Вести
29. 11. 2024.
ЕУ не види ефекте нових медијских закона у Србији
Годишњи Извештај Европске комисије о Србији у делу о слободи изражавања у великој мери препознаје проблеме са којима се медији суочавају, оцењује Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије (НУНС), додајући да је и Европској унији јасно да у Србији закони о медијима постоје како би се кршили.
„Ми смо шампиони у испуњавању форме и избегавању суштине. Они у извештају кажу да су два медијска закона измењена, али да нас очекују нове измене због новог медијског оквира који је усвојен у ЕУ, констатују да се новоусвојени закони недоследно примењују и то је апсолутно тачно”, наводи саговорница European Western Balkans.
ан У свом извештају за Србију, Европска комисија наводи да се случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима и новинаркама настављају и на локалном нивоу. Истиче се да “учестале изјаве високих званичника о свакодневном истраживачком раду новинара производе ефекат уздржавања у погледу слободе изражавања”.
Додаје се да је у 2023. години јавно тужилаштво покренуло 76 предмета кривичног гоњења, у односу на 86 из 2022. године, иако су оба новинарска удружења забележила пораст случајева притисака и физичких напада на новинаре, наводи ЕЊБ.
Европска комисија препознала је и да је “необјашниво” одложено објављивање ослобађајуће пресуде другостепеног суда у фебруару 2024. година за убиство новинара Славка Ћурувије.
„Није остварен напредак у друга два случаја убиства, од којих је један сада искључен из даље истраге због апсолутне застарелости. У поновном суђењу у случају подметања пожара у дому истраживачког новинара потврђена је правоснажна осуђујућа пресуда против локалног званичника и смањена затворска казна”, наводи Европска комисија у свом извештају о Србији, а преноси ЕWB.
Осим напада на новинаре, Европска комисија примећује да случајеви стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП) све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
„Србија ће морати да се усклади са правним тековинама ЕУ како би обухватила рано одбацивање очигледно неоснованих тужби и правних средстава против злонамерних поступака”, наводи се у извештају Европске комисије.
Тамара Филиповић оцењује да је у овогодишњем извештају више него раније наглашена одговорност носилаца државних функција који су главни генератори нетрпељивости и дехуманизације новинара који раде у јавном интересу.
„Оно што се не помиње је штетност садржаја који се емитује на телевизијама са националном покривеношћу и путем таблоидних онлине и штампаних медија који се финансијски подржавају јавним новцем кроз различите видове нетранспарентног финансирања”, каже за ЕWB Тамара Филиповић.
Оба медијска закона морају се изменити како би се ускладили са европским тековинама
У октобру 2023. године Народна скупштина усвојила је два медијска закона – Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и Закон о електронским медијима (ЗЕМ).
У извештају се наводи да законодавно окружење које је настало доношењем ових закона јесте унело “неколико побољшања” у законодавство, али да се оба закона морају додатно изменити како би се у потпуности искладили са правним тековинама ЕУ и европским стандардима.
Побољшања према оцени Европске комисије односе се и на јачање правног оквира за независност и транспарентност у раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и јачање његовог мандата у борби против претњи плурализму медија.
„Након нових одредаба које се дозвољавају друштвима у државном власништву да буду власници медија, потребно је побољшати и мере заштите плурализма медија и уређивачке независности. Потребно је назначити да се антимонополска правила и правила за контролу концентрације примењују на сектор медија”, наводи Европске комисије.
Када је реч о спровођењу нових медијских закона, из Европске комисије оценили су да се они примењују недоследно, наводећи пример рада РЕМ-а. Извештај ЕК је подсетио на кашњење у избору новог Савета РЕМ-а и оценио да још увек постоје озбиљни разлози за забринутост у погледу његове независности у пракси, што се видело и током протеклих избора.
Извештај подсећа да ни конкурс за доделу пете националне фреквенције, расписан 2022. године, још увек није завршен, те да за то није дат ниједан оправдан разлог.
„Србија мора да предузме хитне мере да предупреди анти-ЕУ наратив који се шири са бројних медија, као и да се супротстави страном утицају на информације и манипулацију информацијама, најочигледније у контексту агресорског рата Русије против Украјине”, наводи се у извештају Европске комисије.
Тамара Филиповић наводи да извештај Европске комисије констатује да није учињен никакав напредак у области слободе медије, а да новинари на терену примећују да је ситуација гора него што је била.
„То констатује и наш Индекс безбедности новинара који опао у 2023. години. У 2022. години индекс који мери индикаторе у четири области односно, правно и организационо окружење, затим, процес, превенцију и стварне нападе био је 2.89, док је у 2023. износио 2.83 на скали од 1 до 7. Оцене 2 и 3 показују да је ситуација у негативном домену, односно веома лоша или лоша”, додаје она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.