Вести
21. 11. 2024.
Истрага о цурењу информација са суђења за убиства у школи: Полиција није одговорила тужилаштву
Месец и по дана нема помака у истрази због цурења података са суђења због масовног убиства у „Рибникару”. Полиција није одговорила тужилаштву у законском року. Предмет је комплексан, кажу из тужилаштва. Медији настављају да износе детаље, које или измишљају или до њих долазе незаконито.
Иако је кривични поступак против родитеља малолетног К. К., који је 3. маја 2023. убио деветоро ученика и чувара београдске основне школе „Владислав Рибникар”, затворен за јавност, информације из овог поступка цуре у медије још од истраге.
Тек девет месеци након подизања оптужнице, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва Ненад Стефановић наложио је Првом основном јавном тужилаштву (ПОЈТ) да испита повреду тајности овог поступка.
Свима који га прате је од почетка јасно да таблоиде и телевизије са националном покривеношћу тајност овог изузетно осетљивог суђења не занима и да они непрестано износе детаље које могу да знају само они који у процесу учествују.
Истрага је покренута 7. октобра 2024. Како Цензоловка сазнаје од тужилаштва – након месец и по дана нема помака.
На захтеве које је ПОЈТ упутило одговорили су Виши суд и Више јавно тужилаштво (ВЈТ), али не и полиција, иако је за то имала законски рок од 30 дана.
На питање да ли ће, због истека тог рока, тужилаштво упутити ургенцију полицији, ПОЈТ одговара да би то било „преурањено, имајући у виду комплексност самог предмета”.
Нису одговорили како објашњавају „комплексност” овог предмета.
Полиција би морала да саслуша и родитеље убијене деце
Некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро објашњава да се комплексност може посматрати из више углова. Један је и тај што је то, како каже, „ћорав посао”, јер је сада „неизводљиво утврдити кривицу” за цурење података.
Како полиција, до објављивања овог текста, није одговорила на питања Цензоловке о томе зашто још увек није поступила по захтеву ПОЈТ, када ће то урадити, као и шта у овој фази предмета подразумева њен посао, Петровић Шкеро појашњава:
„Полиција треба да уради оно што јој је наложио тужилац. Ако је рекао да доставе све потребне информације за утврђивање одређеног кривичног дела, то не значи ништа. Ако је урађено по закону и полицији речено шта све треба да уради, рок од 30 дана је вероватно недовољан, јер не знам шта су друго могли да им наложе, осим саслушања свих присутних.”
Из ПОЈТ потврдили су за Цензоловку да се истрага за цурење података одвија за комплетан кривични поступак у случају „Рибникар”, а не само за два рочишта на којима је сведочио малолетни К. К.
Управо то, каже Петровић Шкеро, чини предмет још комплекснијим, јер полиција мора да саслуша све који су икада присуствовали свим фазама процеса.
„Да би саслушала све, мора прво да тражи записнике са свих рочишта, да их све прочита, а потом утврди – ако је то уопште констатовано – ко је све присуствовао суђењима. На крају да разговара са сваким од њих: судским стражарима, чистачицама, судским већем, лекарима који су били у пратњи малолетника, адвокатима, али и – родитељима чија су деца убијена.”
Родитељи се у том случају, додаје наша саговорница, излажу додатној трауматизацији, а „не можеш њих да не саслушаш”.
Тешко утврдити одговорност новинара
Детаљи о К. К. и са суђења његовим родитељима, поготово након његовог сведочења, могли су да се прате у извештајима таблоида и националних телевизија из минута у минут.
„Последице таквог извештавања су страшне. Чак и да је суђење отворено за јавност, у медијима мора да постоји селективност при преношењу нечијег сведочења. У овом случају није било никаквог обзира ни према интересу јавности, ни према добробити оних који су умешани у процес – родитеља убијене деце, родитеља деце која су преживела или те саме деце”, рекла је за Цензоловку Тамара Скрозза, заменица уредника агенције ФоНет, експерткиња за медијску етику и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.
Мотиви за такво извештавање су, како је за Јуроњуз објаснио министар информисања Дејан Ристић, искључиво – тржишни. А све то, додаје, раде „врло свесно”.
У случају да тужилаштво покуша да утврди одговорност новинара за цурење информација, Вида Петровић Шкеро каже да би сваки новинар могао да се позове на закон и каже да не жели да открива извор информисања. Још један проблем је, додаје она, и то што текстови таблоида најчешће нису потписани, па се и не зна ко је аутор, а главни уредник би могао да каже да се „не сећа” ко је извор.
Петровић Шкеро сматра да би управо главни уредник или уредник рубрике требало да реагују, али да то не можемо да очекујемо, јер – „уредник такво извештавање и тражи”.
Преостаје, каже, жалба Савету за штампу. Мада је домет овог тела јавна опомена медију.
Такву опомену упутило је и само Министарство информисања, објашњавајући да нису могли да покрену судске поступке, јер за изношење детаља са затвореног суђења законом није предвиђена прекршајна одговорност.
Према Закону о електронским медијима, на непрофесионално и неетичко извештавање о насиљу на телевизијама морало би да реагује Регулаторно тело за електронске медије, а за такве прекршаје јесте предвиђена одговорност. Међутим, Савет РЕМ-а, тело које доноси одлуке о електронским медијима, тренутно не постоји.
Зашто тек сад?
Истрага због цурења података покренута је тек око девет месеци од почетка судског поступка у случају „Рибникар”, и када је у процесу сведочио малолетни К. К., кога је испитивао и тужилац Ненад Стефановић.
„Да је овај поступак покренут раније, тада би можда имао и педагошки ефекат. Сада се чини да је потпуно немогуће утврдити то кривично дело”, каже Вида Петровић Шкеро. „Како време пролази, докази су лабавији.”
То не значи, како објашњава, да случај треба да стоји у фиоци, већ да је тужилаштво дужно да, по истеку рока, пита полицију зашто још увек није одговорила на захтев, да ли има проблема око прибављања доказа….
„Управо због потребе грађана да знају шта се дешава и да ли се поштују права свих који учествују у поступку, тужилаштво првог дана по истеку рока треба да пита полицију шта је урадила и зашто нешто није урадила. И да, када постоји рок, пише надлежнима да им службе не поступају по закону. Једино таквим понашањем можемо да доведемо у ред институције.”
Скроза: Штета је огромна и ко зна колико ће је још бити
И Вида Петровић Шкеро и Тамара Скроза се питају зашто бар део суђења родитељима К. К. у процесу „Рибникар” није отворен за јавност, с обзиром на велико интересовање грађана за овај случај.
„Требало је да се примењује институт делимичног искључења јавности за одређена рочишта када се саслушава малолетник, јер други малолетници ту неће бити саслушани. Родитељи већ имају парничне поступке који су отворени”, каже Петровић Шкеро и додаје да су делови процеса могли бити отворени „све док оптужница није проширена и за занемаривање детета, након сведочења К. К., када већ почиње залажење у приватност”.
Тамара Скроза наводи да смо, „знајући наше медије, могли унапред да претпоставимо шта ће се догодити”:
„Сви су жедни и жељни информација са тог суђења, информација о К. К., о генези тог злочина… И могло је да се претпостави да ће доћи до цурења. Штета је огромна и питање је колико ће је још бити у будућности.”
У кривичном поступку против родитеља К. К. тужилаштво терети његовог оца за тешко дело против опште сигурности, док је мајка оптужена за недозвољено држање оружја и муниције.
Након сведочења К. К., оптужница је проширена, па се родитељи терете и за занемаривање и злостављање малолетног лица, док је К. К. добио статус оштећеног.
Суђење се наставља 9. децембра.
Поред овог кривичног поступка, против родитеља К. К. води се још пет парничних, које су покренуле породице оштећених и којима јавност може да присуствује.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.