Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  НУНС: Борба за опстанак слободног новинарства угрожена повећањем броја СЛАПП тужби
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 11. 2024.

Аутор: Н1 Извор: Н1

НУНС: Борба за опстанак слободног новинарства угрожена повећањем броја СЛАПП тужби

Борба за опстанак слободног новинарства угрожена је повећањем броја СЛАПП тужби (стратешких тужби против учешћа јавности), путем којих се шаље порука свим медијима и новинарима и подстиче код њих аутоцензура, угрожавајући основна права на слободу изражавања, оценило је јуче Независно удружење новинара Србије (НУНС).

Туженима се постављају неразумни и несразмерни захтеви, углавном финансијски, а подносиоци тужби обично одуговлаче поступке, чинећи свакодневне борбе новинара још тежим и сложенијим, навео је НУНС.

У годишњем Извештају Европске комисије о Србији за 2023. годину констатовано је да је дошло до пораста броја тужби које имају СЛАПП карактер и да су поступке најчешће покретали чланови националних и локалних власти.

Према извештају Коалиције против СЛАПП тужби у Европи (CASE) из 2023. године, која се бори против таквих злоупотреба правног система, Србија се налази на десетом месту у Европи са 28 забележених СЛАПП тужби.

Правним оквиром Србије СЛАПП као појава није законом регулисана, али постоје механизми који би могли да се примене на СЛАПП поступке.

„То је у домаћем законодавству ‘злоупотреба процесних овлашћења’“, каже за Досије о медијима адвокатица Круна Савовић. Она додаје да се у пракси није сусретала са тим да је неко од судија применио механизме из досадашњих прописа и да је неки случај оценио као такав, али да су поједине судије под тим називом уносиле у записнике, односно у исказе тужених, ту појаву, међутим – није јасно шта се даље ради са таквом оценом.

Имајући у виду те недостатке, Савовић мисли да би било добро да судије већу пажњу посвете јавном интересу, тако што ће у својим пресудама посебну пажњу посветити испитивању да ли је, односно зашто је одређена информација била од значаја за јавност.

„Дакле, да се у фокус ставља право грађана да буду информисани о одређеној теми и да из тог угла даље испитују ограничења која ће уводити, да ли је то ограничење слободе говора неопходно, да ли је сразмерно и тако даље“, каже она.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси