Вести
25. 04. 2013.
Бомбардовање Србије и Краљева
Скупштина Краљева (читај: Велимир Илић) затражила је од Владе (Вучића), Министарства културе (посластичарница на углу две београдске улице), РРА (покојна Милева), интелектуалаца (Биљана Србљановић или Синиша Ковачевић?) СПЦ („Боже помози ил’ саклони“) подршку у заштити јавног морала (Синди),колективитета (?!) традиције (Иван Љуба), вере и културе српског народа (Венди) и општеприхваћених стандарда понашања (Маја Николић)овако је, у једној реченици, Александар ЂуриЧиЋ саЖео Бранку РосиЋу Декларацију из Краљева којом се траЖи укидање ријалитија
Протеклу недељу обележили су један документ и једна декларација. И да није било документа потписаног у прошли петак у Бриселу, можда би се нација много више забављала декларацијом коју је предложила одборничка група Нове Србије у Скупштини општини Краљево. У њој се захтева реаговање државних органа и других надлежних институција да заштите друштво „од системског и систематског културног геноцида који емитовањем ријалити програма форсирају медији зарад лаке зараде, вршећи притом најдиректнији утицај на стање колективног духа“.
После неколико минута од објаве ове декларације на фејсбуку и твитеру су осванули редови подршке оних који су веровали да је иницијатива одборника усмерена на деконтаминацију српског медијског простора. Али већ сутрадан дошло је до преокрета и разне организације за заштиту људских права скренуле су пажњу на другу ствар. У њиховим саопштењима истакнуто је да декларација није ништа друго до скуп реченица у којима све пуца од дискриминације и говора мржње. Исте те организације навеле су и да ће поднети жалбу повереници за заштиту равноправности.
Небојша Крстић, стручњак за маркетинг и ПР реаговао је на твитеру поставивши реченицу „Активност Нове Србије против „Фарме“ и „Великог брата“ је, у ствари, борба против нелојалне конкуренције“. Крстић за Недељник описује како види ову декларацију одборника НС у скупштини Краљева.
„Видео сам ову декларацију као лицемерје и лажно моралисање. Могуће је да Ава, Станија, Весна и Маја нису најбољи узори омладини, али оне барем не одлучују о судбини грађана Србије, за разлику од оних политичара који припадају истој културној и цивилизацијској разини и који су, као, наједном, открили лош васпитни ефекат ријалитија. Скупштина је ријалити старији и од „Фарме“ и од „Великог брата“, само, кад узмемо у обзир њен утицај на народ и државу у последњих двадесетак година - неупоредиво опаснији и штетнији“, сматра Небојша Крстић.
Главни уредник магазина Пулс Александар Ђуричић дешифрује Декларацију на следећи начин:
„Скупштина Краљева (читај Велимир Илић) затражила је од Владе (А. Вучића), Министарства културе и информисања (посластичарница на углу две београдске улице), Радио-дифузне агенције (покојна Милева), интелектуалаца (Биљана Србљановић или Синиша Ковачевић?) СПЦ („Боже помози ил’ саклони“) подршку у заштити јавног морала (Синди), колективитета (?!) традиције (Иван Љуба), вере и културе српског народа (Венди) и општеприхваћених стандарда понашања (Маја Николић)“, описује своје виђење краљевачке Декларације Ђуричић и износи свој први утисак по читању.
„Кад сам видео да је преподобни Велимир Илић, у народу познат по шутирању новинара пред камерама, јавном напушавању ауторке ‘Утиска недеље’, ‘нагнавању’ Медлин Олбрајт... тражи забрану ријалитија, одмах ми је било јасно да се осетио запостављеним. Пречасни Велимир љут је што га нико није звао на ‘Фарму’, где му је реално и место, нагнао је краљевачке одборнике Нове Србије да дигну буну и протерају програме који ‘вређају јавни морал, достојанство Српске првославне цркве, а пропагирају педофилију и хомосексуализам’“, каже уредник Пулса и констатује да одборницима у Краљеву не смета што у прихватном центру где се налазе расељена лица с Косова на зиду пише: Шиптари, марш напоље; али им срећу квари што неки геј активиста битише у неком програму.
„Изгледа да одборницима препоштеног Велимира, који је у наше животе умарширао у поцепаној тренерци на багеру, више одговара како владика Качавенда брани достојанство Српске православне цркве. Стога апелујем на продуценте да њих двојица, апостол Велимир и владика Качавенда, на Ускрс заједно уђу, загрљени, на имање у Лисовићу или у кућу на Кошутњаку. Нисам чуо да су се побунили против голе Аве или распојасане Станије. А и што би? Оне добро дођу за успављивање краљевачких одборника Нове Србије. Вероватно су поносни на Еру, с овог света, који се дичи везама с малолетним девојчицама и бесомучно гласају за Синди, сестру њихове такође преподобне посланице Невене Аџемовић, која се бори за ‘Великог брата’“, финишира своје виђење краљевачке Декларације против ријалитија Александар Ђуричић уз додатак да је све у свему много делотворније да се напише: Одборници, марш напоље; али, да они стварно поступе по упуству.
Иако су ријалити програми етикетирани као врхунски треш ТВ формат, понекад се они на чудан начин поиграју са земљом и друштвеним приликама у њој. У другој сезони хрватског „Великог брата“ победник је био Хамдија Сеферовић, Ром из загребачког предграђа Дубрава. Занимљиво је и да је друго место у истој сезони освојила Српкиња Даца Босанчић, и то испред трећепласираног Хрвата Матка Окмачића, који је прекраћивао време у ријалитију певајући Томпсона, као и усташке песме.
Да ли и у овој последњој краљевачкој епизоди испада да је ријалити на бизаран начин постао оаза политичке коректности јер сад већ традиционално у „Великом брату“ имамо понеког из „сумњиве“ групе, било да је то Хрват, геј лик или жена с руба друштвених норми... На ову констатацију се осврће и Небојша Крстић.
„Одлично сте уочили да је суштина краљевачке иницијативе - хомофобија и популизам који за циљ има убирање јефтиних политичких поена. Из тог угла гледано, потпуно је исправан закључак да ријалити емисије узимајући за своје ‘јунаке’ људе који одударају од оног што већина сматра прихватљивим животним стилом, чине услугу друштву. То је парадокс јер су ријалити емисије у исто време парада кича и промоција бизарности и неукуса, али такође и занимљиви психо-социјални експерименти који остварују важну друштвену улогу у разбијању неких ксенофобичних и хомофобичних предрасуда које има већина грађана. Ова вишезначност била би добар повод за психологе и социологе да покушају да објасне значај и последице ‘Великог брата’ и ‘Фарме’“, каже Небојша Крстић, али наглашава и да не верује да ће се то десити јер је наша јавна интелектуална сцена инертна, безидејна и дефицитарнија менталним капацитетом чак и од политичке, колико год то изгледало немогуће.
О томе да ли ријалитији у свом наличју имају и ту скривену промоцију различитости прича, одговара и Александар Ђуричић:
„Ријалити су се суновратили, тај психолошко-телевизијски експеримент ове сезоне досеже понор. Муљави, неокупани, агресивни, ментално осакаћени, једни те исти ликови доминирају прајм-тајмом. Раде пред камерама ДНК анализе, признају како су жене тукли пеглом док их је рођака орално задовољавала, липти крв на све стране, људи којима је потребна стручна помоћ су у крупном кадру. Не иде! Било би добро да потпишемо неки споразум којим се одричемо ријалитија на макар две сезоне, па да онда добијемо датум за почетак емитовања ‘Фарме’ и ‘Великог брата’“, критичан је Ђуричић уз констатацију да је Сузан Бојл постала планетарна звезда захваљујући управо ријалитију.
„Али, ми то не знамо. Уместо промоције различитости и лепоте живљења, концентрисали су се на промоцију бруке и срамоте. Било је покушаја, улазили су и фини људи, они с посебним потребама, образовани, другачији, мање видљиви на улици, али су схватили да ту немају шта да траже“, каже Ђуричић и закључује да су се исти ти вратили у своје одаје и спустили ролетне, и то вероватно да би гледали како Екрем шета Алцхајмера пред камерама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.