Вести
27. 12. 2024.
Медијски стубови демократије: Серијал о европским јавним сервисима
У већини европских земаља постоји један или више јавних сервиса, који су најчешће најстарији медији у земљи, што значи да имају дугу традицију емитовања. Углавном представљају најутицајније медије у земљи када је у питању информативни програм. Постоје разлике у начину на који су организовани и како функционишу, али већина их дели заједничке принципе у погледу законске регулативе, надзора и начина финансирања.
Медијски јавни сервиси дефинишу се као медијске организације власништво свих градјана,који функционишу независно од политичких и економских интереса. Постоје да би служили интересима целог друства и демократским вредностима, а не интересима владајуцих партија И појединацана власти, Њихова обавеза је да служе јавном интересу и да пружају садржаје који информишу, образују, са посебним нагласком на објективност, непристрасност и инклузивност.
У ери брзих технолошких и друштвених промена одговорност телевизијских јавних сервиса да објективно и поуздано информишу јавност је већа него икада, пре свега, због све веће конкуренције на медијском тржишту, али и због борбе против дезинформација. Степен поверења који постоји у јавне сервисе зависи управо од начина њиховог извештавања (објективности) и независности од политичког утицаја. Евидентно је да политички утицај подрива њихов кредибилитет.
Јавни сервиси у Европи остају кључни актери у медијском простору, али њихова будућност зависи од способности да одрже независност и финансијску стабилност.
Функционисање јавних сервиса у Европи обично је гарантовано посебним законима (нпр. “ББЦ Цхартер” у Великој Британији или “РАИ Ацт” у Италији) у којима се дефинишу као независи од владе и политичких утицаја.
Најпознатији европски јавни сервиси су: ББЦ (Британска радиодифузна корпорација) – Велика Британија; АРД и ЗДФ – Немачка; Франце Тéлéвисионс – Француска; РАИ – Италија; РТВЕ – Шпанија; РТБФ и ВРТ – Белгија (фламанска и валонска заједница); РТС – Швајцарска; Yле – Финска; ДР – Данска; СВТ – Шведска; ОРФ – Аустрија; РТÉ – Ирска.
Иако постоје разлике, основни принципи законске регулативе укључују:
Уређивачку аутономију.Јавни сервиси су обавезни да одржавају уредничку независност и непристрасност. Новинари и уредници морају бити слободни од спољног утицаја, а уредничка политика треба да поштује принципе плурализма, објективности и одговорности према јавности.
Јавне обавезе (Public Service Obligations):Уређивачка политика јавних сервиса мора укључивати информативне, образовне и културне садржаје који одговарају потребама целокупне популације. То значи пружање програма који обухватају разнолике интересе, укључујући мањинске и регионалне заједнице.
Транспарентност и одговорност: Многи сервиси су обавезни да редовно извештавају о свом раду, финансијама и испуњењу јавне функције. Ови извештаји често подлежу надзору независних регулаторних тела.
Јавни сервиси се финансирају из различитих извора, зависно од земље и модела који је успостављен. Претплата (Licence Fee) постоји у многим земљама (нпр. Велика Британија, Немачка, Данска) где грађани плаћају годишњу претплату за гледање телевизије, која иде директно у буџет јавних сервиса. У неким земљама јавни сервиси се делимично или у потпуности финансирају из државног буџета (нпр. Шпанија, Пољска). Иако је улога оглашавања често ограничена, неки јавни сервиси (попут РАИ и РТВЕ) користе и рекламе као додатни извор прихода. Постоји и комбиновани модел финансирања који представља мешавину претплате, државних фондова и прихода од оглашавања.Регулација и надзор:У већини земаља, јавни сервиси подлежу надзору независних тела која надгледају њихову уредничку политику, управљање и поштовање закона. Нека од регулаторних тела су: у Великој Британији Офцом, у Немачкој Ландесмедиенансталтен, у Француској Цонсеил супéриеур де лаудиовисуел (ЦСА). Ова тела осигуравају да јавни сервиси поштују правила плурализма, независности и баланса.
Управни одбори би требали бити састављени од независних стручњака, представника цивилног друштва или академске заједнице задужени су за стратешко вођење и надзор над извршним директорима.
У многим земљама постоји и јавна контрола од стране грађана који имају право жалбе и изражавања мишљења путем посебних комисија за притужбе. Ова тела разматрају жалбе на садржаје који су емитовани или на одлуке јавних сервиса.
Уређивачка политика јавних сервиса мора одражавати интересе целокупног друштва. Кључне обавезе укључују: непристрасно и тачно извештавање, културну и језичку разноликост и образовне програме. У информативним програмима јавни сервиси морају обезбедити баланс у представљању различитих гледишта, посебно у вези са политичким питањима.
Јавни телевизијски сервиси имају кључну улогу у информисању грађана и представљају важан извор непристрасних информација и различитих политичких мишљења посебно тако што пружају различитим групама у друшву прилику да пренесу информације и да размене идеје. Они могу у великој мери допринети промовисању друштвне кохезије, културне разноликости и плуралистичке комуникације. Једном речју, њихова примарна улога је допринос демократском друштву кроз независно и непристрасно извештавање.
Кључни изазови
Дугорочни опстанак Јавних сервиса зависи, пре свега, од начина финансирања, односно од финансијске одрживости. Финансирање из државног будзета решава питање наплате, али са друге стране повећава ризик од политичког утицаја.
Такође, за опстанак Јавних сервиса неопходно је прилагођавање новим технологијама, присуство на дигиталним платформама, као одговор на све већу конкуренцију. Пораст потрошње онлајн вести, укључујуц́и и друштвене мреже, платформе, допринео је опадању читаности и гледаности медија. Мноштво друштвених трендова укључује и замор од вести, али и пад поверења.
Талас дигитализације довео је до настанака нових медијских формата. Прилагођавање новим трендовима је изазов, али једино прихватањем нових формата могућ је опстанак Јавних сервиса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.