени чак пет пута.

Судија Апелационог суда у Београду, Душанка Ђорђевић, покренула је две тужбе, реагујући на базу података „Просуди ко суди” која анализира рад правосуђа, укључујући и њен. Заједно са супругом, судија Ђорђевић не тражи само новчану надокнаду, већ и драстичне казне за новинаре КРИК-а – двогодишњу забрану рада и по 10 месеци затвора, све под оптужбом за наводно кршење приватности. У тужби, судија Ђорђевић, позната по томе што је била чланица већа које је ослободило оптужене за убиство Славка Ћурувије, тврди да јој новинари КРИК-а „цртају мету” и тиме потенцијално олакшавају криминалцима да је лоцирају.

Полицијски службеник Душко Мирковић тужио је КРИК због текста о налазима из полицијског извештаја који се односи на рад организоване криминалне групе Дарка Шарића. У том тексту, Мирковић се помиње само узгред, у једној реченици, као „један од оптужених да је пружао помоћ криминалној организацији”.

Тужилац тврди да је тиме претрпео „ненадокнадиву штету због медијског приказивања као криминалца”, иако је КРИК само пренео информације из званичне државне документације.

Курир је, по трећи пут, тужио КРИК због анализе коју је портал Раскрикавање објавио о манипулативним насловним странама, а која наводи да је Курир током 2023. године имао 56 манипулативних насловних прича. Такође су тужени и други портали који су пренели ове налазе.

Предраг Колувија, коме се суди за наводно вођење криминалне групе која је у случају „Јовањица” производила више од тоне и по марихуане, трећи пут је поднео СЛАПП тужбу против КРИК-а, уредника Стевана Дојчиновића и бивше новинарке Саре Смоловић због истраживачке приче из јуна 2024. године.

У тексту „Операција „Цепелин”: Колувија и пре „Јовањице” био осумњичен за производњу марихуане” износе се наводи да је Колувија, власник Јовањице, још раније био умешан у производњу марихуане, али је успео да избегне кривично гоњење. Прича се темељи на налазима из полицијске истраге „Операција Зеппелин”, која је претходила Јовањици и довела до откривања, до тада, највеће илегалне лабораторије марихуане у Србији.

Колувија у тужби тврди да КРИК нарушава његово право на претпоставку невиности, јер не постоје правоснажне пресуде против њега, те потражује 100.000 динара (око 850 евра) на име одштете. КРИК, међутим, нигде не тврди да је Колувија крив, већ извештава на основу званичних докумената и доказа из саме истраге „Operacija Zeppelin”. Колувија је и раније, одмах након објављивања приче, најавио тужбу на свом профилу на платформи X.