Вести
21. 11. 2024.
Град Београд наставља да (су)финансира прорежимске медије
Град Београд је ове године суфинансирао укупно 33 пројекта. Износ издвојен за ову намену био је 75.000.000 динара. Ни ове године није било „изненађења“ па је највећи део средстава отишао медијима који су наклоњени владајућој елити.
Студио Б добио је највише новца, укупно 12 милиона динара за три пројекта. Инсајдер тим, издавач Информера, заједно са својом ћерком фирмом Info it media добио је 9 милиона, док треће место деле Ало са ћерком фирмом „Bizmedia“ и Медијска мрежа (Српски телеграф) који су добили по 7 милиона динара.
Фирма „Internet group“, издавач портала Телеграф.рс, добила је 5,5 милиона динара, а по 5 милиона округло добили су Новости, Србија данас и Тачно доо. Агенција „News media team“ ове године мора да се задовољи са 3 милиона динара, агенција ЕГЗА са 2.5 милиона, а Media infoplanet и Digital universe са по 2 милиона динара.
Дневник Пољопривредник је добио 1,8 милиона динара, удружење „Amicus“ 1,1, док су по милион динара добили Удружење спортских новинара Београда, Удружење новинара Србије, Хумани тим, СОС канал и агенција „Purity media“.
Мерлинка фестивал је за два пројекта добио укупно 500.000 динара, Бум Бум доо је добио 400.000, а најмање новца на београдском конкурсу добили су Синдикат новинара Србије (СИНОС) и удружење „Савез Срба из региона“, свега 200.000 динара.
Нови Правилник о суфинансирању пројеката производње медијских садржаја предвиђа одредбу према којој чланови комисије треба да узму у обзир да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана, због кршења професионалних и етичких стандарда.
Према подацима Савета за штампу Ало је прекршио Кодекс новинра Србије 12 пута у последњих годину дана, Информер пет пута, Српски телеграф и Новости по четири пута, а портал Телеграф.рс једном.
Вељановски: Пројектно суфинансирање је обесмишљено, вратили смо државно финансирање медија
Професор Факултета политичких наука у пензији, експерт за медије Раде Вељановски каже да није изненађен оваквом расподелом средстава и да се то дешава годинама уназад.
„Када смо прошле године доносили нове медијске законе, пошто Закон о јавном информисању и медијима регулише процедуру пројектног суфинансирања, ја сам тада рекао да би било боље да тога у закону уопште више нема, јер то се потпуно отело контроли“, каже професор Вељановски за НУНС.
Он сматра да је читав концепт пројектног суфинансирања обесмишљен.
„Првобитна идеја је била да се помогне малим локалним медијима који не могу да буду самоодрживи и не могу да опстану на тржишту после власничке трансформације; да онда када имају садржаје од јавног интереса, дакле садржије из образовања, културе, намење деци, за информисање локлане заједнице итд, а који нису профитабилни, да се за њих одвоји неки новац. Међутим, то се сад потпуно отело контроли и већ годинама тај новац добијају медији који постоје на регионалном, покрајинском, националном нивоу, свеједно је да ли су електронски или су штампани. Значи да су то велики медији који имају новац и потпуно је ван памети да тим медијима из тог јавног новца неко даје један једини динар“, објашњава Раде Вељановски.
„А још важније је што се тај новац даје онима који не заступају јавни интерес и не производе садржаје који су у јавном интересу, него директно крше и негирају јавни интерес и раде против њега. Дакле, ништа ме не изненађује, то је тако већ годинама“, додаје он.
Вељановски примећује и да постоје медији који се потпуно финансирају из јавних средстава.
„То више није суфинансирање, него финансирање. И то је сада толико широко, да потпуно нема смисла. Значи, ми смо кренувши у медијску транзицију, требало је да државу потпуно искључимо, да државни новац потпуно искључимо из финансирања, међутим, ми смо на мала врата таквим одредбама вратили државно финансирање, а онда је још Законом о јавним набавкама омогућено да медији могу да добијају новац из државних средстава и то са основном идејом више нема никакве везе“, наводи Вељановски.
Члан комисије изабран жребом: Стручност или погодност при одлучивању о медијским пројектима?
Трочлану комисију која је донела одлуку који пројекти ће бити подржани чинили су Јасмина Мијаиловић, на предлог удружења Comnet, Петар Кочић, на предлог удружења Друштво новинара Војводине и Биљана Ратковић Његован као независни стручњак за медије.
Будући да је било четири кандидата са максималним бројем бодова у конкуренцији међу незавиним стручњацима, жребом је одлучено да Биљана Ратковић Његован буде изабрана, стоји у образложењу Решења о именовању чланова комисије.
Поред Ратковић Његован, максималан број бодова имали су Бранислав Санчанин, Саша Мирковић и Раде Вељановски.
„Жреб је жерб, он је једнак ваљда према свима. Тако је како је, али ни то не би био први пут да се нађе начин да се ескивирају они који су најстручнији и најкомпетентнији и да се то да у руке онима преко којих се може утицати на расподелу средстава“, кратко је прокоментарисао професор Вељановски Решење о именовању чланова комисије.
Сукоб интереса на покрајинском конкурсу
Биљана Ратковић Његован учествовала је у раду комисије Министарства информисања за медијске садржаје на језицима националних мањина. Била је једна од осам кандидата који су се пријавили на све конкурсе које је Министарство расписало.
Такође, учествовала је у раду комисије Покрајинског секретаријата и то на предлог Друштва новинара Војводине. У биографији коју је доставила Министарству информисања стоји да је чланица овог удружења, тако да се може рећи да су у раду комисије на београдском конкурсу учествовала два представника ДНВ-а.
УНС је раније писао да се Ратковић Његован нашла у сукобу интереса приликом рада у комисији на медијском конкурсу који је расписала АП Војводина.
Према писању УНС-а на овом конкурсу Задруга медијских и културних стваралаца Медијакулт Нови Сад, за пројекат „Видео подкаст: Новосадски разговори“, добила је 4.950.000 динара, а медиј који је наведен у Решењу као медиј преко којег ће бити емитован садржај је „Војвођански новинар“.
Издавач „Војвођанског новинара“ је Друштво новинара Војводине (ДНВ), регистровано на истој адреси као и Задруга која је носилац пројекта, а у комисији која је одлучивала о додели новца била је и Биљана Ратковић Његован, изабрана на предлог тог истог Друштва новинара Војводине.
Како је УНС навео, у тренутку одлучивања у комисији Ратковић Његован била је опертивни уредник портала „Војвођански новинар“, а након информација у медијима да је у сукобу интереса, она је избрисана из импресума.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.